Светски дан хране 2017. - Производња и безбедност хране кроз призму глобалних миграција
Цео свет је „у покрету“. Гледано у периоду након Другог светског рата, никада више људи није било принуђено да напусти своје домове услед растућих сукоба и политичке нестабилности. Поред тога, глад, сиромаштво и екстремне временске непогоде условљене климатским променама, додатни су веома важни фактори који доприносе масовним миграцијама.
Грубе процене Уједињених нација говоре да на свету тренутно има око 244 милиона међународних миграната, што одговара тренутним величинама популација неких од многољуднијих земаља света попут Бразила и Индонезије. Истовремено, веома је значајан и за слику света илустративан податак да је то око 40% људи који су напустили своје земље више него што је то био случај у 2000. Поред тога, људи се, у још већем броју, из различитих разлога, селе унутар граница својих земаља, а процене су да је таквих више од 763 милиона широм света.
Масовне миграције становништва у тесној су узрочно-последичној спрези са највећим глобалним проблемима данашњице – у првом реду са проблемом глади, безбедности намирница, сиромаштва и одрживости природних ресурса, те не чуди што највећи број миграната потиче из руралних области, где више од 75% гладних и сиромашних зависи искључиво од пољопривредне производње и природе.
У контексту овакве слике света, а имајући у виду глобалне императиве задате Циљевима одрживог развоја 2030, тема овогодишњег Светског дана хране је „Променимо будућност миграција – унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој“.
Само у 2015. години, услед сукоба и прогона, принудно је расељено преко 65 милиона људи широм света - укључујући преко 21 милиона избеглица, око 3 миллиона тражилаца азила и преко 40 милиона интерно расељених лица. С друге стране, у истој години, преко 19 милиона људи било је принуђено да се сели услед различитих природних катастрофа.
Проблем масовних миграција добија додатно оправдање ако узмемо у обзир податак да је око 800 милиона људи на свету гладно а да је, с друге стране, на планети 1,9 милијарди људи са прекомерном тежином, од чега је чак око 600 милиона гојазних! Ако, уз то, имамо у виду да се у свету годишње баци око једне трећине произведене хране, која има вредност од око 2,6 трилиона долара, јасно је да наша планета у овом тренутку још увек има солидан капацитет да произведе довољно хране да сви буду адекватно нахрањени, али да се морају предузети озбиљне мере на свим нивоима у циљу смањења више него очигледне глобалне неравнотеже.
Истовремено, процене да ће нас до 2050. године на планети бити око 9,6 милијарди, диктирају појачане потребе за свим ресурсима, па и за храном. Процењује се да ће такав раст популације захтевати пораст производње хране за чак 50% у односу на садашњу. Овако озбиљан захтев подразумева неопходност усклађивања целокупне пољопривреде и система производње хране са принципима одрживог развоја. Уз растући проблем климатских промена, глобални циљ „Без глади до 2030.“ представља заиста велики изазов.
Имајући у виду да мала сеоска домаћинства, површине до 2 хектара, чине више од 90% од око 570 милиона газдинстава на свету те да доносе највећи удео произведене хране глобално, управо она се сматрају за највећи потенцијал и поље ка коме треба усмерити глобалне развојне стратегије. Истовремено, такав курс развоја би многе потенцијалне мигранте можда задржао на њиховим поседима.
На послетку, важно је уочити и позитивне аспекте масовних миграторних кретања становништва и њихов дугорочни утицај на унапређење развојних потенцијала сиромашнијих делова света. С тим у вези, интересантан је податак да су само током 2015. године, мигранти у земље свог порекла послали преко 600 милијарди долара. Од тога, у земље у развоју стигло је 441 милијарда долара, што је скоро три пута више од званичне развојне помоћи која се донира овим земљама.
Светски дан хране обележава се под окриљем и на иницијативу Светске организације за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO), а 16. октобар одабран је симболично као датум оснивања ове специјализоване агенције Уједињених нација, давне 1945. године. Догађаји који се поводом овог дана дешавају широм света, имају за циљ да светској јавности, доносиоцима одлука и свим релевантним чиниоцима на интернационалној сцени, укажу на проблеме глади у свету и безбедности намирница.
Градски завод за јавно здравље Београд Светски дан хране и Октобар- месец правилне исхране традиционално посвећује најмлађим суграђанима и тако, у духу принципа примарне превенције, усмерава највећи део својих здравствено промотивних активности ка онима који тек треба да своје животне стилове граде на здравим основама, али и да што раније стичу свест о друштвеној одговорности и принципима
солидарности и једнакости.
У складу са овим, под организационим окриљем Градског завода за јавно здравље, а у сарадњи са београдским Предшколским установама и уз подршку Секретаријата за образовање и дечју заштиту Управе града Београда, овогодишњи домаћин централне дечје манифестације која се одржава поводом обележавања Светског дана хране и Месеца правилне исхране, биће вртић „Сунце“ Предшколске установе
„Јелица Обрадовић“ из Младеновца.
На овој манифестацији биће додељене и награде београдским предшколцима - ауторима најуспешнијих ликовних остварења послатих на овогодишњи конкурс „Храни се правилно и буди здрав“, расписан од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
