Мале богиње су једна од најзаразнијих акутних болести коју изазива морбили вирус. Болест се преноси капљицама или у директном контакту са зараженом особом. Инкубација је обично од 10 до 12 дана, а болест карактерише: температура, малаксалост, црвене и сузне очи, цурење из носа, кашаљ и каректеристична црвена оспа. Компликације болести са тежом клиничком сликом су могуће код млађих од пет и старијих од 20 година. Пад имунитета после болести може да траје неколико недеља и разлог је повећане осетљивости на друге инфекције. Невакцинисана деца су у највећем ризику од оболевања, као и свака особа без имунитета (било да је невакцинисана или непотпуно вакцинисана или није била у прилици да оболи од ове болести). Особе које су прележале мале богиње су заштићене до краја живота.

Захваљујући дугогодишњој примени вакцине на овим просторима од 1971. године, болест се последњих година региструје код појединачних случајева или у епидемијама углавном у ромској популацији која је невакцинисана.

Хемофилус инфлуенце типа Б може се манифестовати акутним инфекцијама дисајних путева, углавном код деце до пет година живота, узрочник је запаљења можданих овојница –менингитиса које могу довести до тешких оштећења мозга, чак када је и антибиотска терапија дата правовремено. У 15-30% случајева менингитис изазван овом бактеријом праћен је неуролошким последицама у које спада и губитак слуха. Ова бактерија је чест изазивач и упале плућа код деце.

Менингитис почиње нагло са температуром, повраћањем, поспаношћу, као и укоченошћу врата и леђа код старије деце, а претпоставка је да је инкубација 2-4 дана.

Дечја парализа (Poliomyelitis) је заразна болест коју изазива вирус који након уношења у организам може да изазове и оштећења нервног система узрокујући и парализу (одузетост). Код једне од 200 заражених особа развија се парализа, а код 5-10% особа са парализом долази до смртног исхода због парализе мишића за дисање.

Као „мала болест“ карактерише се симптомима као што су температура, слабост, главобоља, мучнина и повраћање, а уколико болест напредује у „велику болест“ јављају се јаки болови у мишићима и укоченост врата и леђа са појавом акутне млитаве одузетости, која је карактеристична по асиметрији и која оставља доживотну инвалидност.

Болест се јавља појединачно и у епидемијама, а преноси се директним контактом, углавном фекално-оралним. Време од уношења узрочника у организам до развоја болести се креће од 3 до 35 дана. Код оболелих вирус се излучује столицом до шест недеља од почетка болести.

Ово је болест деце узраста до пет година живота у 80-90% случајева. Вакцина дата у више доза даје заштиту током живота. Број случајева дечје парализе у свету је смањен за 99% од 1988. године, захваљујући примени вакцине. Последњи случај у Србији регистрован је 1996. године.

Велики кашаљ је заразна болест дисајних путева изазвана бактеријом. Болест се углавном јавља код беба и мале деце, а лако се преноси са особе на особу капљичним путем. Први симптоми настају 7-10 дана након инфе4кције и укључују температуру, цурење носа и кашаљ који се развија у нападе кашља који су праћени зацењивањем, а који код беба могу изазвати и недостатак ваздуха. Запаљење плућа, конвулзије и енцефалопатије су могуће компликације код ове болести.

Оболели су заразни око три недеље од почетка кашља уколико се не лече. Болест се спречава имунизацијом. Захваљујући дугогодишњој примени вакцине и високом обухвату имунизације ова болест се региструје кроз појединачне случајеве у последњих пет година у Србији.

Тетанус је тешко акутно обољење изазвано токсином бактерије чије су отпорне споре широко распрострањене у животној средини и могу контаминирати сваку рану, као и пупчану врпцу током порођаја у нехигијенским условима. Новорођенчад имунизованих мајки стичу заштиту, која их штити од неонаталног тетануса. Тетанус се не преноси директно са човека на човека.

Од тетануса оболевају приликом повређивања невакцинисане и непотпуно вакцинисане особе за свој узраст. Тетанус почиње болним грчевима мишића, најпре лица, а затим врата, трупа и ногу, након инкубације од 3 до 21 дан. Могу бити захваћени и мишићи органа за дисање, а смрт наступа код 10-90% оболелеих. Тетанус је обољење које захтева хитно болничко лечење. Основна мера превенције је вакцинација. Код повређених особа обавезна је хируршка обрада ране, провера вакциналних статуса и давање одговарајуће антитетанусне заштите. Последњих година у Србији региструју се случајеви оболевања код повређених невакцинисаних или непотпуно вакцинисаних лица старијих од 60 година.

Дифтерија је акутно бактеријско обољење које најчешће захвата крајнике, ждрело, нос, а понекад и друге слузокоже или кожу. Обољење је тешко за новорођенчад и малу децу. Локално настале промене се састоје од крпастих сивкастих скрама, а касни ефекти након дејства отрова који лучи бактерија могу настати након 2-6 недеља и обухватају парализу одређених централних и периферних нерава и запаљење срчаног мишића. Болест се преноси у контакту са оболелима или клицоношама. Инкубација је од 2 до 5 дана, а особа је заразна обично две недеље. У 5-10% случајева болест се завршава смртним исходом. Прележана болест не доводи увек до стварања дуготрајног имунитета. Невакцинисана и непотпуно вакцинисана деца и одрасли могу да оболе.

Последњи случај дифтерије у Србији је регистрован 1980. године.

Хепатитис Б је заразна болест изазвана вирусом Хепатитиса Б. Према проценама СЗО трећина светске популације је инфицирана вирусом. Акутна инфекција јавља се у периоду од шест недеља до шест месеци од тренутка изложености вирусу Хепатитиса Б.

Хепатитис Б се преноси када се заражена крв, сперма, вагинални секрет или пљувачка (изузетно ретко), унесе у организам неимуне, тј. осетљиве особе, кроз оштећену кожу и слузокожу.

Симптоми и знаци акутног хепатитиса Б су: умерено повишена температура, слабост, губитак апетита, мучнина, повраћање, туп бол у стомаку, бол у зглобовима, оспа, жута пребојеност коже и /или беоњаче.

Сви носиоци ХБсАг антигена су потенцијално заразни. Крв инфицираних особа је заразна више недеља пре појаве симптома болести и остаје заразна током акутне фазе болести.

Вирус Хепатитиса Б је отпоран у спољној средини и може да преживи седам и више дана ван организма домаћина (човека) и током тог времена вирус може узроковати инфекцију уколико доспе у организам осетљиве, тј. неимуне особе  (нпр. преко контаминираних предмета).

Хронични Хепатитис Б је дуготрајна и озбиљна болест јавља се када вирус Хепатитиса Б остане у организму инфициране особе. Вероватноћа преласка из акутног у хронични облик превасходно зависи од узраста инфициране особе, што је ососба млађа ризик је већи.

Многе особе са хроничном инфекцијом, немају тегобе, не осећају се лоше и не изгледају болесно, међутим, могу пренети инфекцију другима. Око 15 до 25% особа са хроничним инфекцијом ће развити цирозу јетре (фиброзно ожиљавање јетриног ткива) или карцином јетре (примарни).

Најефикаснија и најделотворнија превентивна мера је вакцинација вакцином против Хепатитиса Б.