Meђунaрoдни дaн физичкe aктивнoсти - „Крeтaњeм дo здрaвљa“
Сваке године, 10. маја, земље чланице Европског региона Светске здравствене организације промовишу физичку активност под слоганом „Кретањем до здравља“. Главни циљ глобалних, националних и локалних активности је да се повећа свест људи о значају физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести, пре свега кардио и цереброваскуларних обољења, дијабетеса, рака дојке и дебелог црева, депресије, као и да се подстакне што веће учешће свих популационих група у физичким активностима, како у слободно време, тако и током рада и транспорта и у свим окружењима – школи, заједници, кући, радном месту...Такође, битно је нагласити да се физичка активност препоручује за достизање и одржавање различитих аспеката здравог стила живота – непушење, оптимална ухрањеност (уз правилну исхрану), смањење насиља, стреса и социјалне изолације.
Градски завод за јавно здравље Београд и Црвени крст Земун ће 9. маја 2015. године у периоду од 10 до 13 часова на Земунском кеју, поред ресторана „Венеција“ организовати здравствено промотивне активности у циљу унапређења свести јавности о значају редовне физичке активности. Активностима ће се придружити и Дом здравља Земун, Удружење за јавно здравље Србије, Удружење параплегичара и квадриплегичара Србије и Удружење пензионера општине Земун.
Физичка неактивност је четврти водећи фактор ризика општег морталитета и сматра се да доприноси око милиону смртних исхода годишње (10% укупног морталитета) у Европском региону. Две трећине одраслог становништва не достиже препоручени, минимални ниво физичке активности – 30 минута дневно. Само око 34% младих Европљана, старости 11, 13 и 15 година, упражњава довољно физичке активности, према актуелним водичима.
Резултати Истраживања здравља становништва Србије показују да 43,6% становника у току свог рада (који обухвата и рад у кући, бригу о породици, студирање и учење) седи или стоји и то значајно више у Београду (61,2%), у односу на остатак Србије. У значајно већем проценту препоручених 30 минута у ходању проводе мушкарци (54,9%), у односу на жене (45,8%). Навика редовног бављења спортом и рекреацијом присутна је код само око 9% популације и такође је заступљенија код мушкараца – 12,1% се рекреира три пута недељно, у односу на 5,7% жена.
Глобалне препоруке о физичкој активности за здравље, које је дала СЗО, посебно наглашавају везу и усклађеност између учесталости, дужине, интензитета, типа и укупне количине физичке активности, неопходне за примарну превенцију хроничних незаразних болести, и то у три старосне групе:
- У узрасту од 5 до 17 година физичка активност подразумева игру, спорт, вожњу бицикла, рекреацију, планиране вежбе у оквиру физичког васпитања у школи. У циљу очувања и побољшања стања кардиореспираторних функција и мускулоскелетног система, препоручује се најмање 60 минута умерене до енергичне физичке активности дневно, већином аеробног типа. Интензивнију физичку активност, која укључује јачање мускулатуре, потребно је упражњавати најмање три пута недељно.
- У доби од 18 до 64 године физичка активност подразумева рекреацију и активности у слободно време, у оквиру свакодневног кретања – ходање или вожња бицикла, кућне послове, игру, плес, спортове или планиране вежбе, у контексту дневних, породичних и активности у заједници. У циљу побољшања стања кардиореспираторних функција и мускулоскелетног система, смањења ризика од хроничних незаразних болести и депресије, препоручује се најмање 150 минута аеробне физичке активности умереног интензитета недељно, или најмање 75 минута енергичније аеробне физичке активности недељно, или иста количина комбиноване (умерене и енергичне) физичке активности. Дужина аеробне активности у континуитету је најмање 10 минута. Вежбе за јачање мускулатуре, укључујући велике групе мишића, потребно је упражњавати два или више дана недељно.
- За старосну групу од 65 и више година, препоруке СЗО у погледу физичке активности су практично исте као за претходну групу, уколико то њихово здравствено стање дозвољава. Одрасли у овој старосној доби, који се суочавају са ограниченом покретљивошћу, морају упражњавати одговарајућу физичку активност за побољшање равнотеже и превенцију падова, и то три или више пута недељно. У сваком случају, потребно је да старије особе буду физички активне сходно својим способностима и здравственом стању.
Важно је напоменути да се програм физичке активности, нарочито у старијем добу, планира и спроводи под стручним надзором. Потребно је посаветовати се са изабраним лекаром и обавити неопходне контролне лекарске прегледе.