Стрес код запослених у здравственим установама у Београду

Сваке године, при крају календарске године, све здравствене установе на територији града Београда су обавезне да анкетирају своје запослене о задовољству послом кроз различита питања о задовољству општим услова рада, финансијском надокнадом за рад, међуљудским односима али и о томе – да ли су и колико под стресом у свом радном окружењу. Све ово дефинисано је Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите, а методологију испитивања и питања у анкетном упитнику дефинише Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Према подацима из истраживања 2023. године које је анализирао Градски завод за јавно здравље Београд, висок ниво стреса је уочен међу запосленима у здравственим установама на сва три нивоа здравствене заштите.

Узроци стреса у здравственом сектору

Здравствени радници су често изложени високом нивоу стреса због природе свог посла који укључује доношење одлука које директно утичу на здравље и живот пацијената, дуго радно време, сменски рад, као и физички захтевне задатке у нези пацијената. Главни узроци стреса укључују висок ниво одговорности, нереална очекивања и неповољну радну атмосферу. Хронични стрес може довести до синдрома сагоревања на послу (burn-out syndrome), смањене продуктивности, као и здравствених проблема попут главобоља и повишеног крвног притиска. Поред утицаја на квалитет живота, стрес доприноси чешћем одсуству са посла и повећава трошкове за здравствену заштиту.

Примарни ниво здравствене заштите

У домовима здравља и Заводима који своју делатност обављају на примарном нивоу здравствене заштите, анкетом је обухваћено 5.817 запослених, а подаци говоре да се сваки трећи анкетирани у свом радном окружењу осећа под великим притиском. Истраживање је открило да највиши ниво стреса пријављују доктори медицине, медицинске сестре и административни радници. Насупрот томе, магистри фармације и доктори стоматологије пријављују нижи ниво стреса. Запослени на руководећим функцијама не пријављују чешће стрес у односу на своје колеге без руководећих улога. Поред тога, старији запослени (преко 55 година) чак три пута чешће пријављују стрес у поређењу са млађим запосленима (до 34 године).

Секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите

Из 26 болница у државном власништву на територији Београда, 8.609 запослених је одговорило на истраживање у вези своје изложености стресу на послу у свакодневним условима рада. Резултати показују да сваки други здравствени радник у београдским болницама пријављује висок ниво стреса на послу у редовним условима рада. Медицинске сестре и техничари чешће пријављују високе нивое стреса у односу на лекаре. Жене запослене у овим установама су посебно изложене стресу, при чему свака друга жена у анкети изражава осећај велике напетости. Запослени на руководећим позицијама незнатно више осећају стрес у односу на своје колеге без додатних обавеза, док запослени средње старосне доби (35-54 године) извештавају о вишем нивоу стреса у поређењу са старијим и млађим колегама.

 Од 2015. године уочава се тренд смањења броја запослених који се изјашњавају да су  нимало или мало напети, под стресом или притиском приликом обављања посла, док расте учешће запослених који осећају много или веома много напетости и притиска у радном окружењу.

Како се суочити са стресом

Суочавање са стресом у здравственим установама подразумева примену техника опуштања, подршку колега и менаџмента, као и развој програма који промовишу баланс између посла и приватног живота. Ове мере, уз професионално саветовање и бољу организацију рада, могу значајно смањити стрес и побољшати здравље запослених. Дугорочне стратегије за управљање стресом помоћи ће у смањењу флуктуације радне снаге и побољшању квалитета услуга.