Međunarodni dan dece obolele od raka - 15. februar 2025.
Ovogodišnje obeležavanje Međunarodnog dana dece obolele od raka – 15. februara, naslanja se na kontinuitet aktivnosti ostvarenih u kontekstu tekuće globalne kampanje, otpočete 2024. godine. Prethodna godina kampanje bila je posvećena rasvetljavanju izazova i detaljnijem definisanju problema i smerova akcije relevantnih za temu malignih bolesti kod dece, uz osnaživanje pacijenata i porodica za iznošenje ličnog aspekta borbe sa malignim bolestima. Nastavljajući se na ostvarene rezultate iz prethodne godine, ovogodišnja globalna kampanja pod sloganom „Inspiring action / Podsticaj na akciju“, ima za cilj preduzimanje konkretnih koraka u potrazi za rešenjima uočenih problema, a u obliku širokog zajedničkog delovanja svih zainteresovanih činilaca – zdravstvenih radnika, pacijenata, porodica i zajednica u celini. Jedan od ključnih ciljeva ovogodišnjih aktivnosti je i dostizanje kolektivne posvećenosti zajednica ka otklanjanju svih prepreka i nejednakosti u ovom polju, pružajući na taj način pacijentima i njihovim porodicama podršku koja im je neophodna. Međunarodni dan dece obolele od raka ustanovljen je 2002. godine radi ujedinjavanja aktivnosti i slanja jasne poruke u kontekstu javnozdravstvenih napora ka unapređenju društvenog odgovora na problem malignih bolesti kod dece, a deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji postao je 2013. godine.
Procenjuje se da se u svetu godišnje postavi oko 400.000 dijagnoza malignih bolesti kod dece uzrasta 0-19 godina. Najčešće vrste malignih bolesti u dečjem uzrastu su leukemije, tumori mozga, limfomi, neuroblastom i Vilmsov tumor. Rana i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece, praćena efektivnim lečenjem, treba da bude cilj svakog učinkovitog pristupa u kontroli ovih bolesti.
Uspeh izlečenja raka kod dece je veliki, znatno veći nego u populaciji odraslih. U visokorazvijenim zemljama sveta, stopa preživljavanja prelazi 80%. Rano otkrivanje i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece mogu značajno uticati na povećanje verovatnoće preživljavanja, bolji odgovor bolesti na terapiju kao i manje skupo i manje intenzivno lečenje. Smatra se da koncept rane dijagnoze maligne bolesti kod dece obuhvata tri komponente: znanje i svest roditelja i zdravstvenih radnika o potencijalnim simptomima bolesti; tačnu i blagovremenu kliničku procenu i postavljanje dijagnoze; brz pristup potrebnoj terapiji. Postizanje boljeg efekta programa koji promovišu adekvatan pristup u ranom prepoznavanju i tačnoj dijagnostici malignih bolesti u dečjem uzrastu, ostvarivo je kao zajednički cilj (koji obuhvata i zajedničku akciju) vladinih tela, nevladinih organizacija kao i roditeljskih i udruženja građana.
Ukupan broj dece predškolskog uzrasta novoobolele od malignih neoplazmi u Beogradu, prema podacima iz populacionog registra za rak iznosi 18 u 2023. godini. Stopa registrovane obolele dece ovog uzrasta na 100.000 dece iznosi 15. U periodu od 2014. do 2023. godine, najčešće maligne bolesti kod dece predškolskog uzrasta se odnose na maligne neoplazme krvi i limfnog tkiva, ređi su maligniteti oka, mozga i drugih delova centralnog nervnog sistema u posmatranih 10 godina, a zatim tumori kosti, kože, vezivnog tkiva i dojke.
Tokom 2023. godine u populacionom registru za rak registrovano je ukupno 22 dece novoobolele od malignih neoplazmi u Beogradu u uzrastu od 7-19 godina. U 2023. godini, maligne bolesti (neoplazme) dece i omladine uzrasta 7–19 godina beleže stopu obolevanja od 10,2/100.000. Prema grupama dijagnoza, kao najčešće u ovoj dobnoj grupi u 2023. godini издвајају се малигне неоплазме крви и лимфног ткива, злоћудни тумори штитасте жлезде и других жлезда са унутрашњим лучењем, злоћудни тумори кости, коже, везивног ткива и дојке, као и тумори мокраћно полног система.
