Светски дан хране 2020. - Изазови одрживог развоја у време пандемије

Број људи на свету непрекидно расте. Предвиђања су да ће нас до 2050. године бити чак 10 милијарди. Тако брзо растућа популација безусловно диктира појачане потребе за свим ресурсима, а производња хране мораће да порасте за чак 66% у односу на актуелну. Овако озбиљан захтев подразумева неопходност усклађивања целокупне пољопривреде и система производње хране са принципима одрживог развоја.

У 2020. години, Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO) слави свој 75. рођендан, док се истовремено цео свет суочава са незапамћеном здравственом, али истовремено и друштвено-економском кризом. У таквим приликама, не чуди што тема кампање која прати обележавање овогодишњег Светског дана хране „Гаји. Храни. Подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” има за циљ да подигне колективну свест, да пробуди солидарност у људима, да покрене глобални активизам и удружено деловање свих појединаца, али и друштвених система.


Цео свет, без изузетка, у овој 2020. години суочава се са једним заједничким проблемом - пандемијом COVID-19. Историјски су изузетно ретки моменти у којима читаво човечанство зазире од исте пошасти. Ми сада живимо такав један „тренутак“ - пун препрека и непознаница, застрашујућ и изазован на толико много нивоа.

Пандемија није само здравствена катастрофа коју треба савладати и санирати, она је озбиљан фактор дестабилизације свих друштвених система широм света. Лагано, кроз прашуму својих личних страхова и егзистенцијалних криза, то сви почињемо да увиђамо.

И иако је вирус короне, без икакве дилеме, покорио свет, запосео наше животе, потиснувши у задњи план бројна глобална питања, глад је та која у време пандемије није нестала, напротив... Циљеви одрживог развоја УН сада су много већи изазов него раније, а први међу њима управо је „Без глади до 2030“.

Јер...

Преко две милијарде људи и даље нема приступ довољним количинама здравствено безбедне хране. Чак 690 милиона људи у свету је гладно, 10 милиона више него у 2019. години, што указује да постоји озбиљан негативни утицај пандемије COVID-19 на стање глади у свету.

Око 70% сиромашних у свету су управо они који се највише ослањају на пољопривредну производњу и природне ресурсе. Власници малих газдинстава производе чак око 80% светске хране. Управо они најтеже су погођени последицама пандемије.

Иако је током последњих неколико деценија остварен значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње, још увек неуравнотежени системи производње хране сада су пред новим изазовом. Глад, гојазност, деградација животне средине, рапидан губитак биодиверзитета, огромне количине хране које бивају бачене пре него што уопште стигну до велепродајних објеката, егзистенцијални и пословни проблеми произвођача и осталих радника у ланцу производње, тек су нека од питања која су, у доба пандемије и њом изазване економске девастације, само добила на важности.

Светски дан хране један је од најважнијих датума у Календару јавног здравља. Обележава се још од давне 1981. године у преко 150 земаља света. За датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је основана специјализована агенција при Уједињеним нацијама - Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO).
Ова агенција основана је давне 1945. године, непосредно по окончању Другог светског рата, са циљем да подржи, обједини и тако појача тадашње напоре свих земаља да што брже, успешније и безболније испливају из кризе изазване разорним последицама рата.

Неки ће рећи да се „историја понавља“... Светски дан хране ове године, гласније него икад, позива на глобалну солидарност у циљу помоћи, пре свега најугроженијим популацијама, да се изборе са актуелном кризом. Државне институције свих земаља, приватни сектор, цивилно друштво и међународна тела морају да упрегну све расположиве снаге на обезбеђивњу довољних количина разноврсне и здравствено безбедне хране у циљу одржања живота на планети.

Здравствено-промотивне активности поводом Светског дана хране традиционално су усмерене ка најмлађим суграђанима – њима се тада додељује важан задатак да поруке о здравом животу и правилној исхрани, једни другима, али и одраслима, пренесу на њима својствен начин – кроз ликовни израз. Стога ни ове године, и поред изостајања уобичајених дечјих манифестација, неће бити прескочен традиционални ликовни и литерарни конкурс намењен предшколцима и ученицима основних школа, на тему „Здравље на уста улази“, који на републичком нивоу расписује Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, а на регионалном нивоу га спроводи мрежа института и завода за јавно здравље.