Колико запослени у здравственим установама у Београду размишљају о промени посла?

Један од главних показатеља професионалног задовољства међу здравственим радницима јесте разматрање промене посла. Зато је ово питање важно у истраживању о задовољству запослених у здравственом сектору. Методологију истраживања и анкетни упитник припрема Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Истраживање је дефинисано Правилником o показатељима квалитета здравствене заштите и спроводи се сваке године у току једног радног дана.  Испитаници су сви запослени у здравственим установама града Београда који могу да се добровољно изјасне о питањима попут општег задовољства радним окружењем, платом, као и међуљудским односима и стресу на послу. Резултате истраживања за 2023. годину је анализирао Градски завод за јавно здравље Београд.

Који су најчешћи разлози за промену посла?

Здравствени радници најчешће мењају посао због високог нивоа стреса који проистиче из дугог радног времена, сменског рада и велике одговорности у доношењу одлука које директно утичу на живот пацијената. Нереална очекивања, неповољна радна атмосфера и недостатак подршке од стране менаџмента додатно доприносе незадовољству на радном месту. Ови фактори често доводе до синдрома сагоревања на послу, што их мотивише да траже боље услове рада у другим установама или професијама.

У свету и код нас

У Европи, до 30% здравствених радника разматра промену посла, углавном због лоших услова рада, док у САД просечно време које радници проводе на једном послу износи око 3-5 година. Повећан је број оних који мењају посао и прелазе у друге индустрије или професије, што указује на опште незадовољство у здравственом сектору.

У главном граду Србије ситуација је слична. Наиме, анкетирајући запослене у установама на примарном нивоу здравствене заштите (домови здравља и заводи), резултати показују да сваки четврти испитаник разматра промену посла, при чему мушкарци више теже преласку у приватни сектор или одласку у иностранство, док жене чешће разматрају послове ван здравственог сектора. Највећи интерес за прелазак у приватни сектор показали су магистри фармације и лекари, док су административни и технички радници, као и медицинске сестре, више заинтересовани за рад ван здравства. Доктори стоматологије највише разматрају могућност одласка у иностранство.

У београдским болницама, ситуација је још неповољнија, јер скоро сваки други запослени (43%) размишља о промени посла, при чему се све више окрећу преласку у приватни сектор или каријерама ван здравства. Медицинске сестре и лекари предњаче међу онима који разматрају рад у приватном сектору, док се у последњих неколико година бележи пад броја запослених који разматрају одлазак у иностранство. Ипак, фармацеути су и даље међу онима који најчешће разматрају ову опцију. Административни и технички радници често размишљају о запошљавању у другим областима, што указује на изазове у задржавању кадрова у јавном здравственом систему и потребу за побољшањем услова рада. Посматрајући период од 2020. до 2023. године, на сва три нивоа здравствене заштите, у порасту је број запослених који се изјашњавају да би из државног сектора прешли у приватни, док је на нивоу болница у порасту и број оних који би прешли на послове ван здравствене заштите. 

Задржавање здравствених радника кључно је за квалитет пружене здравствене заштите. Улагање у конкурентне плате, професионални развој и позитивно радно окружење може значајно смањити флуктуацију. Признавање постигнућа и пружање флексибилности додатно мотивише запослене. Такође, брига о менталном здрављу показује посвећеност менаџмента. Све ове стратегије заједно доприносе стварању стабилног и задовољног тима, што је од суштинског значаја за успех здравствених институција