Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2025.

Овогодишње обележавање Међународног дана деце оболеле од рака – 15. фебруара, наслања се на континуитет активности остварених у контексту текуће глобалне кампање, отпочете 2024. године. Претходна година кампање била је посвећена расветљавању изазова и детаљнијем дефинисању проблема и смерова акције релевантних за тему малигних болести код деце, уз оснаживање пацијената и породица за изношење личног аспекта борбе са малигним болестима. Настављајући се на остварене резултате из претходне године, овогодишња глобална кампања под слоганом „Inspiring action / Подстицај на акцију“, има за циљ предузимање конкретних корака у потрази за решењима уочених проблема, а у облику широког заједничког деловања свих заинтересованих чинилаца – здравствених радника, пацијената, породица и заједница у целини. Један од кључних циљева овогодишњих активности је и достизање колективне посвећености заједница ка отклањању свих препрека и неједнакости у овом пољу, пружајући на тај начин пацијентима и њиховим породицама подршку која им је неопходна. Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту јавноздравствених напора ка унапређењу друштвеног одговора на проблем малигних болести код деце, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.



Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.

Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.

Укупан број деце предшколског узраста новооболеле од малигних неоплазми у Београду, према подацима из популационог регистра за рак износи 18 у 2023. години. Стопа регистроване оболеле деце овог узраста на 100.000 деце износи 15. У периоду од 2014. до 2023. године, најчешће малигне болести код деце предшколског узраста се односе на малигне неоплазме крви и лимфног ткива, ређи су малигнитети ока, мозга и других делова централног нервног система у посматраних 10 година, а затим тумори кости, коже, везивног ткива и дојке.

Током 2023. године у популационом регистру за рак регистровано је укупно 22 деце новооболелe од малигних неоплазми у Београду у узрасту од 7-19 година. У 2023. години, малигне болести (неоплазме) деце и омладине узраста 7–19 година бележе стопу оболевања од 10,2/100.000. Према групама дијагноза, као најчешће у овој добној групи у 2023. години