25. jul - Svetski dan prevencije utapanja

Ove godine, 25. jula, treći put za redom se obeležava Svetski dan prevencije utapanja pod sloganom „Svako se može utopiti, ali niko ne bi trebalo“.

Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama, a među deset je vodećih uzroka smrti dece i omladine uzrasta 1 - 24 godine.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine oko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na podatke koji su dostupni. Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i pristup vodenoj površini. Gotovo 90% nenamernih utapanja dešava se u rekama, jezerima, bunarima i rezervoarima za vodu u domaćinstvima, kao i u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, a posebno su pogođeni deca i adolescenti u ruralnim područjima.

Utapanje je problem koji pogađa sve nacije sveta. Ljudski, društveni i ekonomski danak ovih gubitaka je veoma visok, ali se u potpunosti može sprečiti organizovanim merama društva. Intervencije za prevenciju utapanja su brojne i kreću se od rešenja u lokalnoj zajednici, kao što su barijere koje kontrolišu pristup vodi, do efektivnih nacionalnih politika i zakona o bezbednosti na vodi, uključujući usvajanje i sprovođenje propisa o čamcima, brodarstvu i trajektima. Međutim, treba uložiti mnogo dodatnog napora kako bi problem utapanja bio efikasno rešen, a postizanje obaveza preuzetih u okviru Ciljeva održivog razvoja neće biti moguće bez rešavanja pitanja prevencije utapanja.

Shodno tome, ove, 2023. godine, 76. Svetska zdravstvena skupština usvojila je prvu rezoluciju o prevenciji utapanja. Rezolucijom se prihvata poziv Generalne skupštine Ujedinjenih nacija za SZO da koordinira akcije u okviru sistema UN na prevenciji utapanja i omogući obeležavanje Svetskog dana prevencije utapanja 25. jula svake godine.
SZO ističe postojanje šest, na dokazima zasnovanih, jeftinih intervencija prevencije utapanja koje zemlje i organizacije mogu da primene kako bi drastično smanjile rizik od utapanja, a to su:

1. POSTAVLJANJE BARIJERA KOJE OGRANIČAVAJU PRISTUP VODI

Nedostatak barijera za sprečavanje pristupa vodi jedan je od vodećih faktora rizika za nastanak utapanja, i to pre svega u dečijem uzrastu. Gotovo ¾ smrtnih ishoda u dečijem uzrastu na kućnim bazenima moglo je biti sprečeno postavljanjem adekvatne ograde oko bazena.

2. OMOGUĆITI DNEVNO ČUVANJE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA OD STRANE OBUČENOG OSOBLJA, U BEZBEDNOM OKRUŽENJU UDALJENOM OD VODE, NAROČITO U RURALNIM PODRUČJIMA

Deca uzrasta 1–4 godine su najpodložnija utapanju jer su veoma pokretna i mogu lako upasti u otvorenu vodu ili nepravilno zatvorene kolekcije vode iz kojih ne mogu izaći. Nedostatak svesti roditelja ili staratelja o rizicima od utapanja, neadekvatan nadzor i suviše čest ili dug boravak u blizini vodenih površina predstavljaju značajne faktore rizika za utapanje u ovoj starosnoj grupi.

3. UČENJE  DECE ŠKOLSKOG UZRASTA VEŠTINAMA PLIVANJA, BEZBEDNOSTI NA VODI I BEZBEDNOG SPASAVANJA

Veština plivanja spada u najvažnije veštine za zdravlje dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. Obuka neplivača uzrasta od 5 do 11 godina predstavlja jednu od najboljih mera prevencije utapanja, naročito u gradovima na velikim rekama. Međutim, učenje dece da plivaju je samo po sebi opasno i mora se izvoditi u bezbednom i kontrolisanom okruženju uz kontinuirani nadzor.

4. OBUČAVANJE OPŠTE POPULACIJE BEZBEDNOM SPASAVANJU I TEHNIKAMA REANIMACIJE

Dešava se da pokušaji spasavanja rezultiraju i smrtnim ishodom onoga ko je pokušao da spase utopljenika, bilo zato što nije znao dobro da pliva ili što nije bio upoznat sa jednostavnim i bezbednim tehnikama spasavanja bez ulaska u vodu, kao što je korišćenje štapa ili motke, bacanje koluta za spasavanje ili improvizovanog užeta.Ali spasavanje se može obaviti bezbedno, a prisustvo osobe obučene za spasavanje i reanimaciju može da načini razliku između života i smrti kod osobe koja se utapa.

S obzirom na važnost što hitnijeg vađenja utopljenika iz vode, i principa da spasioci ne smeju sebe da izlažu riziku, obuka o tehnikama bezbednog spasavanja i pružanju prve pomoći bi trebalo da bude i deo programa za učenje plivanja.

5. USPOSTAVITI I SPROVODITI PROPISE O BEZBEDNOJ PLOVIDBI, TRANSPORTU I TRAJEKTU

6. POBOLJŠATI UPRAVLJANJE RIZIKOM OD POPLAVA

Treba imati u vidu da više od 2,5 miliona smrtnih slučajeva u svetu nastalih usled utapanja u toku protekle decenije ne uključuje one slučajeve utapanja koji se mogu pripisati prirodnim katastrofama poput poplava i incidentima u vodnom saobraćaju. Katastrofe povezane sa poplavama sve više pogađaju milione ljudi širom sveta, delimično zbog povećanja štetnog uticaja klimatskih promena, a utapanje je vodeći uzrok smrti tokom poplava.

Takođe, svako od nas pojedinačno može da određenim aktivnostima okruženje učini bezbednijim, a rizik od utapanja svede na mininum:

• UPIŠITE SEBE ILI SVOJE DETE NA ČAS PLIVANJA I BEZBEDNOSTI NA VODI

Učenje osnovnih veština plivanja i bezbednosti u vodi u velikoj meri smanjuje rizik od utapanja. Ovo je posebno važno za decu uzrasta od 6 godina i više. Ne samo da je plivanje veština za ceo život, već je i odličan način da budete aktivni i ostanete u formi!

• NAUČITE KAKO DA IZVRŠITE SPASAVANJE I REANIMACIJU

Učenje osnovnih tehnika spasavanja i reanimacije može spasiti živote. Preživljavanje nakon utapanja se značajno poboljšava ako se kardiopulmonalna reanimacija (CPR) izvrši čim se osoba izvadi iz vode.

• UVEK VODITE RAČUNA DA DECA BUDU POD STALNIM NADZOROM ODGOVORNE ODRASLE OSOBE KADA SU U BLIZINI VODE

Bilo u blizini jezera, reke, plaže, bazena ili kade, nadzor odraslih je neophodan kako bi se osiguralo da deca mogu bezbedno da uživaju u vodi. Od ključne je važnosti da odrasli koji nadgledaju decu ostanu budni i izbegavaju ometanja, poput upotrebe mobilnog telefna i sl., kako bi mogli brzo da reaguju ukoliko detetu bude potrebna pomoć.

• UVEK NOSITE PRSLUK ZA SPASAVANJE KADA PLOVITE

Nošenje prsluka za spasavanje na plovnom vozilu u svakom trenutku važno je za sve, bez obzira na stepen veštine plivanja. Prsluci za spasavanje su jedan od najvažnijih proizvoda sigurnosne opreme kada se boravi na vodi i postoje dizajni prilagođeni gotovo svakoj vrsti vodenih aktivnosti.

• BUDITE SVESNI VREMENSKIH PRILIKA I POSTARAJTE SE DA VAŠE PLOVNO VOZILO IMA ODGOVARAJUĆU I FUNKCIONALNU BEZBEDNOSNU OPREMU

Budite spremni za potencijalne hitne slučajeve kada putujete preko vode. Proverite vremensku prognozu pre nego što napustite obalu, uverite se da imate pristup kvalitetnoj sigurnosnoj opremi kao što su prsluci za spasavanje i uređaji za plutanje na bacanje i uverite se da je čamac redovno pregledan i servisiran.

INFORMIŠITE SE...

O tome kako da kupanje i boravak pored vode učinite što bezbednijim detaljnije se informišite u najnovijoj publikaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

O najčešćim zabludama vezanim za utapanje, kao i o drugim savetima kako da leto provedete na bezbedan način informišite se u našem odeljku Saveti za leto.