Nacionalni dan bez duvana 2025. OSTAVI PUŠENJE!

Upotreba duvana nedvosmisleno je glavni preventabilni faktor rizika koji dovodi do prevremenog oboljevanja i umiranja u savremenom svetu. Nesporni su dokazi da je pušenje uzrok nastanka brojnih malignih oboljenja, širokog spektra kardiovaskularnih bolesti, da dovodi do moždanog udara, komplikacija trudnoće, hronične opstruktivne bolesti pluća i mnogih drugih poremećaja zdravlja.

U Srbiji se i ove, 2025. godine, 31. januara tradicionalno obeležava Nacionalni dan bez duvana, ovog puta pod sloganom „OSTAVI PUŠENJE”. Ovom kratkom i jednostavnom, ali veoma jasnom porukom, pored ukazivanja na sve štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja.



Zabrinjavajuća je činjenica da je, uprkos svesti o zdravstvenim rizicima, upotreba duvana i dalje iznenađujuće rasprostranjena u celom svetu. I pored primene brojnih mera kontrole duvana, na svetu još uvek puši više od jedne milijarde ljudi, od čega skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Poražava i podatak da 8 miliona ljudi svake godine prevremeno umre usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.

Sa skoro 32% pušača u populaciji odraslih, naša zemlja neslavno prednjači kada je reč o Evropi, ali i u svetskim okvirima. U Srbiji svake godine 15.000 ljudi prevremeno umre zbog posledica pušenja.



Zavisnost od duvana ispoljava mnoge karakteristike hronične bolesti, što je jako važno shvatiti kako bi se izvršila odgovarajuća procena i odabrao najbolji tretman za odvikavanje.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbje iz 2019. godine, svaki četvrti pušač (24,3%) je pokušao da ostavi pušenje, dok je svaki drugi pušač (58,6%) bio zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja.

Savetovanje stanovništva od strane zdravstvenih radnika o štetnosti pušenja jedna je od značajnih mera za suzbijanje upotrebe duvana. Podatak da je u Srbiji u 2019. godini samo 30,1% pušača dobilo savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši ukazuje na potrebu za intenziviranjem edukacije i dodatnim motivisanjem samih zdravstvenih radnika za davanje saveta i adekvatne podrške pušačima da istraju u svojoj želji da prestanu da puše. Uprkos širokim znanjima iz oblasti medicine i svojih užih stručnih oblasti, zdravstveni radnici u praksi umeju da zanemaruju i/ili umanjuju problem nikotinske zavisnosti, te mu se možda ne posvećuju dovoljno dosledno i efikasno.

Delovanje zdravstvenih profesionalaca na ovu temu može se vršiti na više nivoa – od međunarodnog, oličenog u konvencijama koje proklamuju zajednički stav struke, preko nacionalnog, koji se manifestuje predlaganjem, donošenjem i sprovođenjem strateških planova i odgovarajuće regulative, kroz lokalno delovanje - putem raznovrsnih inicijativa i intersektorske saradnje, sve do individualnog delovanja - na nivou savetodavnog razgovora sa svakim pojedinačnim pacijentom.

U poslednjim godinama, tržište je preplavila čitava paleta novih duvanskih i nikotinskih proizvoda. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, a u novije vreme i snus i nikotinske vrećice, novi su veliki izazov u oblasti kontrole duvana, naročito kada se uzme u obzir ubrzani rast njihove popularnosti u populaciji adolescenata i mladih. Kada je reč o Srbiji, poslednje Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji, iz 2022. godine, pokazalo je da je elektronske cigarete probao čak svaki peti učenik (20,8%) petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a snus i nikotinske vrećice njih 4,9%.

Činjenica je da je dramatičnom porastu popularnosti svih novih proizvoda doprinela njihova raznovrsnost, atraktivan dizajn pojačan efektom modernih tehnologija, ali ne sme se zaboraviti da je najmoćniji faktor u njihovom proboju zapravo marketinška podloga koja ih sve vreme prati - da predstavljaju „zdraviju alternativu“ tradicionalnim cigaretama. Ovakva marketinška strategija za direktnu posledicu ima njihovo masovno korišćenje i u cilju odvikavanja od cigareta, čime se bez ikakvog relevantnog i naučno utemeljenog opravdanja stvara slika da njihovo konzumiranje ni u čemu nije u istoj ravni sa tradicionalnim pušenjem, što uključuje i potcenjivanje svih potencijalnih rizika po zdravlje.

U nedostatku bilo kakvih validnih dokaza o njihovim efektima, uz istovremeno nezaustavljivo obogaćivanje tržišta novim proizvodima, misija svih javnozdravstvenih profesionalaca je da stalno budu u pripravnosti i da deluju proaktivno. Kao neprikosnoveni prioritet uvek se mora postaviti primarna prevencija konzumiranja svih duvanskih i nikotinskih proizvoda, što podrazumeva rad sa decom i mladima kroz adekvatno informisanje, uz metode osnaživanja ličnosti deteta da se suprotstavi uvek novim izazovima odrastanja.

S druge strane, ništa manje važno je delovanje u smeru pružanja profesionalne podrške pušačima koji su već u riziku. Jer, svako treba da ima šansu da svoj život učini zdravijim, kvalitetnijim i dužim ukoliko se blagovremeno izbori sa štetnom navikom kakvo je pušenje. Ta šansa raste sa nivoom informisanosti i stepenom podrške u neposrednom okruženju, ali i u celom društvu. Volja svakog pojedinca je neophodan element, ali ona sama često nije dovoljna. Pomoć u odabiru puta koji je baziran na odgovarajućim, naučno zasnovanim metodama odvikavanja i podrška da se u tom zahtevnom ali neprocenjivo važnom poduhvatu istraje, dužnost je svakog zdravstvenog profesionalca.