Svetski dan mentalnog zdravlja - 10. oktobar 2019. godine

Svetska Federacija za mentalno zdravlje u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom od 1992. godine 10. oktobra obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, sa ciljem podsticanja ulaganja u sistem podrške mentalnom zdravlju i isticanja važnosti promocije mentalnog zdravlja.

Ove godine obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja posvećeno je prevenciji samoubistva, pod sloganom „Zajedno u prevenciji samoubistva“.

Svake godine blizu 800.000 ljudi sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Samoubistva se dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou. Najveća učestalost samoubistva tj. 79% samoubistava javlja se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešće metode izvršenja samoubistava širom sveta.

U Republici Srbiji je u 2018. godini registrovano 949 smrtnih slučajeva usled samoubistva, sa stopom od 13,6 na 100.000 stanovnika. U periodu od poslednjih 10 godina (2009-2018), primećuje se trend opadanja stope samoubistva. Iako su ovi podaci ohrabrujući ne znači da je problem postao manje aktuelan. U posmatranom desetogodišnjem periodu oko 75% samoubistava su izvršili muškarci a oko 25% žene.

U 2018. godini bilo je ukupno 143 samoubistva stanovnika Beograda, od toga 101 samoubistvo muškaraca i 42 samoubistva kod žena. Stopa samoubistava kod muškaraca je bila 12,7, a kod žena 4,7 na 100.000 stanovnika, dok je ukupna stopa samoubistava iznosila 8,5 na 100.000 stanovnika Beograda. Prosečna starost muškaraca koji su izvršili samoubistvo iznosila je 54,2 godine , a žena 57,3.

Najčešći način izvršenja samoubistava u Beogradu je u 2018. godini i kod muškaraca i kod žena, bio vešanje ili davljenje. Međutim, kod muškaraca su više zastupljena samoubistva opaljivanjem iz revolvera, a kod žena skakanje sa visine i trovanje hemikalijama i štetnim materijama.

Faktori rizika

Prethodni pokušaj samoubistva je najvažniji faktor rizika za realizaciju samoubistva u opštoj populaciji. Na svako izvršeno samoubistvo dolazi mnogo više pokušaja samoubistva svake godine.

Iako je povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja (naročito depresije i zloupotrebe alkohola) dokazana u zemljama sa visokim prihodima, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u kriznim trenucima kada osoba nije u stanju da se suoči sa stresom.

Takođe, doživljaj sukoba, katastrofe, nasilja, zlostavljanja, gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem.

Stopa samoubistava je visoka među osobama koje pripadaju vulnerabilnim grupama a koje su često izložene diskriminaciji, kao što su izbeglice ili migranti, osobe LGBTI populacije i zatvorenici.

Prevencija i kontrola

Samoubistva se mogu sprečiti. Postoji niz mera koje se mogu preduzeti na nivou populacije, grupe i pojedinca sa ciljem sprečavanja samoubistva i pokušaja samoubistva.

Prevencija i kontrola uključuju sledeće mere:

• smanjenje pristupa sredstvima koja se koriste za samoubistvo (npr. pesticidima, vatrenom oružju, određenim lekovima),
• odgovorno medijsko izveštavanje,
• implementacija strateških dokumenata sa ciljem smanjenja štetne upotrebe alkohola,
• rana identifikacija, lečenje i nega ljudi sa mentalnim poremećajima i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, simptomima hroničnog bola i sa akutnim emocionalnim tegobama,
• obuka zdravstvenih radnika o proceni rizika za samoubistvo,
• briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i pružanje podrške u zajednici.

Šta možete da uradite?

Pričajte sa osobom od poverenja, bilo da je to član porodice, prijatelj ili kolega o tome kako se osećate.

Razgovarajte sa zdravstvenim profesionalcem, kao što je lekar ili stručnjak iz oblasti mentalnog zdravlja, savetnik ili socijalni radnik.

Ako mislite da ste u neposrednoj opasnosti da ugrozite svoj život, obratite se službama za pružanje podrške. U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva (u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”), na telefon: 011/7777-000 (svakog dana od 00 do 24 časa).