Епидемиолошки значај инфективних болести у дечијим колективима

У току претходних деценија број деце у дечијим вртићима је значајно порастао широм света, што је значајно утицало на карактеристике болести у дечијим колективима. Деца у вртићима 2,5-3,5 пута више оболевају од инфективних болести у поређењу са децом ван колектива.

Деца која похађају колектив имају тежу клиничку слику, дуже трајање симптома болести, чешће посете педијатру, чешће преписану антибиотску терапију и повећан ризик за настанак антимикробне резистенције.

Најважнији фактори ризика за развој инфективних болести у дечијим колективима су:

• карактеристике колективног смештаја (попуњеност смештајних капацитета)
• санитарно хигијенски услови у објекту,
• неразвијености имуног система деце,
• начин упознавања околине (пузење, испитивање предмета рукама, устима),
• недовољно развијене хигијенске навике.

Респираторне инфекције, са 90% учешћа су најчешће инфекције повезане са боравком деце у предшколским установама, што је и разумљиво имајући у виду да је капљично ширење узрочника заразних болести најефикасније. Деца у колективу, млађа од 3 године, 2-3 пута чешће оболевају од респираторних инфекција. Дужина трајања инфекције и клиничка слика је тежа, па је и хоспитализација чешћа. Нема разлике у узрочницима респираторних инфекција међу децом у колективима и деце која не похађају колектив. Најчешће инфекције из ове групе су стрептококне инфекције у виду ангине или шарлаха, запаљења средњег уха, грип, варичела и ређе бактеријски менингитис.

Контаминација руку (запослених и деце), предмета и површина у окружењу повећава учесталост распираторних болести, али и дијареја у дечијим колективима. Неадекватна припрема хране животињског порекла (месо, млеко, јаја) је чест извор цревних инфекција. За разлику од респираторних, цревне инфекције код деце у колективима су много ређе. Међу децом млађом од 3 године, а која похађају вртић, око 20% посета педијатру повезано је са дијарејом. Најчешћи узрочници инфекција дигестивног система су ентеровируси (ротавирус, норовирус, коксаки вирус, хепатитис А), бактерије (Салмонела, Кампилобактер, Ешерихија коли, Шигела) или паразити (Ламблија). Најмлађи су често асимптоматски (без испољене клиничке слике) носиоци различитих инфективних агенаса (норовирус, ротавирус, ламблија, хепатитис А).

Деца у колективу су у повећаном ризику за паразитарне инфекције коже попут вашљивости главе и шуге. Ове инфекције услед блиског контакта међу децом носе потенцијал за појављивање у епидемијској форми, уколико се не препознају на време и не предузму одговарајуће мере.

Главне препоруке за контролу инфекција у колективном смештају:

• промоција здравља деце и запослених (рутински дневни надзор и имунизација деце, редовни санитарни прегледи запослених),
•  континуирана двосмерна сарадња родитеља, колектива и здравственог система (педијатар, епидемиолог),
•  хигијена руку, предмета опште употребе, средине,
• правилно руковање намирницама,
• искључивање запослених и деце из колектива у случају инфекције,
• едукација запослених, родитеља и деце.