Светски дан хепатитиса, 28. јул 2019. године - „Инвестирајте у елиминисање хепатитиса”

svetski dan hepatitisa 2019 Светски дан хепатитиса, који се обележава широм света 28. јула 2019. године, под слоганом Светске здравствене организације (СЗО) „Инвестирајте у елиминисање хепатитиса”, позива све земље и партнере да учине додатне напоре за постизање глобално договорених циљева елиминације хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године.

Ово је прилика да се уложе додатни напори да се примени прва глобална стратегија за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе у периоду 2016–2021. године развијена од стране Светске здравствене организације.

Потребно је да се помогне државама чланицама да постигну коначни циљ – елиминацију хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године, као и да се смањи смртност услед комликација хепатитис Б и Ц вирусне инфекције за 65%, односно да буде мање од 500.000 умрлих особа у свету и да се смањи број нових хроничних инфекција овим вирусима за 90%, односно да буде мање од милион нових хроничних хепатитиса Б и Ц у свету. Према проценама за 2017. годину у свету је живело 325 милиона особа са вирусним хепатитисом Б или Ц, било је 2.850.000 новоинфицираних особа и 1,4 милиона смртних исхода.

Ове инфекције се по учесталости налазе на другом месту међу свим заразним болестима, иза туберкулозе, при чему девет пута више људи живи са хепатитисом него са HIV-ом. Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће превенирати, лечити, а у случају хепатитиса Ц могуће је и излечење. Међутим, преко 80% људи који живе са неким обликом хроничног хепатитиса нема доступне услуге превенције, дијагностике и лечења.

Активности уз подизање свести поводом обележавања Светског дана хепатитиса су дизајниране с циљем да се:

Изгради и искористи политичка подршка након званичног одобравања глобалне стратегије за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе на Светској здравственој скупштини маја 2016. године,
Спроведу национални одговори на хепатитисе у земљама са великим оптерећењем овим болестима,
Подстичу акције и ангажовање појединаца, партнера и јавности,
Нагласи потреба за бољим одговором на светском нивоу.

Десет кључних порука СЗО поводом обележавања Светског дана хепатитиса ове године су:

Вирусни хепатитиси Б и Ц представљају водеће узроке умирања у свету, али већина доносиоца одлука и светске јавности није упозната са овом чињеницом. Вирусни хепатитиси Б и Ц су одговорни за 1,4 милиона смртних исхода годишње. Смртни исходи услед хепатитиса показују пораст током протекле две деценије, што указује на недостатак глобалне свести и деловања, укључујући и политике у надлежности доносиоца одлука.
Упркос овој ситуацији, много се може урадити: хепатитис се може превенирати, дијагностиковати и лечити. Вакцина против хепатитиса Б је 98–100% ефикасна у спречавању нових инфекција. За хепатитис Б, особе треба да буду тестиране и ако се установи да су позитивне, могуће је обезбедити доживотни третман. За хепатитис Ц, особе се могу излечити једноставним третманом антивирусним (DAA) леком са директним дејством у трајању од три месеца.
Већина особа које живе са хепатитисом (преко 80%) нема приступ дијагностици или лечењу. Међу особама које живе са хепатитисом Б, само 10% (27 милиона) је знало свој инфективни статус у 2016. години. Од ових дијагностикованих особа, само 17% (4,5 милиона) је укључено у лечење. Међу особама који живе са хепатитисом Ц, 19% (13,1 милиона) знало је свој статус инфекције у 2017. години, од чега је 15% (2 милиона) добило лек у истој години. Између 2014. и 2017. године 5 милиона људи широм света је имало приступ терапији за хепатитис Ц.
У исто време, повећава се број новоинфицираних особа због недостатка превентивних услуга. У 2017. години је било 1,1 милиона новоинфицираних особа вирусом хепатитиса Б, а 1,75 милиона особа је новоинфицирано вурусом хепатитиса Ц. Заједно хепатитис Б и Ц чине највећи број нових инфекција међу другим водећим заразним болестима, као што су HIV инфекција и туберкулоза. Хитно је потребно унапредити/ојачати програме за смањење штете, контролу крви и вакцинацију против хепатитиса Б.
Постизање елиминације хепатитиса до 2030. године ће захтевати велико повећање средстава за превенцију хепатитиса, услуге тестирања и лечења. Нова анализа трошкова коју је урадила СЗО наглашава да ће бити потребно додатно финансирање од шест милијарди долара годишње у земљама са ниским и средњим приходима између 2016. и 2030. године, како би се постигли циљеви елиминације хепатитиса.
Потребно је да земље омогуће да национални планови за дијагностиковање и лечење хепатитиса укључују наменско финансирање и инвестиције. Од априла 2019. године, 124 земље су развиле или развијају националне планове и стратегије за хепатитис. Међутим, многим од ових планова недостаје финансирање. Већи напредак је могућ када земље улажу у услуге дијагностиковања и лечења хепатитиса.
Земље треба да постигну оптималне цене за лекове и дијагностику. Нова анализа СЗО показује да су тестирање и лечење хепатитиса интервенције високог ефекта које могу помоћи земљама да убрзају напредак у овој области. Али цене лекова и тестова су веома неуједначене. Земље и партнери морају заједнички радити на постизању најповољнијих цена за лекове и дијагностику како би се омогућио приступ овим услугама већем броју оболелих.
Улагање у хепатитис је паметна одлука за свеобухатније здравствене исходе. Улагања у елиминацију хепатитиса довела би до повећања глобалних трошкова за здравље за 1,5%, али дугорочно посматрано таква улагања довела би до побољшања општих здравствених исхода. Финансирање услуга дијагностике и лечења хепатитиса може довести до смањења смртних исходе за 5% на глобалном нивоу и повећања година здравог живота за око 10% до 2030. године.
Инвестирање у дијагностику и лечење хепатитиса значи спречавање оболевања од цирозе и примарног хепатоцелуларног карцинома јетре. Хроничне инфекције вирусима хепатитиса Б и Ц можда неће показивати симптоме дужи временски период, понекад годинама или деценијама. Полако и тихо узрокују оштећење јетре и на крају изазивају цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих вирусима хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.
На светски дан хепатитиса 2019, придружите се циљу да помогнете 325 милиона особа. Зауставите незнање и занемаривање вирусног хепатитиса – поделите информације о томе. Образујте себе и друге да бисте сазнали ризике за вирусне хепатитисе и доступност дијагностике. Ако вам је дијагностикован хепатитис Б или Ц, разговарајте са здравственим радницима о могућем лечењу и праћењу лечења. Ако се ове инфекције открију рано, ризик од хроничних болести и великог финансијског оптерећења за вас и вашу породицу може се избећи.

Епидемиолошка ситуација у Европи и свету

Према проценама СЗО у Европи око 15 милиона људи живи са хроничном хепатитис Б вирусном инфекцијом. На основу процена СЗО за 2015. годину учесталост хроничне хепатитис Ц вирусне инфекције у свету је била 1%, при чему се највећа учесталост ове хроничне инфекције региструје у области источног Медитерана (2,3% популације тј. 15 милиона) и у Европи (1,5% популације тј. 14 милиона). Хронична инфекција вирусом хепатитиса Б може довести до озбиљних компликација као што су цироза јетре и примарни карцином јетре код 20–30% пацијената. Сваке године у Европи 56.000 људи умре од последица хроничног хепатитиса Б, а 112.500 људи умре од последица нелеченог хроничног хепатитиса Ц, односно примарног карцинома јетре или цирозе.

На глобалном нивоу, најмање 60% случајева свих примарних карцинома јетре је последица касног дијагностиковања и лечења вирусних хепатитиса Б и Ц. Вирусни хепатитис је водећи узрок умирања у свету због недостатка глобалне пажње. Сваке године вирусни хепатитиси су одговорни за преко 171.000 смртних случајева у Европи, што је упоредиво са бројем умрлих од AIDS-а и туберкулозе. Свакодневно више од 400 људи у Европи умире од узрока који се односе на вирусни хепатитис. Приступ дијагностици на вирусне хепатитисе је генерално ограничен. Укупан број лечених особа са хроничним хепатитисом Ц од тренутка доступности терапије, је достигао 5,5 милиона у 2015. години, при чему је само око пола милиона ових особа примало антивирусне лекове новије генерације, који су ефикаснији и комфорнији за примену.

Према Европском центру за контролу болести процењена преваленција хроничног хепатитиса Б у општој популацији у земљама Европске уније креће се у распону од 0,1% у Ирској и Холандији до 5,5% у Румунији, док се учесталост HCV инфекције у општој популацији креће у распону од 0,2% у Холандији до 4,4% у Италији. Процењена учесталост хроничног носилаштва HBsAg и анти-HCV антитела у земљама Европске уније је око 1%.

У 2017. години, 30 ЕУ/ЕЕА држава чланица пријавило је 26.907 случајева инфекције вирусом хепатитиса Б. Искључујући пет земаља које су пријавиле само акутне случајеве, пријављених 26.262 случајева, одговара нотификационој стопи од 6,7 случајева на 100.000 становника. Од свих случајева, 9% су биле акутне инфекције, 58% хроничне, а 32% је означено као „непозната” форма, док се 1% случајева није могао класификовати. Највиша узрасно-специфична стопа акутних инфекција уочена је у узрасту 35–44 године, а највиша узрасно-специфична стопа хроничних инфекција је забележена у узрасту 25–34 године. Укупан однос мушкараца према женама био је 1,6: 1.

Такође, у 2017. години пријављена су 31.273 случаја хепатитиса Ц у 29 држава чланица ЕУ/ЕЕА. Искључујући земље које су пријавиле само акутне случајеве, пријављених 31.178 случајева одговара нотификационој стопи од 7,3 случаја на 100.000 становника. Од пријављених случајева, 3% су класификовани као акутни, 22% као хронични и 75% као „непознати”. Хепатитис Ц се чешће јавља код мушкараца него код жена, са односом мушкараца и жена 1,6 : 1. Највише погођена узрасна група међу мушкарцима била је 35–44 године, а код жена 25–34 година.

Епидемиолошке карактеристике вирусних хепатитиса Б и Ц у Републици Србији

У 2018. години регистровано је укупно 615 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц (5% свих заразних болести које подлежу обавезном пријављивању у складу са законом) што је мање него претходне године (713 случаја), односно двоструко мање у поређењу са 2013. годином (1112 случаја) када је у посматраном десетогодишњем периоду регистровано највише оболелих (графикон 1).

Графикон 1. Укупан број пријављених случајева вирусних хепатитиса Б и Ц у Републици Србији, 2009–2018. године

У 2018. најмањи ризик оболевања од хепатитиса Б и Ц је, као и претходних година, регистрован код деце узраста 0–19 година, а највећи ризик је регистрован у узрасним групама 30–39 година, 40–49 година и 50–59 година (графикон 2).

Графикон 2. Узрасно-специфична стопа вирусних хепатитиса Б и Ц у Републици Србији, 2018. година

Регистровано је двоструко више мушкараца међу оболелим особама од обе форме вирусног хепатитиса Б и хепатитиса Ц (графикони 3 и 4). У 2018. години регистрована је једна особа умрла од хроничног вирусног хепатитиса Ц. Морталитет од вирусних хепатитиса Б и Ц регистрован у 2018. године је најнижи морталитет регистрован у претходних десет година (0,01/100.000 становника).

Графикон 3. Број регистрованих случајева акутног и хроничног вирусног хепатитиса Б по полу у Републици Србији, 2009–2018. године

Графикон 4. Број регистрованих случајева акутног и хроничног вирусног хепатитиса Ц по полу у Републици Србији, 2009–2018. године

Од 2006. године спроводи се обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота, као и невакцинисане деце у 12. години живота, са високом обухватом планираних кохорти. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година (2009–2018) региструје јасан тренд смањења броја особа оболелих од акутног хепатитиса Б (90 случајева у 2018. према 287 случајева у 2009. години). С друге стране, региструје се тренд пораста регистрованих случајева хроничних вирусних хепатитиса Б и Ц (графикони 5 и 6).

Графикон 5. Нотификациона стопа акутног и хроничног хепатитиса Б на територији Републике Србије у периоду од 1998. до 2018. године

Код 60% особа оболелих од акутног хепатитиса Б и код 72% оболелих од хроничног хепатитиса Б регистрованих током 2018. године начин преношења узрочника је остао непознат. Незаштићени сексуални однос са HBsAg позитивним особама као претпостављени пут преноса HBV заступљен је код 9% оболелих од хроничног хепатитиса Б, односно код 15% оболелих од акутног хепатитиса Б. Медицинске, укључујући и стоматолошке интервенције, као претпостављени узрок настанка инфекције навело је 19% пацијената са дијагностикованим хепатитисом Б током 2018. године, а коришћење нестерилног прибора за инјектирање наркотика пријављено је као претпостављени начин преноса код око 2% особа, слично као и тетоважа и пирсинг (4,4–3,2%).

Највише узрасно-специфичне стопе код акутног хепатитиса Б регистрована је у старосној групи од 30 до 39 година, док је највиша узрасно-специфичне стопе код хроничног хепатитиса Б регистрован у узрасним групама 50–59 година и 40–49 година (графикон 2).

У 2018. години укупно је пријављено 30 случаја акутног хепатитиса Ц са стопом инциденције 0,43/100.000 становника, што представља двоструко повећање у односу на претходну годину, али је вишеструко нижа од стопе регистроване 1998. године (3,2/100.000 становника) (графикон 6). Највећа узрасно-специфична стопа у Републици Србији забележена је у узрасној групи од 60 и више година (графикон 2).

Графикон 6. Нотификациона стопа акутног и хроничног хепатитиса Ц у Републици Србији у периоду од 1998. до 2018. године

У 2018. години хронични хепатитис Ц регистрован је код 339 особа, што је за за трећину мање у односу на 2013. и 2009. годину када је регистрован највећи број случајева (више од 500 случаја). Највиша нотификациона стопа оболелих од хроничног хепатитиса Ц регистрована је у узрасту од 30 до 39 година (графикон 2).

Код највећег броја оболелих од хроничног хепатитиса Ц и ове године претпостављени начин трансмисије је остао неутврђен – непознат, (183 оболеле особе тј. 54,0%), што је мање у односу на претходну годину (60,7%). Инјектирање дрога као начин трансмисије је пријављен за 98 особа тј. 29% оболелих, што је више него 2017. године (24%). Незаштићени сексуални однос са анти-HCV позитивним особама пријављен је код 2,3% оболелих. Претпоставка да је до инфекције дошло приликом медицинских или стоматолошких интервенција наведена је у 8,8% случајева, док је код пацијената на хемодијализи заступљена са 4,4%, а оболели који су тетоважу/пирсинг препознали као ризик пријављени су код 1,5% оболелих. Акциденти код здравствених радника, као и акциденти код осталих група становништва нису забележени као претпостављени начин добијања инфекције током 2018. године.

Током првих шест месеци 2019. године укупно је пријављено 228 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц (графикон 7). Доминирају хроничне инфекције, поготово хронични хепатитис Ц (106 случајева), затим следи хронични хепатитис Б (64 случаја), који заједно чине 75% свих пријављених вирусних хепатитиса Б и Ц. Током првих шест месеци 2019. је пријављено 19 случајева акутног хепатитиса Ц и 39 случајева акутног хепатитиса Б.

Графикон 7. Нотификациона стопа акутног и хроничног хепатитиса Б и Ц по месецима у Републици Србији у периоду јануар–јун 2019. године

Дистрибуција пријављених случајева вирусних хепатитиса Б и Ц у првих шест месеци ове године указује да су се случајеви хепатитиса Б и Ц јављали у свим окрузима, при чему је највећа стопа инциденције на 100.000 становника забележена у Пиротском округу (15,1/100.000 становника), Борском округу (9,6/100.000 становника), Расинском округу (9,3/100.000 становника) и Нишавском округу (8,5/100.000 (графикон 8).

Графикон 8. Стопе нотификације вирусних хепатитиса на 100.000 становника по окрузима у Републици Србији у периоду јануар–јун 2019. године

У складу са слоганом СЗО, наша земља и ове године обележава Светски дан хепатитиса. Планиране активности ће се реализовати у сарадњи мреже ИЈЗ/ЗЈЗ, Удружења пацијената са болестима јетре „Хронос” и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. У појединим ИЈЗ/ЗЈЗ биће омогућено бесплатно саветовање и тестирање брзим тестовима на хепатитис Ц без лекарског упута свим заинтересованим грађанима, при чему ће резултати тестирања бити доступни за 30 минута.

Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут"