25. јул - Светски дан превенције утапања
Ове године, 25. јула, трећи пут за редом се обележава Светски дан превенције утапања под слоганом „Свако се може утопити, али нико не би требало“.
Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама, а међу десет је водећих узрока смрти деце и омладине узраста 1 - 24 године.
Према проценама Светске здравствене организације, у свету сваке године око 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, а сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на податке који су доступни. Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и приступ воденој површини. Готово 90% ненамерних утапања дешава се у рекама, језерима, бунарима и резервоарима за воду у домаћинствима, као и у неразвијеним и средње развијеним земљама, а посебно су погођени деца и адолесценти у руралним подручјима.
Утапање је проблем који погађа све нације света. Људски, друштвени и економски данак ових губитака је веома висок, али се у потпуности може спречити организованим мерама друштва. Интервенције за превенцију утапања су бројне и крећу се од решења у локалној заједници, као што су баријере које контролишу приступ води, до ефективних националних политика и закона о безбедности на води, укључујући усвајање и спровођење прописа о чамцима, бродарству и трајектима. Међутим, треба уложити много додатног напора како би проблем утапања био ефикасно решен, а постизање обавеза преузетих у оквиру Циљева одрживог развоја неће бити могуће без решавања питања превенције утапања.
Сходно томе, ове, 2023. године, 76. Светска здравствена скупштина усвојила је прву резолуцију о превенцији утапања. Резолуцијом се прихвата позив Генералне скупштине Уједињених нација за СЗО да координира акције у оквиру система УН на превенцији утапања и омогући обележавање Светског дана превенције утапања 25. јула сваке године.
СЗО истиче постојање шест, на доказима заснованих, јефтиних интервенција превенције утапања које земље и организације могу да примене како би драстично смањиле ризик од утапања, а то су:
1. ПОСТАВЉАЊЕ БАРИЈЕРА КОЈЕ ОГРАНИЧАВАЈУ ПРИСТУП ВОДИ
Недостатак баријера за спречавање приступа води један је од водећих фактора ризика за настанак утапања, и то пре свега у дечијем узрасту. Готово ¾ смртних исхода у дечијем узрасту на кућним базенима могло је бити спречено постављањем адекватне ограде око базена.
2. ОМОГУЋИТИ ДНЕВНО ЧУВАЊЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА ОД СТРАНЕ ОБУЧЕНОГ ОСОБЉА, У БЕЗБЕДНОМ ОКРУЖЕЊУ УДАЉЕНОМ ОД ВОДЕ, НАРОЧИТО У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА
Деца узраста 1–4 године су најподложнија утапању јер су веома покретна и могу лако упасти у отворену воду или неправилно затворене колекције воде из којих не могу изаћи. Недостатак свести родитеља или старатеља о ризицима од утапања, неадекватан надзор и сувише чест или дуг боравак у близини водених површина представљају значајне факторе ризика за утапање у овој старосној групи.
3. УЧЕЊЕ ДЕЦЕ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА ВЕШТИНАМА ПЛИВАЊА, БЕЗБЕДНОСТИ НА ВОДИ И БЕЗБЕДНОГ СПАСАВАЊА
Вештина пливања спада у најважније вештине за здравље деце предшколског и раног школског узраста. Обука непливача узраста од 5 до 11 година представља једну од најбољих мера превенције утапања, нарочито у градовима на великим рекама. Међутим, учење деце да пливају је само по себи опасно и мора се изводити у безбедном и контролисаном окружењу уз континуирани надзор.
4. ОБУЧАВАЊЕ ОПШТЕ ПОПУЛАЦИЈЕ БЕЗБЕДНОМ СПАСАВАЊУ И ТЕХНИКАМА РЕАНИМАЦИЈЕ
Дешава се да покушаји спасавања резултирају и смртним исходом онога ко је покушао да спасе утопљеника, било зато што није знао добро да плива или што није био упознат са једноставним и безбедним техникама спасавања без уласка у воду, као што је коришћење штапа или мотке, бацање колута за спасавање или импровизованог ужета.Али спасавање се може обавити безбедно, а присуство особе обучене за спасавање и реанимацију може да начини разлику између живота и смрти код особе која се утапа.
С обзиром на важност што хитнијег вађења утопљеника из воде, и принципа да спасиоци не смеју себе да излажу ризику, обука о техникама безбедног спасавања и пружању прве помоћи би требало да буде и део програма за учење пливања.
5. УСПОСТАВИТИ И СПРОВОДИТИ ПРОПИСЕ О БЕЗБЕДНОЈ ПЛОВИДБИ, ТРАНСПОРТУ И ТРАЈЕКТУ
6. ПОБОЉШАТИ УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПОПЛАВА
Треба имати у виду да више од 2,5 милиона смртних случајева у свету насталих услед утапања у току протекле деценије не укључује оне случајеве утапања који се могу приписати природним катастрофама попут поплава и инцидентима у водном саобраћају. Катастрофе повезане са поплавама све више погађају милионе људи широм света, делимично због повећања штетног утицаја климатских промена, а утапање је водећи узрок смрти током поплава.
Такође, свако од нас појединачно може да одређеним активностима окружење учини безбеднијим, а ризик од утапања сведе на мининум:
• УПИШИТЕ СЕБЕ ИЛИ СВОЈЕ ДЕТЕ НА ЧАС ПЛИВАЊА И БЕЗБЕДНОСТИ НА ВОДИ
Учење основних вештина пливања и безбедности у води у великој мери смањује ризик од утапања. Ово је посебно важно за децу узраста од 6 година и више. Не само да је пливање вештина за цео живот, већ је и одличан начин да будете активни и останете у форми!
• НАУЧИТЕ КАКО ДА ИЗВРШИТЕ СПАСАВАЊЕ И РЕАНИМАЦИЈУ
Учење основних техника спасавања и реанимације може спасити животе. Преживљавање након утапања се значајно побољшава ако се кардиопулмонална реанимација (ЦПР) изврши чим се особа извади из воде.
• УВЕК ВОДИТЕ РАЧУНА ДА ДЕЦА БУДУ ПОД СТАЛНИМ НАДЗОРОМ ОДГОВОРНЕ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ КАДА СУ У БЛИЗИНИ ВОДЕ
Било у близини језера, реке, плаже, базена или каде, надзор одраслих је неопходан како би се осигурало да деца могу безбедно да уживају у води. Од кључне је важности да одрасли који надгледају децу остану будни и избегавају ометања, попут употребе мобилног телефна и сл., како би могли брзо да реагују уколико детету буде потребна помоћ.
• УВЕК НОСИТЕ ПРСЛУК ЗА СПАСАВАЊЕ КАДА ПЛОВИТЕ
Ношење прслука за спасавање на пловном возилу у сваком тренутку важно је за све, без обзира на степен вештине пливања. Прслуци за спасавање су један од најважнијих производа сигурносне опреме када се борави на води и постоје дизајни прилагођени готово свакој врсти водених активности.
• БУДИТЕ СВЕСНИ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА И ПОСТАРАЈТЕ СЕ ДА ВАШЕ ПЛОВНО ВОЗИЛО ИМА ОДГОВАРАЈУЋУ И ФУНКЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСНУ ОПРЕМУ
Будите спремни за потенцијалне хитне случајеве када путујете преко воде. Проверите временску прогнозу пре него што напустите обалу, уверите се да имате приступ квалитетној сигурносној опреми као што су прслуци за спасавање и уређаји за плутање на бацање и уверите се да је чамац редовно прегледан и сервисиран.
ИНФОРМИШИТЕ СЕ...
О томе како да купање и боравак поред воде учините што безбеднијим детаљније се информишите у најновијој публикацији Градског завода за јавно здравље Београд.
О најчешћим заблудама везаним за утапање, као и о другим саветима како да лето проведете на безбедан начин информишите се у нашем одељку Савети за лето.
Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама, а међу десет је водећих узрока смрти деце и омладине узраста 1 - 24 године.
Према проценама Светске здравствене организације, у свету сваке године око 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, а сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на податке који су доступни. Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и приступ воденој површини. Готово 90% ненамерних утапања дешава се у рекама, језерима, бунарима и резервоарима за воду у домаћинствима, као и у неразвијеним и средње развијеним земљама, а посебно су погођени деца и адолесценти у руралним подручјима.
Утапање је проблем који погађа све нације света. Људски, друштвени и економски данак ових губитака је веома висок, али се у потпуности може спречити организованим мерама друштва. Интервенције за превенцију утапања су бројне и крећу се од решења у локалној заједници, као што су баријере које контролишу приступ води, до ефективних националних политика и закона о безбедности на води, укључујући усвајање и спровођење прописа о чамцима, бродарству и трајектима. Међутим, треба уложити много додатног напора како би проблем утапања био ефикасно решен, а постизање обавеза преузетих у оквиру Циљева одрживог развоја неће бити могуће без решавања питања превенције утапања.
Сходно томе, ове, 2023. године, 76. Светска здравствена скупштина усвојила је прву резолуцију о превенцији утапања. Резолуцијом се прихвата позив Генералне скупштине Уједињених нација за СЗО да координира акције у оквиру система УН на превенцији утапања и омогући обележавање Светског дана превенције утапања 25. јула сваке године.
СЗО истиче постојање шест, на доказима заснованих, јефтиних интервенција превенције утапања које земље и организације могу да примене како би драстично смањиле ризик од утапања, а то су:
1. ПОСТАВЉАЊЕ БАРИЈЕРА КОЈЕ ОГРАНИЧАВАЈУ ПРИСТУП ВОДИ
Недостатак баријера за спречавање приступа води један је од водећих фактора ризика за настанак утапања, и то пре свега у дечијем узрасту. Готово ¾ смртних исхода у дечијем узрасту на кућним базенима могло је бити спречено постављањем адекватне ограде око базена.
2. ОМОГУЋИТИ ДНЕВНО ЧУВАЊЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА ОД СТРАНЕ ОБУЧЕНОГ ОСОБЉА, У БЕЗБЕДНОМ ОКРУЖЕЊУ УДАЉЕНОМ ОД ВОДЕ, НАРОЧИТО У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА
Деца узраста 1–4 године су најподложнија утапању јер су веома покретна и могу лако упасти у отворену воду или неправилно затворене колекције воде из којих не могу изаћи. Недостатак свести родитеља или старатеља о ризицима од утапања, неадекватан надзор и сувише чест или дуг боравак у близини водених површина представљају значајне факторе ризика за утапање у овој старосној групи.
3. УЧЕЊЕ ДЕЦЕ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА ВЕШТИНАМА ПЛИВАЊА, БЕЗБЕДНОСТИ НА ВОДИ И БЕЗБЕДНОГ СПАСАВАЊА
Вештина пливања спада у најважније вештине за здравље деце предшколског и раног школског узраста. Обука непливача узраста од 5 до 11 година представља једну од најбољих мера превенције утапања, нарочито у градовима на великим рекама. Међутим, учење деце да пливају је само по себи опасно и мора се изводити у безбедном и контролисаном окружењу уз континуирани надзор.
4. ОБУЧАВАЊЕ ОПШТЕ ПОПУЛАЦИЈЕ БЕЗБЕДНОМ СПАСАВАЊУ И ТЕХНИКАМА РЕАНИМАЦИЈЕ
Дешава се да покушаји спасавања резултирају и смртним исходом онога ко је покушао да спасе утопљеника, било зато што није знао добро да плива или што није био упознат са једноставним и безбедним техникама спасавања без уласка у воду, као што је коришћење штапа или мотке, бацање колута за спасавање или импровизованог ужета.Али спасавање се може обавити безбедно, а присуство особе обучене за спасавање и реанимацију може да начини разлику између живота и смрти код особе која се утапа.
С обзиром на важност што хитнијег вађења утопљеника из воде, и принципа да спасиоци не смеју себе да излажу ризику, обука о техникама безбедног спасавања и пружању прве помоћи би требало да буде и део програма за учење пливања.
5. УСПОСТАВИТИ И СПРОВОДИТИ ПРОПИСЕ О БЕЗБЕДНОЈ ПЛОВИДБИ, ТРАНСПОРТУ И ТРАЈЕКТУ
6. ПОБОЉШАТИ УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПОПЛАВА
Треба имати у виду да више од 2,5 милиона смртних случајева у свету насталих услед утапања у току протекле деценије не укључује оне случајеве утапања који се могу приписати природним катастрофама попут поплава и инцидентима у водном саобраћају. Катастрофе повезане са поплавама све више погађају милионе људи широм света, делимично због повећања штетног утицаја климатских промена, а утапање је водећи узрок смрти током поплава.
Такође, свако од нас појединачно може да одређеним активностима окружење учини безбеднијим, а ризик од утапања сведе на мининум:
• УПИШИТЕ СЕБЕ ИЛИ СВОЈЕ ДЕТЕ НА ЧАС ПЛИВАЊА И БЕЗБЕДНОСТИ НА ВОДИ
Учење основних вештина пливања и безбедности у води у великој мери смањује ризик од утапања. Ово је посебно важно за децу узраста од 6 година и више. Не само да је пливање вештина за цео живот, већ је и одличан начин да будете активни и останете у форми!
• НАУЧИТЕ КАКО ДА ИЗВРШИТЕ СПАСАВАЊЕ И РЕАНИМАЦИЈУ
Учење основних техника спасавања и реанимације може спасити животе. Преживљавање након утапања се значајно побољшава ако се кардиопулмонална реанимација (ЦПР) изврши чим се особа извади из воде.
• УВЕК ВОДИТЕ РАЧУНА ДА ДЕЦА БУДУ ПОД СТАЛНИМ НАДЗОРОМ ОДГОВОРНЕ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ КАДА СУ У БЛИЗИНИ ВОДЕ
Било у близини језера, реке, плаже, базена или каде, надзор одраслих је неопходан како би се осигурало да деца могу безбедно да уживају у води. Од кључне је важности да одрасли који надгледају децу остану будни и избегавају ометања, попут употребе мобилног телефна и сл., како би могли брзо да реагују уколико детету буде потребна помоћ.
• УВЕК НОСИТЕ ПРСЛУК ЗА СПАСАВАЊЕ КАДА ПЛОВИТЕ
Ношење прслука за спасавање на пловном возилу у сваком тренутку важно је за све, без обзира на степен вештине пливања. Прслуци за спасавање су један од најважнијих производа сигурносне опреме када се борави на води и постоје дизајни прилагођени готово свакој врсти водених активности.
• БУДИТЕ СВЕСНИ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА И ПОСТАРАЈТЕ СЕ ДА ВАШЕ ПЛОВНО ВОЗИЛО ИМА ОДГОВАРАЈУЋУ И ФУНКЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСНУ ОПРЕМУ
Будите спремни за потенцијалне хитне случајеве када путујете преко воде. Проверите временску прогнозу пре него што напустите обалу, уверите се да имате приступ квалитетној сигурносној опреми као што су прслуци за спасавање и уређаји за плутање на бацање и уверите се да је чамац редовно прегледан и сервисиран.
ИНФОРМИШИТЕ СЕ...
О томе како да купање и боравак поред воде учините што безбеднијим детаљније се информишите у најновијој публикацији Градског завода за јавно здравље Београд.
О најчешћим заблудама везаним за утапање, као и о другим саветима како да лето проведете на безбедан начин информишите се у нашем одељку Савети за лето.