Сунчаница, топлотна исцрпљеност и топлотни удар - како се заштитити?

сунцеВисоке температуре и велика влажност ваздуха, које су чести пратиоци лета, представљају озбиљну претњу по здравље људи, нарочито уколико трају неколико дана  узастопно. На ове временске “неприлике” посебно су осетљиве старије особе, деца, труднице и особе оболеле од кардиоваскуларних, цереброваскуларних, респираторних, шећерне болести и других хроничних болести.

Подједнако су угрожени и радници који своје активности обављају на отвореном, изложени директном дејству сунчевих зрака али и они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

Током летњих врућина, услед директног и прекомерног излагања сунцу и топлоти, могу се појавити различита непријатна стања настала услед поремећаја регулације телесне температуре, попут топлотног осипа, грчева или топлотне слабости. Стања која највише брину јесу сунчаница, због своје учесталости, као и топлотна исрпљеност и топлотни удар због своје тежине и озбиљних компликација које могу изазвати.      

Како препознати сунчаницу и топлотни удар?

Сунчаница је стање које настаје након прекомерног излагања тела, пре свега главе и врата, сунчевим зрацима. Почиње јаком главобољом и порастом телесне температуре. Често се могу јавити поспаност и вртоглавица, зујање у ушима или краткотрајни губитак слуха. Код младих који се дуго сунчају чести симптоми су и умор и малаксалост, а код старијих може доћи и до губитка свести.

Топлотни удар може да настане не само због прекомерног излагања директним сунчевим зрацима него и услед влажног и прегрејаног ваздуха, поготово код радника у пекари, кухињи, крај високих пећи, али и у прегрејаном аутомобилу, јавном превозу, па чак и у стану.

Топлотни удар је стање које настаје када се тело прегреје у релативно кратком временском року. Настаје нагло, услед прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да температуру одржи у нормалним границама. Симптоми топлотног удара су телесна температура виша од 40°C, општа слабост, топла и сува кожа без знојења, убрзан пулс и дисање, пад крвног притиска, вртоглавица, главобоља, мучнина, повраћање и некада губитак свести (што може бити и први знак).

Топлотна исцрпљеност је блажи облик топотног удара, а често настаје услед претеране физичке активности у условима повишене спољне температуре и влажности ваздуха. Манифестује се појачаним знојењем, грчевима у мишићима, главобољом, повраћањем, падом крвног притиска и малаксалошћу, као и губитком свести.

Како се заштитити?

Како бисте спречили настанак ових по живот опасних стања и сачували своје, и здравље својих најближих, придржавајте се следећих препорука:

  • Склоните се са сунца. Не излажите се врућини и избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10 - 17 часова.
  • Избегавајте напоран физички рад. Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана - у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру)
  • Носите лагану, широку одећу светлих боја, од природних материјала.
  • Ставите шешир или капу са широким ободом и обавезно носите сунчане наочаре.
  • Расхладите тело туширањем или се купајте у млакој води.
  • Редовно уносите течност - пре свега воду. Супе, млаки чајеви и свежи воћни сокови су такође добар извор течности и енергије у топлим летњим данима.
  • Избегавајте алкохол, газиране напитке и напитке са превише кофеина и шећера.
  • Једите чешће, мање обилне оброке.
  • Нека ваши обороци буду лагани- избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату беланчевинама.
  • Узимајте више сезонског воћа и поврћа.
  • Дом и радне просторије расхлађујте, тако да температура и просторијама у којима боравите  не пређе 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
  • Уколико немате клима уређај у свом дому или на радном месту, у раним јутарњим сатима отворите сва врата и прозоре како бисте  простор адекватно проветрили и расхладили, а затим спустите ролетне и затворите врата и прозоре на сунчаној страни, како би у просторије улазило што мање топлоте
  • Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка у возило обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
  • Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
  • Придржавајте се препорука здравствених установа све време трајања врућина!

Главобоља, мучнина, вртоглавица, повраћање - знак су узбуне, посебно за децу, хроничне болеснике и старије особе, те је потребно одмах се јавити лекару!

Прва помоћ код сунчанице:

Особу треба одмах склонити са сунца, ако је могуће у климатизовану просторију, или бар у замрачену и добро проветрену собу, по могућству је истушитрати млаком водом (или је бар умити и ставити хладне облоге на чело и врат) и дати јој да пије течност (чај, сок или обичну воду). Течност не треба давати одједном у великој количини, већ чешће пута по мање. Одмор је неопходан, а следећег дана се никако не треба излагати сунцу!

Ако се тегобе наставе или се погоршавају, потребно је јавити се лекару! Поред тежих облика сунчанице, некада се поткраде и почетак неке друге болести (нпр. вирусне или бактеријске инфекције), те је помоћ стручног лица неопходна!

Прва помоћ код топлотне исцрпљености

Особу треба одмах сместити у хлад или расхлађену, по могућству замрачену, просторију, и скинути јој одећу. Рахладити је поливањем млаком водом или стављањем хладних облога на главу и потиљак. Треба јој дати да пије расхлађену течност- воду или благи биљни чај.

Прва помоћ код топлотног удара:

Топлотни удар је озбиљно стање које захтева неодложну медицинску помоћ!

Ако сумњате на топлотни удар, одмах позовите хитну помоћ или се јавите у најближу здравствену установу!

Уколико здравствене службе нису доступне или је потребно више времена до указивања стручне помоћи, склоните особу са сунца или је изведите из прегрејане просторије и скините јој сву сувишну одећу. Умијте је или истуширајте не превише хладном водом. Уколико вода није доступна, изложите је струјању ваздуха (нпр. расхлађивање вентилатором). Дајте јој течност уколико стање то дозвољава.

Након опоравка од топлотног удара, повећана је осетљивост на високе температуре и у следећим седмицама. Најбоље је да избегавати високе температуре и физичку активност све док лекар не да своје одобрење.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351