Svetski dan hrane 2020. - Izazovi održivog razvoja u vreme pandemije

Broj ljudi na svetu neprekidno raste. Predviđanja su da će nas do 2050. godine biti čak 10 milijardi. Tako brzo rastuća populacija bezuslovno diktira pojačane potrebe za svim resursima, a proizvodnja hrane moraće da poraste za čak 66% u odnosu na aktuelnu. Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja.

U 2020. godini, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO) slavi svoj 75. rođendan, dok se istovremeno ceo svet suočava sa nezapamćenom zdravstvenom, ali istovremeno i društveno-ekonomskom krizom. U takvim prilikama, ne čudi što tema kampanje koja prati obeležavanje ovogodišnjeg Svetskog dana hrane „Gaji. Hrani. Podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” ima za cilj da podigne kolektivnu svest, da probudi solidarnost u ljudima, da pokrene globalni aktivizam i udruženo delovanje svih pojedinaca, ali i društvenih sistema.

Ceo svet, bez izuzetka, u ovoj 2020. godini suočava se sa jednim zajedničkim problemom - pandemijom COVID-19. Istorijski su izuzetno retki momenti u kojima čitavo čovečanstvo zazire od iste pošasti. Mi sada živimo takav jedan „trenutak“ - pun prepreka i nepoznanica, zastrašujuć i izazovan na toliko mnogo nivoa.

Pandemija nije samo zdravstvena katastrofa koju treba savladati i sanirati, ona je ozbiljan faktor destabilizacije svih društvenih sistema širom sveta. Lagano, kroz prašumu svojih ličnih strahova i egzistencijalnih kriza, to svi počinjemo da uviđamo.

I iako je virus korone, bez ikakve dileme, pokorio svet, zaposeo naše živote, potisnuvši u zadnji plan brojna globalna pitanja, glad je ta koja u vreme pandemije nije nestala, naprotiv... Ciljevi održivog razvoja UN sada su mnogo veći izazov nego ranije, a prvi među njima upravo je „Bez gladi do 2030“.

Jer...

Preko dve milijarde ljudi i dalje nema pristup dovoljnim količinama zdravstveno bezbedne hrane. Čak 690 miliona ljudi u svetu je gladno, 10 miliona više nego u 2019. godini, što ukazuje da postoji ozbiljan negativni uticaj pandemije COVID-19 na stanje gladi u svetu.

Oko 70% siromašnih u svetu su upravo oni koji se najviše oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju i prirodne resurse. Vlasnici malih gazdinstava proizvode čak oko 80% svetske hrane. Upravo oni najteže su pogođeni posledicama pandemije.

Iako je tokom poslednjih nekoliko decenija ostvaren značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje, još uvek neuravnoteženi sistemi proizvodnje hrane sada su pred novim izazovom. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, rapidan gubitak biodiverziteta, ogromne količine hrane koje bivaju bačene pre nego što uopšte stignu do veleprodajnih objekata, egzistencijalni i poslovni problemi proizvođača i ostalih radnika u lancu proizvodnje, tek su neka od pitanja koja su, u doba pandemije i njom izazvane ekonomske devastacije, samo dobila na važnosti.

Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Obeležava se još od davne 1981. godine u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je osnovana specijalizovana agencija pri Ujedinjenim nacijama - Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).
Ova agencija osnovana je davne 1945. godine, neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, sa ciljem da podrži, objedini i tako pojača tadašnje napore svih zemalja da što brže, uspešnije i bezbolnije isplivaju iz krize izazvane razornim posledicama rata.

Neki će reći da se „istorija ponavlja“... Svetski dan hrane ove godine, glasnije nego ikad, poziva na globalnu solidarnost u cilju pomoći, pre svega najugroženijim populacijama, da se izbore sa aktuelnom krizom. Državne institucije svih zemalja, privatni sektor, civilno društvo i međunarodna tela moraju da upregnu sve raspoložive snage na obezbeđivnju dovoljnih količina raznovrsne i zdravstveno bezbedne hrane u cilju održanja života na planeti.

Zdravstveno-promotivne aktivnosti povodom Svetskog dana hrane tradicionalno su usmerene ka najmlađim sugrađanima – njima se tada dodeljuje važan zadatak da poruke o zdravom životu i pravilnoj ishrani, jedni drugima, ali i odraslima, prenesu na njima svojstven način – kroz likovni izraz. Stoga ni ove godine, i pored izostajanja uobičajenih dečjih manifestacija, neće biti preskočen tradicionalni likovni i literarni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „Zdravlje na usta ulazi“, koji na republičkom nivou raspisuje Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, a na regionalnom nivou ga sprovodi mreža instituta i zavoda za javno zdravlje.