Ниске температуре и ризици по здравље

Зимско време носи са собом ризик од појаве различитих здравствених проблема. Поред прехладе и грипа, падова услед поледице, јављају се и посебна стања која захтевају хитно збрињавање - општа хипотермија (потхлађивање) и локалне промене - промрзлине. Често ова два стања иду заједно и том приликом се прво збрињава хипотермија.

Промрзлине

Промрзлине су локалне повреде изазване смрзавањем коже, а у екстремним случајевима и дубљих структура (тетива, мишића, крвних судова). Најчешће се јављају на прстима стопала и шака, на ушним шкољкама и носу.

Промрзла кожа је у почетку сјајна и ружичаста, а касније постаје бела или воштане боје, а на додир је тврда. Кожа може да се оспе пликовима или да се љушти неколико дана након излагања ниским температурама.

Фактори који повећавају ризик од смрзавања су дужа изложеност хладноћи, влажна одећа и обућа, излагање ветру, тесна одећа или опрема која омета проток крви.

Како можете да спречите промрзлине?

• Обуците вишеслојну одећу за хладно време. Водите рачуна да не дође до прегрејавања или знојења.
• Покријте осетљиве делове тела као што су образи, нос и уши шалом, капом и рукавицама (рукавице са топлотном изолацијом, са спојеним прстима и одвојеним палцем).
• Обућа не сме да буде тесна, ни превише чврста, посебно у делу где се налазе прсти; треба да има добру топлотну изолацију и да не пропушта воду.
• Склоните се од хладноће на сваких сат времена и попијте неки топли напитак, промените одећу уколико је влажна.
• Немојте занемарити утицај хладног ветра на организам, чак и када термометар не показује изузетно ниске температуре.
• У случају дужег излагања ниским температурама, проверите да ли има првих знакова промрзлина, као што су укоченост и утрнулост прстију и бледило коже.

Збрињавање  промрзлина

• Скините влажну одећу. Загревајте постепено промрзле делове тела користећи топлу воду (никако врућу) или телесну топлоту (топлоту руке, пазуха или стомака). Воду треба константно мешати око промрзлог дела тела, да би се она равномерно распоредила. Проверавати температуру воде, и према потреби поново загревати.
• Суви извори топлоте се не препоручују (загрејани предмети) јер могу да изазову опекотине због смањене осетљивости смрзнуте коже.
• У току загревања смрзнутог места може се очекивати појава интензивног бола, те се оно треба збрињавати пажљивим и нежним поступцима.
• Наставите са загревањем све док промрзли део тела не постане мек и док му се не врати боја и осетљивост. По завршеном третману у топлој купки, део тела са промрзлином нежно осушите „тапкањем". Промрзло место превијте сувим стерилним завојем.
• Уколико је промрзла шака или стопало, тада се стави стерилан завој између прстију, подигне се екстремитет да би се смањило отицање и заштити се загрејани део тела од поновног смрзавања.
• Препоручује се узимање течности а уколико се појави интензивнији бол у промрзлом делу тела може се узети и неко средство против болова.

Шта не треба да радите?

• Никада немојте трљати површину промрзлог дела тела или стављати снег на њу. Трљањем се додатно оштећује ткиво.
• Немојте бушити пликове на промрзлини. Лагано их прекријте стерилном газом како бисте спречили инфекцију.
• Немојте стављати смрзнуте делове тела на радијатор, загревати их врућим облогама или термофором  или  их приносити отвореним изворима топлоте као што је ватра.

Када би требало да се обратите лекару?

Уколико примените загревање топлом водом, а и даље се не враћа осетљивост и нормална боја коже у року од 20 минута, или ако се појаве пликови или плава отечена кожа, неопходан је преглед стручног лица!

Посебни случајеви

Смрзавање влажних делова тела (посебно језика и усана) се може догодити у хладним временским условима, приљубљивањем уз хладне металне предмете.

Како поступити:

1. Не вуците смрзнути део тела.
2. Ставити топлу (никако врелу) воду на површину предмета или коже која се спојила са објектом.
3. Када се кожа почне одвајати, нежно одвојте смрзнути део тела од металног објекта.

Третирајте повреду као отворену рану.

Хипотермија (смрзавање, потхлађивање)

Смрзавање је веома озбиљно, често и по живот опасно стање, које настаје када температура тела пада испод 35°С. Најчешћи узроци који могу довести до хипотермије су: временски услови са ниским температурама, влагом и ветром, знојење по хладном времену, утапање у води, (посебно ако је температура воде испод 10°С), дехидрација, узимање лекова за елиминацију воде из организма.

Код потхлађивања цело тело се у основи хлади, тако да главни симптоми настају из потребе тела да се загреје. Зато би требало да знате да препознате симптоме потхлађивања: интезивно дрхтање тела, спори, отежани покрети, неспретан ход и тешкоће у говору.

Како можете да спречите хипотермију?

Не излажите се снежној олуји и боравите на безбедном месту при изузетно ниским температурама ваздуха. Поштујте следеће препоруке:

• Капа и одећа за хладне временске прилике треба да буду направљене од чврсто тканог влакна које обезбеђује добру топлотну изолацију тела и пренос влаге ка спољашњој средини (нпр. вуна). Избегавајте памучну одећу јер упија воду и остаје мокра.
• Заштитите осетљиве делове тела (лице, шаке, стопала) од хладноће.
• Одећа треба да буде у слојевима, тако да се њени делови  могу додати или скинути у складу са временским приликама и физичком активношћу.
• Ако се одећа покваси, заменити је сувом што је пре могуће.
• Узимајте течност како би се спречила дехидратација.
• Правите чешће паузе од боравка на хладноћи да би се тело загрејало.
• Ако дође до дрхтавице повећајте ниво активности, додатно се утоплите, додајте извор топлоте, или изађите из хладног окружења.
• Будите пажљиви у близини хладних вода (река, језера, мора) и увек обезбедите лични појас за спасавање.

Како да поступите уколико дође до смрзавања?

• Ако је особа бледа, дрхти, делује збуњено, исцрпљено, дезоријентисано, поспано, има губитак памћења и отежан говор - сместа затражите хитну медицинску помоћ!
• У што краћем року организујте превоз до медицинске установе - самостално збрињавати смрзнутог само ако је то апсолутно неопходно.
• Прво треба особу која је у хипотермији преместити из хладног окружења на топлије место (најбоље до најближе здравствене установе).
• Замените мокру одећу сувом.
• Угрејте прво централни део тела (труп).
• Увијте цело тело у ћебе а ако сте у прилици, употребите термофор, грејни јастук или електрично ћебе за горњи део тела (пазух, груди и горњи део леђа) а у хитним случајевима загрејте угроженог својим телом.
• Ако је потхлађена особа свесна, дајте јој да пије топле напитке.

Топла купка или туширање се не препоручује, већ загревање у близини извора топлоте (нпр. ватре, пећи).