XII Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: 28. januar - 3. februar 2018.
Već dvanaestu godinu zaredom, u Srbiji se, na inicijativu Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (ECCA), poslednja nedelja u januaru obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, sa ciljem da se u tom sedmodnevnom periodu posebno intenziviraju sve one aktivnosti koje pažnju javnosti adekvatno usmeravaju ka činjenici da je rak grlića materice i dalje u samom vrhu među uzrocima oboljevanja, ali i umiranja žena, naročito u našoj sredini.
Ovogodišnjim sloganom „Stop raku grlića materice“ šalje se snažna poruka i samim ženama o važnosti preuzimanja lične odgovornosti za sopstveno zdravlje, pre svega, ukazivanjem na sve dostupne preventivne mere.
Za gotovo sve slučajeve raka grlića materice odgovoran je Humani papiloma virus (HPV). Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava da se prevencija karcinoma grlića materice ostvari na više nivoa – merama kojima se sprečava sama pojava ovog oboljenja, kao i onima koje omogućavaju rano otkrivanje premalignih promena, čime se veoma uspešno zaustavlja dalji razvoj bolesti i njen fatalni ishod.
Imajući u vidu da je rak grlića materice visokopreventabilno oboljenje, veoma zabrinjava činjenica je da se u našoj zemlji, unazad duži niz godina, beleži jedna od najviših stopa obolevanja i umiranja od raka grlića materice u Evropi. Kada je reč o obolevanju, Srbija se nalazi na četvrtom mestu na starom kontinentu, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske, dok se po umiranju od ove vrste raka kod žena, naša zemlja nalazi na neslavnom trećem mestu, iza susedne Rumunije i Moldavije.
U Srbiji se, naime, svake godine registruje skoro 1.300 žena novoobolelih od raka grlića materice, dok godišnje gotovo 500 njih izgubi život u borbi sa ovom bolešću. Samo u Beoradu, oko 100 žena svake godine umre od ovog maligniteta, a ovaj broj se održava već nekoliko godina unazad.
Ovakva situacija je direktna je posledica činjenice da se kod nas više od dve trećine slučajeva raka grlića materice otkriva u odmakloj fazi bolesti, kada lečenje poprima sve komplikovaniji tok, terapijski protokoli postaju složeniji i značajno skuplji, pritom naporniji za samog pacijenta i agresivniji za njegovo opšte zdravlje dok, istovremeno, šanse za izlečenje postaju sve manje.
Ključ za promenu postojeće poražavajuće slike leži u prevenciji i ranom otkrivanju bolesti. U prilog tome, postoje brojni dokazi da se dobro organizovanim skrining programima, može sprečiti i do 80% slučajeva ovog maligniteta.
U našoj zemlji je krajem 2015. godine završen prvi trogodišnji ciklus sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića na teritoriji 17 opština. Za tri godine u okviru organizovanog programa skrininga raka grlića materice pozvano je na pregled 334.242 žena životne dobi od 25 do 64 godine, što čini 56,1% ciljne populacije ovih opština. Papanikolau (PAP) test je urađen kod 190.906 žena (32%). Od svih urađenih PAP testova, 11.740 je bilo sa pozitivnim nalazima (6,1%). Kolposkopija je urađena kod 31.473 žene, a od 2.465 urađenih biopsija patohistološki je u navedenom trogodišnjem periodu potvrđeno 112 karcinoma.
U Beogradu su u skrining program, od 2012. godine, kada je program započet, uključena tri doma zdravlja. Tokom 2016. godine, na učešće u skriningu ove ustanove su pozvale 35% ciljne populacije osiguranica, dok je PAP test urađen kod skoro 9.000 žena, što predstavlja 47,7% pozvanih. Od ukupnog broja žena koje su pregled u 2016. godini obavile kroz organizovani program skrininga, kod njih 20 su otkrivene premaligne promene, dok je kod dve žene u istom posmatranom periodu potvrđen invazivni karcinom grlića materice.
Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.
Većina zemalja Evropske unije već je uvela imunizaciju protiv HPV-a. U zemljama poput SAD, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajna redukcija infekcijom HPV-a, ređa pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod pripadnika oba pola.
Vakcina se i kod nas, prema nedavno usvojenom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, preporučuje deci oba pola pre stupanja u seksualne odnose, najbolje u uzrastu od 11 ili 12 godina, ali i mladim ženama do 26. odnosno muškarcima do navršene 21. godine života, ukoliko vakcinu nisu primili kao tinejdžeri, kao i muškarcima sa povećanim rizikom za dobijanje polno prenosive infekcije.
Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.
