Значај превентивних мера за спречавање обољевања од COVID-19

Размишљање о начинима спречавања и сузбијања заразне болести COVID-19 намеће основно питање – како спречити заражавање и тиме ограничити (или успорити) ширење болести у популацији? Познавање главних путева преноса COVID-19 пружиће нам део одговора на постављено питање.

Вирус се уобичајено преноси са човека на човека путем капљица које особа производи када кија, кашље, говори и сл. Не треба заборавити да опасност индиректно прети и од капљица које не доспеју директним путем до изложене особе, већ се зауставе на доступним површинама и предметима. Уколико особа дође у контакт са контаминираном површином или предметом, нпр. додиривањем рукама, заражавање је могуће уколико се неопраним рукама додирују уста, нос или очи.

Узевши у обзир ове поставке, закључујемо да успешно спречавање заражавања мора да обухвати прекид преношења вируса између заражене и незаражене особе, на оне начине који јасно следе из познавања начина преношења: практиковањем прикладних хигијенских мера, одржавањем раздаљине између две особе, правилном употребом заштитних маски. Изузетна важност ових мера за сваког појединца, у погледу смањења могућности заражавања, нераздвојиво прати ефекте које масовно придржавање препоручених мера остварује у популацији.

Личне хигијенске мере и хигијена простора

Истакнута улога прикладног одржавања личне хигијене и хигијене простора у процесу спречавња преношења вируса у популацији, остварује се на неколико начина. Основна и изузетно важна мера јесте прање руку, које треба обављати на правилан начин, коришћењем сапуна и воде (или средстава за дезинфекцију на бази 70% алкохола) у трајању од најмање 20 секунди. Неке од ситуација у којима је прање руку од изузетног значаја јесу следеће: пре додиривања очију, носа и уста, након издувавања носа, кијања и/или кашљања, пре и после јела и припреме оброка, након коришћења тоалета, лифта, додиривања квака, рукохвата и других предмета које додирује велики број људи, пре и након неге оболелих, након уласка у кућу и слично. Уколико су руке запрљане, посебно је важно да се не додирују нос, уста или очи.

Хигијена просторија у којима се борави треба да укључи и хигијену површина и предмета како би се остварио њен пун ефекат. Прво, значај честог проветравања просторија проистиче из самог начина преношења вируса, и представља важну меру. Са друге стране, одржавање чистоће предмета и површина, посебно оних који су у додиру са већим бројем људи, додатно ће помоћи у спречавању заражавања индиректним путем (уношењем вируса преко контаминираних руку кроз слузницу очију, уста или носа). Више пута дневно чистите кваке на вратима, ручке на прозорима, славине у тоалетима и кухињама, ручке на водокотлићима, даљинске управљаче, мобилне телефоне, звона на вратима и сл.

Важност одржавања раздаљине

Смисао физичког удаљавања и одржавања раздаљине јесте умањење могућности преношења вируса путем капљица од заражених ка осетљивим особама. Ова мера упућује нас на размишљање о појединачним активностима свакога од нас, као и о активностима у разним колективима и јавним скуповима. Одржавање раздаљине од најмање 1.5 метарa треба да прати и избегавање поздрављања љубљењем, руковањем, грљењем. Са друге стране избегавање боравка на местима где се окупља више људи, смањује вероватноћу контакта заражених са незараженим особама, што уз потенцијално велики број остварених контаката на таквим местима, може значајно утицати на ширење узрочника болести у популацији. Неопходне активности треба спроводити уз пажљиво придржавање препорука о дистанцирању, као и осталих препорука о поступању – при одласаку у куповину, коришћењу јавног саобраћаја и слично. Организовано извршење одређених активности може такође допринети прекидању ланца преношења вируса – коришћење телекомуникационих технологија за извршење различитих обавеза, рад од куће, састанци путем интернет платформи. Ограничавање рада одређених колектива (школа, факултета и сл.) представља додатну меру којом се утиче на смањење преношења вируса у популацији, а која се темељи на избегавању непосредних контаката.

Коришћење заштитних маски

Заштитне маске је потребно користити на јавним местима у затвореном простору уз одржавање раздаљине од 1.5 метарa, као и на другим местима где је то прописано, док је на јавним местима на отвореном потребно користити маске уколико није могуће обезбедити растојање између две особе од најмање 1.5 метарa. Додатно, маске је потребно користити у јавном друмском и железничком превозу. Правилно коришћење маске од изузетне је важности. Пре стављања маске, потребно је на препоручен начин опрати руке, потом је поставити на лице тако да прекрива уста и нос. Маска се поставља тако да између ње и лица нема празног простора. Избегавајте да додирујете маску док је носите, а уколико је то потребно, оперите руке пре и након додиривања. При скидању, не додирује се предња страна заштитне маске, већ је потребно ухватити је од назад, за ластиш или трачице, одмах је потом бацити у канту за смеће, и опрати руке. Коришћење маске се препоручује и у случају да особа кија или кашље, као и при нези оболелих.

Свеукупно, савесним придржавањем препоручених и обавезних превентивних мера, постиже се очување личног здравља, здравља породице као и читаве заједнице. Значај превентивног деловања у медицини, посебно се истиче у ситуацијама какве су епидемије заразних болести, где мере превенције добијају кључну улогу, а лична одговорност појединца за сопствено здравље постаје најбољи пут ка остварењу здравља целе популације.