Koliko zaposleni u zdravstvednim ustanovama u Beogradu razmišljaju o promeni posla?

Jedan od glavnih pokazatelja profesionalnog zadovoljstva među zdravstvenim radnicima jeste razmatranje promene posla. Zato je ovo pitanje važno u istraživanju o zadovoljstvu zaposlenih u zdravstvenom sektoru. Metodologiju istraživanja i anketni upitnik priprema Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Istraživanje je definisano Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i sprovodi se svake godine u toku jednog radnog dana.  Ispitanici su svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama grada Beograda koji mogu da se dobrovoljno izjasne o pitanjima poput opšteg zadovoljstva radnim okruženjem, platom, kao i međuljudskim odnosima i stresu na poslu. Rezultate istraživanja za 2023. godinu je analizirao Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Koji su najčešći razlozi za promenu posla?

Zdravstveni radnici najčešće menjaju posao zbog visokog nivoa stresa koji proističe iz dugog radnog vremena, smenskog rada i velike odgovornosti u donošenju odluka koje direktno utiču na život pacijenata. Nerealna očekivanja, nepovoljna radna atmosfera i nedostatak podrške od strane menadžmenta dodatno doprinose nezadovoljstvu na radnom mestu. Ovi faktori često dovode do sindroma sagorevanja na poslu, što ih motiviše da traže bolje uslove rada u drugim ustanovama ili profesijama.

U svetu i kod nas

U Evropi, do 30% zdravstvenih radnika razmatra promenu posla, uglavnom zbog loših uslova rada, dok u SAD prosečno vreme koje radnici provode na jednom poslu iznosi oko 3-5 godina. Povećan je broj onih koji menjaju posao i prelaze u druge industrije ili profesije, što ukazuje na opšte nezadovoljstvo u zdravstvenom sektoru.

U glavnom gradu Srbije situacija je slična. Naime, anketirajući zaposlene u ustanovama na primarnom nivou zdravstvene zaštite (domovi zdravlja i zavodi), rezultati pokazuju da svaki četvrti ispitanik razmatra promenu posla, pri čemu muškarci više teže prelasku u privatni sektor ili odlasku u inostranstvo, dok žene češće razmatraju poslove van zdravstvenog sektora. Najveći interes za prelazak u privatni sektor pokazali su magistri farmacije i lekari, dok su administrativni i tehnički radnici, kao i medicinske sestre, više zainteresovani za rad van zdravstva. Doktori stomatologije najviše razmatraju mogućnost odlaska u inostranstvo.

U beogradskim bolnicama, situacija je još nepovoljnija, jer skoro svaki drugi zaposleni (43%) razmišlja o promeni posla, pri čemu se sve više okreću prelasku u privatni sektor ili karijerama van zdravstva. Medicinske sestre i lekari prednjače među onima koji razmatraju rad u privatnom sektoru, dok se u poslednjih nekoliko godina beleži pad broja zaposlenih koji razmatraju odlazak u inostranstvo. Ipak, farmaceuti su i dalje među onima koji najčešće razmatraju ovu opciju. Administrativni i tehnički radnici često razmišljaju o zapošljavanju u drugim oblastima, što ukazuje na izazove u zadržavanju kadrova u javnom zdravstvenom sistemu i potrebu za poboljšanjem uslova rada. Posmatrajući period od 2020. do 2023. godine, na sva tri nivoa zdravstvene zaštite, u porastu je broj zaposlenih koji se izjašnjavaju da bi iz državnog sektora prešli u privatni, dok je na nivou bolnica u porastu i broj onih koji bi prešli na poslove van zdravstvene zaštite. 

Zadržavanje zdravstvenih radnika ključno je za kvalitet pružene zdravstvene zaštite. Ulaganje u konkurentne plate, profesionalni razvoj i pozitivno radno okruženje može značajno smanjiti fluktuaciju. Priznavanje postignuća i pružanje fleksibilnosti dodatno motiviše zaposlene. Takođe, briga o mentalnom zdravlju pokazuje posvećenost menadžmenta. Sve ove strategije zajedno doprinose stvaranju stabilnog i zadovoljnog tima, što je od suštinskog značaja za uspeh zdravstvenih institucija