XII Европска недеља превенције рака грлића материце: 28. јануар - 3. фебруар 2018.
Већ дванаесту годину заредом, у Србији се, на иницијативу Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (ECCA), последња недеља у јануару обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце, са циљем да се у том седмодневном периоду посебно интензивирају све оне активности које пажњу јавности адекватно усмеравају ка чињеници да је рак грлића материце и даље у самом врху међу узроцима обољевања, али и умирања жена, нарочито у нашој средини.
Овогодишњим слоганом „Стоп раку грлића материце“ шаље се снажна порука и самим женама о важности преузимања личне одговорности за сопствено здравље, пре свега, указивањем на све доступне превентивне мере.
За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава да се превенција карцинома грлића материце оствари на више нивоа – мерама којима се спречава сама појава овог обољења, као и онима које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.
Имајући у виду да је рак грлића материце високопревентабилно обољење, веома забрињава чињеница је да се у нашој земљи, уназад дужи низ година, бележи једна од највиших стопа оболевања и умирања од рака грлића материце у Европи. Када је реч о оболевању, Србија се налази на четвртом месту на старом континенту, после Румуније, Литваније и Бугарске, док се по умирању од ове врсте рака код жена, наша земља налази на неславном трећем месту, иза суседне Румуније и Молдавије.
У Србији се, наиме, сваке године региструје скоро 1.300 жена новооболелих од рака грлића материце, док годишње готово 500 њих изгуби живот у борби са овом болешћу. Само у Беораду, око 100 жена сваке године умре од овог малигнитета, а овај број се одржава већ неколико година уназад.
Оваква ситуација је директна је последица чињенице да се код нас више од две трећине случајева рака грлића материце открива у одмаклој фази болести, када лечење поприма све компликованији ток, терапијски протоколи постају сложенији и значајно скупљи, притом напорнији за самог пацијента и агресивнији за његово опште здравље док, истовремено, шансе за излечење постају све мање.
Кључ за промену постојеће поражавајуће слике лежи у превенцији и раном откривању болести. У прилог томе, постоје бројни докази да се добро организованим скрининг програмима, може спречити и до 80% случајева овог малигнитета.
У нашој земљи је крајем 2015. године завршен први трогодишњи циклус спровођења организованог програма скрининга рака грлића на територији 17 општина. За три године у оквиру организованог програма скрининга рака грлића материце позвано је на преглед 334.242 жена животне доби од 25 до 64 године, што чини 56,1% циљне популације ових општина. Папаниколау (ПАП) тест је урађен код 190.906 жена (32%). Од свих урађених ПАП тестова, 11.740 је било са позитивним налазима (6,1%). Колпоскопија је урађена код 31.473 жене, а од 2.465 урађених биопсија патохистолошки је у наведеном трогодишњем периоду потврђено 112 карцинома.
У Београду су у скрининг програм, од 2012. године, када је програм започет, укључена три дома здравља. Током 2016. године, на учешће у скринингу ове установе су позвале 35% циљне популације осигураница, док је ПАП тест урађен код скоро 9.000 жена, што представља 47,7% позваних. Oд укупног броја жена које су преглед у 2016. години обавиле кроз организовани програм скрининга, код њих 20 су откривене премалигне промене, док је код две жене у истом посматраном периоду потврђен инвазивни карцином грлића материце.
Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.
Већина земаља Европске уније већ је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајна редукција инфекцијом ХПВ-а, ређа појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.
Вакцина се и код нас, према недавно усвојеном Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима, препоручује деци оба пола пре ступања у сексуалне односе, најбоље у узрасту од 11 или 12 година, али и младим женама до 26. односно мушкарцима до навршене 21. године живота, уколико вакцину нису примили као тинејџери, као и мушкарцима са повећаним ризиком за добијање полно преносиве инфекције.
Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.
