Светски дан менталног здравља - 10. октобар 2019. године

Светска Федерација за ментално здравље у сарадњи са Светском здравственом организацијом од 1992. године 10. октобра обележава Светски дан менталног здравља, са циљем подстицања улагања у систем подршке менталном здрављу и истицања важности промоције менталног здравља.

Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећено је превенцији самоубиства, под слоганом „Заједно у превенцији самоубиства“.

Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу. Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима. Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешће методе извршења самоубистава широм света.

У Републици Србији је у 2018. години регистрованo 949 смртних случајeва услед самоубиства, са стопом од 13,6 на 100.000 становника. У периоду од последњих 10 година (2009-2018), примећује се тренд опадања стопе самоубиства. Иако су ови подаци охрабрујући не значи да је проблем постао мање актуелан. У посматраном десетогодишњем периоду око 75% самоубистава су извршили мушкарци а око 25% жене.

У 2018. години било је укупно 143 самоубиства становника Београда, од тога 101 самоубиство мушкараца и 42 самоубиства код жена. Стопа самоубистава код мушкaраца је била 12,7, а код жена 4,7 на 100.000 становника, док је укупна стопа самоубистава износила 8,5 на 100.000 становника Београда. Просечна старост мушкараца који су извршили самоубиство износила је 54,2 године , а жена 57,3.

Најчешћи начин извршења самоубистава у Београду је у 2018. години и код мушкараца и код жена, био вешање или дављење. Међутим, код мушкараца су више заступљена самоубиства опаљивањем из револвера, а код жена скакање са висине и тровање хемикалијама и штетним материјама.

Фактори ризика

Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији. На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године.

Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим приходима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом.

Такође, доживљај сукоба, катастрофе, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем.

Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници.

Превенција и контрола

Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства.

Превенција и контрола укључују следеће мере:

• смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр. пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),
• одговорно медијско извештавање,
• имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,
• рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајима и злоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама,
• обука здравствених радника о процени ризика за самоубиство,
• брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у заједници.

Шта можете да урадите?

Причајте са особом од поверења, било да је то члан породице, пријатељ или колега о томе како се осећате.

Разговарајте са здравственим професионалцем, као што је лекар или стручњак из области менталног здравља, саветник или социјални радник.

Ако мислите да сте у непосредној опасности да угрозите свој живот, обратите се службама за пружање подршке. У нашој земљи доступно је бесплатно саветовање особа у кризи у виду телефонског саветовалишта у Националном СОС центру за превенцију самоубиства (у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”), на телефон: 011/7777-000 (сваког дана од 00 до 24 часа).