Stres kod zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Beogradu

Svake godine, pri kraju kalendarske godine, sve zdravstvene ustanove na teritoriji grada Beograda su obavezne da anketiraju svoje zaposlene o zadovoljstvu poslom kroz različita pitanja o zadovoljstvu opštim uslova rada, finansijskom nadoknadom za rad, međuljudskim odnosima ali i o tome – da li su i koliko pod stresom u svom radnom okruženju. Sve ovo definisano je Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, a metodologiju ispitivanja i pitanja u anketnom upitniku definiše Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Prema podacima iz istraživanja 2023. godine koje je analizirao Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, visok nivo stresa je uočen među zaposlenima u zdravstvenim ustanovama na sva tri nivoa zdravstvene zaštite.

Uzroci stresa u zdravstvenom sektoru

Zdravstveni radnici su često izloženi visokom nivou stresa zbog prirode svog posla koji uključuje donošenje odluka koje direktno utiču na zdravlje i život pacijenata, dugo radno vreme, smenski rad, kao i fizički zahtevne zadatke u nezi pacijenata. Glavni uzroci stresa uključuju visok nivo odgovornosti, nerealna očekivanja i nepovoljnu radnu atmosferu. Hronični stres može dovesti do sindroma sagorevanja na poslu (burn-out syndrome), smanjene produktivnosti, kao i zdravstvenih problema poput glavobolja i povišenog krvnog pritiska. Pored uticaja na kvalitet života, stres doprinosi češćem odsustvu sa posla i povećava troškove za zdravstvenu zaštitu.

Primarni nivo zdravstvene zaštite

U domovima zdravlja i Zavodima koji svoju delatnost obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, anketom je obuhvaćeno 5.817 zaposlenih, a podaci govore da se svaki treći anketirani u svom radnom okruženju oseća pod velikim pritiskom. Istraživanje je otkrilo da najviši nivo stresa prijavljuju doktori medicine, medicinske sestre i administrativni radnici. Nasuprot tome, magistri farmacije i doktori stomatologije prijavljuju niži nivo stresa. Zaposleni na rukovodećim funkcijama ne prijavljuju češće stres u odnosu na svoje kolege bez rukovodećih uloga. Pored toga, stariji zaposleni (preko 55 godina) čak tri puta češće prijavljuju stres u poređenju sa mlađim zaposlenima (do 34 godine).

Sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite

Iz 26 bolnica u državnom vlasništvu na teritoriji Beograda, 8.609 zaposlenih je odgovorilo na istraživanje u vezi svoje izloženosti stresu na poslu u svakodnevnim uslovima rada. Rezultati pokazuju da svaki drugi zdravstveni radnik u beogradskim bolnicama prijavljuje visok nivo stresa na poslu u redovnim uslovima rada. Medicinske sestre i tehničari češće prijavljuju visoke nivoe stresa u odnosu na lekare. Žene zaposlene u ovim ustanovama su posebno izložene stresu, pri čemu svaka druga žena u anketi izražava osećaj velike napetosti. Zaposleni na rukovodećim pozicijama neznatno više osećaju stres u odnosu na svoje kolege bez dodatnih obaveza, dok zaposleni srednje starosne dobi (35-54 godine) izveštavaju o višem nivou stresa u poređenju sa starijim i mlađim kolegama.

 Od 2015. godine uočava se trend smanjenja broja zaposlenih koji se izjašnjavaju da su  nimalo ili malo napeti, pod stresom ili pritiskom prilikom obavljanja posla, dok raste učešće zaposlenih koji osećaju mnogo ili veoma mnogo napetosti i pritiska u radnom okruženju.

Kako se suočiti sa stresom

Suočavanje sa stresom u zdravstvenim ustanovama podrazumeva primenu tehnika opuštanja, podršku kolega i menadžmenta, kao i razvoj programa koji promovišu balans između posla i privatnog života. Ove mere, uz profesionalno savetovanje i bolju organizaciju rada, mogu značajno smanjiti stres i poboljšati zdravlje zaposlenih. Dugoročne strategije za upravljanje stresom pomoći će u smanjenju fluktuacije radne snage i poboljšanju kvaliteta usluga.