Светски дан срца - 29.09.2020. - „Свим срцем за здраво срце”
У мају 2012. светски лидери су се обавезали да ће смањити глобалну смртност од незаразних болести за 25% до 2025. године. Кардиоваскуларне болести (КВБ) су одговорне за скоро половину свих смртних исхода од хроничних незаразних болести, што их чини главним „убицом“ на свету.
Светска федерација за срце, обележавањем Светског дана срца упознаје људе широм света са чињеницом да су КВБ водећи светски узрок смрти који сваке године однесе 17,9 милиона живота и предлаже акције које појединци и заједница могу предузети у циљу њиховог спречавања и контроле. Акције су усмерене ка упознавању људи са факторима ризика, као што су употреба дувана, нездрава исхрана и физичка неактивност чијом се превенцијом и контролом може избећи најмање 80% превремених смртних исхода од ових болести.
Светски дан срца се ове године обележава под слоганом „Свим срцем за здраво срце”. Овогодишња кампања истиче значај болести срца и крвних судова које представљају велики изазов посебно у време пандемије болести коју изазива корона вирус COVID-19. Ове године је посебна пажња усмерена ка здравственим професионалцима, националном здравственом систему али и ка индивидуалној одговорности - за сопствено здравље и здравље рањивих друштвених група. Оболели од кардиоваскуларних болести су изложени већем ризику за развој тешких форми инфекције овим вирусом, а могу бити изложени и ризику због бојазни да се благовремено јаве ради збрињавања и даљег лечења, због већег оптерећења здравствених служби.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи обољења.
У кардиоваскуларне болести се убрајају: реуматска болест срца која чини 0,4% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 13,7%, исхемијске болести срца 18,1%, цереброваскуларне болести 19,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 47,9% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Током 2018. године од овог синдрома у Србији су умрле 4.652 особе. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 40,4 на 100.000 становника.
Епидемиолошка ситуација у Београду
Према подацима ХНО Градског завода за јавно здравље из 2019. године број оболелих од кардиоваскуларних болести је 28.310. Прво место по учесталости заузимају ангина пекторис и акутни инфаркт миокарда. Број умрлих исте године је био 9.927 а најчешћи узрок смрти су су разна обољења срчаног мишића настала као последица повишеног крвног притиска, гојазности, оштећења мишића услед претходног инфаркта.
Утицаји на превенцију КВБ
Сви можемо бринути о здрављу свог срца и допринети спречавању КВБ тако што ћемо се хранити здраво, рећи „НЕ“ дувану и алкохолу и вежбати - дајући пример својој деци и најближима!
Ако имате неку болест срца, срчану слабост, дијабетес, висок крвни притисак или гојазност, не дозволите да вам КОВИД-19 заустави редовне прегледе!
Научите шта је потребно да бисте живели здрав живот и деловали на основу тог знања, променили своје понашање за бољи квалитет живота сада и у будућности.
Најважније информације о болестима срца можете преузети и у PDF формату.
Светска федерација за срце, обележавањем Светског дана срца упознаје људе широм света са чињеницом да су КВБ водећи светски узрок смрти који сваке године однесе 17,9 милиона живота и предлаже акције које појединци и заједница могу предузети у циљу њиховог спречавања и контроле. Акције су усмерене ка упознавању људи са факторима ризика, као што су употреба дувана, нездрава исхрана и физичка неактивност чијом се превенцијом и контролом може избећи најмање 80% превремених смртних исхода од ових болести.
Светски дан срца се ове године обележава под слоганом „Свим срцем за здраво срце”. Овогодишња кампања истиче значај болести срца и крвних судова које представљају велики изазов посебно у време пандемије болести коју изазива корона вирус COVID-19. Ове године је посебна пажња усмерена ка здравственим професионалцима, националном здравственом систему али и ка индивидуалној одговорности - за сопствено здравље и здравље рањивих друштвених група. Оболели од кардиоваскуларних болести су изложени већем ризику за развој тешких форми инфекције овим вирусом, а могу бити изложени и ризику због бојазни да се благовремено јаве ради збрињавања и даљег лечења, због већег оптерећења здравствених служби.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова током 2018. године у Србији је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи обољења.
У кардиоваскуларне болести се убрајају: реуматска болест срца која чини 0,4% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 13,7%, исхемијске болести срца 18,1%, цереброваскуларне болести 19,9%, а остале болести срца и система крвотока чине 47,9% свих смртних исхода од КВБ.
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Током 2018. године од овог синдрома у Србији су умрле 4.652 особе. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 40,4 на 100.000 становника.
Епидемиолошка ситуација у Београду
Према подацима ХНО Градског завода за јавно здравље из 2019. године број оболелих од кардиоваскуларних болести је 28.310. Прво место по учесталости заузимају ангина пекторис и акутни инфаркт миокарда. Број умрлих исте године је био 9.927 а најчешћи узрок смрти су су разна обољења срчаног мишића настала као последица повишеног крвног притиска, гојазности, оштећења мишића услед претходног инфаркта.
Утицаји на превенцију КВБ
- Појединца: дати пример здравих навика својим најближима
- Здравственог радника: помоћи пацијентима да направе позитивне промене у вези здравља срца
- Послодавца: улагати у здравље својих запослених
- Владе: спроводити политике и иницијативе које ће довести до бољег здравља у друштву, попут додатног опорезивања високо калоријских намирница, забране пушења и смањења загађења ваздуха; активности усмерених на заштиту и унапређење положаја посебно осетљивих група у друштву.
Сви можемо бринути о здрављу свог срца и допринети спречавању КВБ тако што ћемо се хранити здраво, рећи „НЕ“ дувану и алкохолу и вежбати - дајући пример својој деци и најближима!
Ако имате неку болест срца, срчану слабост, дијабетес, висок крвни притисак или гојазност, не дозволите да вам КОВИД-19 заустави редовне прегледе!
Никада не избегавајте да позовете хитну службу ако је потребно - медицински радници су ту за вас!
Помозите да Светски дан срца 2020. учинимо упечатљивијим него икад – да постане моћна платформа за позитивне промене и да помогнемо људима да живе дуже, боље и здравије са циљем да направимо боље изборе на свим нивоима - од личних и наших свакодневних избора, до спровођења политика широм света, за здравље становништва.
Научите шта је потребно да бисте живели здрав живот и деловали на основу тог знања, променили своје понашање за бољи квалитет живота сада и у будућности.
Најважније информације о болестима срца можете преузети и у PDF формату.