Svetski dan hrane 2017. - Proizvodnja i bezbednost hrane kroz prizmu globalnih migracija

Ceo svet je „u pokretu“. Gledano u periodu nakon Drugog svetskog rata, nikada više ljudi nije bilo prinuđeno da napusti svoje domove usled rastućih sukoba i političke nestabilnosti. Pored toga, glad, siromaštvo i ekstremne vremenske nepogode uslovljene klimatskim promenama, dodatni su veoma važni faktori koji doprinose masovnim migracijama.

Grube procene Ujedinjenih nacija govore da na svetu trenutno ima oko 244 miliona međunarodnih migranata, što odgovara trenutnim veličinama populacija nekih od mnogoljudnijih zemalja sveta poput Brazila i Indonezije. Istovremeno, veoma je značajan i za sliku sveta ilustrativan podatak da je to oko 40% ljudi koji su napustili svoje zemlje više nego što je to bio slučaj u 2000. Pored toga, ljudi se, u još većem broju, iz različitih razloga, sele unutar granica svojih zemalja, a procene su da je takvih više od 763 miliona širom sveta.

Masovne migracije stanovništva u tesnoj su uzročno-posledičnoj sprezi sa najvećim globalnim problemima današnjice – u prvom redu sa problemom gladi, bezbednosti namirnica, siromaštva i održivosti prirodnih resursa, te ne čudi što najveći broj migranata potiče iz ruralnih oblasti, gde više od 75% gladnih i siromašnih zavisi isključivo od poljoprivredne proizvodnje i prirode.

U kontekstu ovakve slike sveta, a imajući u vidu globalne imperative zadate Ciljevima održivog razvoja 2030, tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane je „Promenimo budućnost migracija – unapredimo bezbednost hrane i poljoprivredni razvoj“.

Samo u 2015. godini, usled sukoba i progona, prinudno je raseljeno preko 65 miliona ljudi širom sveta - uključujući preko 21 miliona izbeglica, oko 3 milliona tražilaca azila i preko 40 miliona interno raseljenih lica. S druge strane, u istoj godini, preko 19 miliona ljudi bilo je prinuđeno da se seli usled različitih prirodnih katastrofa.

Problem masovnih migracija dobija dodatno opravdanje ako uzmemo u obzir podatak da je oko 800 miliona ljudi na svetu gladno a da je, s druge strane, na planeti 1,9 milijardi ljudi sa prekomernom težinom, od čega je čak oko 600 miliona gojaznih! Ako, uz to, imamo u vidu da se u svetu godišnje baci oko jedne trećine proizvedene hrane, koja ima vrednost od oko 2,6 triliona dolara, jasno je da naša planeta u ovom trenutku još uvek ima solidan kapacitet da proizvede dovoljno hrane da svi budu adekvatno nahranjeni, ali da se moraju preduzeti ozbiljne mere na svim nivoima u cilju smanjenja više nego očigledne globalne neravnoteže.

Istovremeno, procene da će nas do 2050. godine na planeti biti oko 9,6 milijardi, diktiraju pojačane potrebe za svim resursima, pa i za hranom. Procenjuje se da će takav rast populacije zahtevati porast proizvodnje hrane za čak 50% u odnosu na sadašnju. Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja. Uz rastući problem klimatskih promena, globalni cilj „Bez gladi do 2030.“ predstavlja zaista veliki izazov.

Imajući u vidu da mala seoska domaćinstva, površine do 2 hektara, čine više od 90% od oko 570 miliona gazdinstava na svetu te da donose najveći udeo proizvedene hrane globalno, upravo ona se smatraju za najveći potencijal i polje ka kome treba usmeriti globalne razvojne strategije. Istovremeno, takav kurs razvoja bi mnoge potencijalne migrante možda zadržao na njihovim posedima.

Na posletku, važno je uočiti i pozitivne aspekte masovnih migratornih kretanja stanovništva i njihov dugoročni uticaj na unapređenje razvojnih potencijala siromašnijih delova sveta. S tim u vezi, interesantan je podatak da su samo tokom 2015. godine, migranti u zemlje svog porekla poslali preko 600 milijardi dolara. Od toga, u zemlje u razvoju stiglo je 441 milijarda dolara, što je skoro tri puta više od zvanične razvojne pomoći koja se donira ovim zemljama.

Svetski dan hrane obeležava se pod okriljem i na inicijativu Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO), a 16. oktobar odabran je simbolično kao datum osnivanja ove specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, davne 1945. godine. Događaji koji se povodom ovog dana dešavaju širom sveta, imaju za cilj da svetskoj javnosti, donosiocima odluka i svim relevantnim činiocima na internacionalnoj sceni, ukažu na probleme gladi u svetu i bezbednosti namirnica.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd Svetski dan hrane i Oktobar- mesec pravilne ishrane tradicionalno posvećuje najmlađim sugrađanima i tako, u duhu principa primarne prevencije, usmerava najveći deo svojih zdravstveno promotivnih aktivnosti ka onima koji tek treba da svoje životne stilove grade na zdravim osnovama, ali i da što ranije stiču svest o društvenoj odgovornosti i principima
solidarnosti i jednakosti.

U skladu sa ovim, pod organizacionim okriljem Gradskog zavoda za javno zdravlje, a u saradnji sa beogradskim Predškolskim ustanovama i uz podršku Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Uprave grada Beograda, ovogodišnji domaćin centralne dečje manifestacije koja se održava povodom obeležavanja Svetskog dana hrane i Meseca pravilne ishrane, biće vrtić „Sunce“ Predškolske ustanove
„Jelica Obradović“ iz Mladenovca.

Na ovoj manifestaciji biće dodeljene i nagrade beogradskim predškolcima - autorima najuspešnijih likovnih ostvarenja poslatih na ovogodišnji konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav“, raspisan od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.