Шта су aденовируси?
Аденовируси су ДНК вируси, из породице Adenoviridae. Код деце најчешће изазивају запаљења горњих дисајних путева, али неретко захватају и доње дисајне путеве, дигестивни тракт, лимфне чворове, мокраћне органе и очи. Инфекције дисајних путева најчешће су током јесени и зиме.
До сада је отривено најмање 47 серотипова вируса, а најчешћи су вируси типа 4 и 7, који узрокују акутне инфекције горњих дисајних путева.
Вирус типа 3 узрокује фоликуларни конјунктивитис и фарингоконјунктивалну грозницу који се манифестују упалом и отоком слузнице ока, упалом ждрела, повишеном телесном температуром, секрецијом из носа и отоком лимфних чворова на врату, а најчешће се јавља код деце, након купања у базенима. Серотипови 11 и 21 могу да изазову акутни хеморагијски циститис (чешће код дечака са појавом крви у урину, уз повишену телесну температуру и тегобе приликом мокрења). Гастроентеритиси са појавом дијареје могу да буду изазвани типовима 40 и 41.
Аденовируси се шире капљичним путем, прљавим рукама, зараженим предметима.
Овим вирусима погодују затворени простори и висока температура. Због тога су посебно подложне инфекцији особе које бораве у затвореним просторијама, које се греју и нередовно проветравају.
Особе које имају јак имунитет пролазе без симптома, али су заразне и помажу ширењу инфекције. Период инкубације износи око 7 дана. Болест се најчешће манифестује повишеном телесном температуром, цурењем из носа, гребањем у грлу, сузењем и печењем очију, кашљем, кијањем и малаксалошћу. Температура може трајати до пет дана, а кашаљ који је у почетку сув и надражајан, постаје влажан и може потрајати и десетак дана. Цурење бистрог секрета из носа може се претворити у густу, жуту слуз. Симптоми трају највише до десетак дана, иако се излучивање вируса може наставити и даље.
Дијагноза се најчешће поставља само на основу клиничког налаза, а дефинитивна етиолошка потврда могућа је изолацијом вируса из фаринкса (ждрело), спутума (испљувак), конјунктиве, столице и урина. Могуће је и доказивање присуства антитела имунофлуоресцентним и другим методама (ЕЛИСА) серолошке дијагностике.
Лечење се заснива на мировању и примени лекова и средстава за ублажавање општих симптома (снижавање повишене температуре, ублажавање болова, узимање течности, витамина Ц) и средстава за смиривање катаралних симптома (капи за нос, средства за олакшавање искашљавања). Употреба антибиотика индикована је у случајевима када је доказана бактеријска суперинфекција (упала уха, упала синуса или упала плућа). У већини случајева опоравак је брз и без трајних последица. Да би се спречило ширење болести важно је одмах изоловати оболеле од здравих особа.