Светски дан борбе потив туберкулозе - Време је! - 24.03.2019

Србија се и ове године придружује глобалној кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе. Ове године обележава се и 137. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу бацила туберкулозе, узрочника ове болести. Циљ обележавања је подизање свести јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и усмеравање напора ка елиминацији ове болести као јавноздравственог проблема.

Светски дан борбе против туберкулозе 2019. године се обележава под слоганом „Време је“ позивајући на тај начин све носиоце здравствене заштите и заједницу на одржавање континуитета у посвећености борби против туберкулозе, подизању свести јавности о овом проблему, побољшању дијагностике и лечења болести. Због појаве резистентних облика болести као и због повећане мобилности становништва, и даље имамо велики број оболелих од туберкулозе чак и у земљама са ниском оптерећеношћу у које спада и наша земља.

Управо, због свега тога, ВРЕМЕ ЈЕ и за: савременији приступ превенцији и контроли туберкулозе, осавремењавање водича за дијагностику и лечење, повећање доступности нових лекова за резистентне облике, као и за подршку оболелима без предрасуда.

Иако постоји напредак остварен у контроли туберкулозе у последњих неколико деценија, према подацима Светске здравствене организације из 2017. годинe, ова болест је десети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС.

Туберкулоза сe, одавно повезује са припадницима друштва и заједница у којима постоје ограничења у поштовању људских права и достојанства. Опште је познато да је оптерећење овом болешћу највеће у срединама које одликују сиромаштво, стигматизација и маргинализација, и да су најчешће, погођене вулнерабилне групе (мигранти, избеглице, старе особе, жене и деца). Фактори као што су потхрањеност, лоши услови становања и санитације, удружени са другим факторима ризика као што су употреба дувана и алкохола и дијабетес, утичу на већу подложност оболевању. Све то додатно је повезано и са мањом доступности лечења и недостатком социјалне заштите, што доводи до зачараног круга сиромаштва и лошег здравља. Ипак, важно је знати да свако може да добије туберкулозу!

Jедном годишње, сваког 24. марта, очи целокупне јавности усмерене су на туберкулозу. Овај дан има за циљ да упозори да туберкулоза није болест прошлости и да не сме бити заборављена!

Озбиљност националних епидемија је веома различита у земљама. Према подацима из 2017. године, 10 милиона људи је оболело од туберкулозе, од чега је 1 милион деце. Поражавајуће је да је од укупног броја оболелих, тек 60 % регистровано. Током исте године, умирало је више од 4500 људи свакога дана!

Резистентна туберкулоза је заправо највећа претња здрављу и на добром је путу да угрози дугогодишње напоре и остварене резултате у сузбијању ове болести. Током 2017.године регистровано је 558 000 нових случајева болести која је резистентна на рифампицин у свету, од чега је 457 000 имало мултирезистентну туберкулозу. Још тужније је да тек једна четвртина оболелих од резистентног облика, има приступ лечењу.

У нашој земљи се примећује тренд константног смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100 000 у 2003. години на 11/100 000 становника у 2017. години, што нас управо сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у Европи.

Према подацима из електронске базе података о оболелима од туберкулозе у Београду, у 2018. години, регистровано је укупно 203 новооболелих, где највећи број оболелих припада старосној групи преко 50 година (76,4%), док је најмање оболелих у популацији млађих од 19 година (5,4%).

Посматрано у временском периоду од 2005. до 2018. године, у главном граду је регистровано укупно 4 444 оболелих особа од туберкулозе, од тога 90,3% са плућним и 9,7% са ванплућним обликом болести. У наведеном периоду бележи се смањење нотификационе стопе (стопе пријављивања) туберкулозе. Највиша вредност инциденције забележена је 2005. године (33,3 на 100.000 становника), а најнижа 2016. године (10,7 на 100.000 становника), док је просечна годишња стопа инциденције у посматраном периоду износила 19,2 на 100.000 становника. У периоду од 2011-2018. године, од туберкулозе су у Београду умрла 33 болесника. Неопходно је напоменути и то да просечно учешће умрлих од туберкулозе износи 4,9% у односу на укупан број умрлих од свих заразних болести у наведеном осмогодишњем периоду.

Примарну превенцију оболевања од туберкулозе представља имунизација BCG вакцином. У периоду од 2011. до 2018. године обухват новорођене деце имунизоване BCG вакцином креће се у распону од 97,0% у 2012. до 99,3% у 2013. години, просечно 98,2% планиране деце.

Национални програм контроле туберкулозе у Републици Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести. Установа која обавља референтне послове за област туберкулозе је Клиника за пулмологију Клиничког центра Србије, са Националном референтном лабораторијом за дијагностику туберкулозе (НРЛ), чији се један део налази на самој Клиници док се други налази на Институту за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.

Шта је туберкулоза?

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Нелечена особа оболела од туберкулозе, кијањем, кашљањем, смејањем и говором, избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, HIV инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.