Varičela je visoko kontagiozna bolest, pripada osipnim groznicama. Bolest je obično blaga i samoograničavajuća, kod imunokompromitovanih osoba bolest može imati i nepovoljan ishod.

Izazivač bolesti je virus varičele, koji je patogen samo za čoveka. Rezervoar bolesti je bolestan čovek. Virus se nalazi u sekretima i ekstretima respiratornog trakta i u sadržaju vezikula.

Virus je osetljiv u spoljašnjoj sredini i brzo ga inaktivišu visoka tempertaura, ultravioletni zraci i dezinfekciona sredstva.

Infekcija se prenosi respiratornim putem kapljicama nazofaringelnog sekreta,i kontaktom sa obolelim koji ima prisutne vezikule. Inkubacija iznosi najčešće 14-16 dana.

Zaraznost počinje dan- dva pre pojave ospe i traje oko pet dana od pojave prvih vezikula. Nakon preležane bolesti imunitet je solidan i doživotan.

Uspešna prevencija jedino se postiže dobijanjem vakcine protiv ove bolesti.

"Neisseria meningitidis" je bakterija koja najčešće izaziva cerebrospinalni meningitis i meningokoknu sepsu. Ovaj uzročnik rasprostranjen je u celom svetu, ali epidemične forme prisutne su u predelima sa toplom i suvom klimom ako što su Centarlna Afrika i Južna Amerika. Glavni faktor širenja infekcije je kliconoštvo (od 5 do 30%).

Vakcinacija protiv ove bolesti je sve više aktuelna usled sve češće rezistencije ovog uzročnika na antibiotike.

Grip je akutna virusna infekcija koja se lako širi sa osobe na osobu, a koju izazivaju različiti tipovi virusa influence A, B i C, koji se šire kapljicama i direktno i indirektno, tokom kijanja i kašljanja sa obolele osobe. Infekcija nosa i ždrela, sa bolovima u grlu i kašljem, temperaturom, malaksalošću, glavoboljom su početni simptomi, a bolest može dalje da se komplikuje i sa infekcijom donjih disajnih puteva (bronhitis, zapaljenje pluća i dr). Kod osoba mlađih od dve godine i starijih od 65 godina, kao i kod osoba sa hroničnim poremećajima zdravlja (srce, pluća, bubrega, metabolički poremaćaji, maligne bolesti i dr), infekcija može da da teške komplikacije kao što su zapaljenje pluća i smrtni ishod. U epidemijama oboleva osetljiva populacija, a bolest se brže i lakše širi.

Vakcinacijom se kod zdrave populacije u 70-90% redukuje nastanak komplikacija, dok se kod osoba u riziku za 60% redukuju komplikacije, a za 80% smrtni ishodi. Vakcinacija je od značaja za osobe u riziku, ali i za one koje žive sa ili vode brigu o osobama u riziku.

Aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa se sprovodi kod odraslih i dece starije od dve godine života jednom dozom inaktivisane polisaharidne vakcine.

Preporučena doza za odrasle i decu stariju od 2 godine je jedna injekcija od 0,5 ml. Jedna vakcina obezbeđuje zaštitu, revakcinaciju je potrebno izvršiti najkasnije u roku od 3 godine ukoliko postoji kontinuirana izloženost riziku.

Aktivna imunizacija se sprovodi kod:

• kontakata osoba koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa kliconošama trbušnog tifusa;
• osoba koje rade u lošim higijenskim uslovima;
• zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.

Vakcina se daje intramuskularno u količini od 0,5 ml, a može se aplikovati i subkutano.

Aktivna imununizacija protiv trbušnog tifusa sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim IJZ/ZJZ.

Tuberkuloza je zarazna bolest ljudi i nekih životinja. Rasprostranjena je u celom svetu. Najčešće se javlja u lošim socijalno-ekonomskim uslovima. Robert Koh je 1882.godine u Berlinu, opisao je uzročnika bolesti „ Mycobacterium tuberkulosis“.

Uzročnik tuberkuloze je otporan u spoljnoj sredini. Otporan je na temperaturu i do 80 o , u uslovima bez vlage. U ispljuvku bacil se može održati na vlažnom podu i do 7 dana, u hladu i tami do 3 meseca, a sasušen u prašini i nekoliko meseci i duže. Otporan je i na dezinfekciona sredstva.

Rezervor bacila tuberkuloze su zaraženi ljudi i životinje. Bacil je prisutan u sekretima i ekstretima (ispljuvak, izmet, mokraća, vaginalni sekret, mleko kod dojilja, koža) bolesnog čoveka.

Prenosi se direktnim kontaktom sa obolelim, preko kapljica koje se izbacuju prilikom govora, kijanja i kašljanja. Indirektna zaraza nastaje preko zagađenih predmeta, ruku, muva, mleka i mlečnih proizvoda, mesa zaraženih životinja, voća i povrća.

Zaraznost traje sve dok traje izlučivanje bacila tuberkuloze. Bacil se najčešće unosi putem organa za disanje, ređe preko organa za varenje.

Rizik za obolevanje od tuberkuloze imaju najviše deca mlađa od 3 godine i osoba sa smanjenim imunitetom.

Pored preventivnih mera koje se primenjuju kao zaštita od tuberkuloze, odmah nakon rođenja aplikuje se BCG vakcina.

BCG vakcina je namenjena za aktivnu imunizaciju novorođenčadi sprečava teške kliničke oblike tuberkuloze (tuberkulozni meningitis i diseminovana tuberkuloza).

Hepatitis A je akutno zapaljenje jetre izazvano virusom hepatitisa A. Virus hepatitisa A je veoma otporan u spoljašnjoj sredini (pijaćoj i morskoj vodi, morskim sedimentima, otpadnim vodama, sasušenom fecesu, kontaminiranim površinama i u hrani).

Čovek je jedini rezervoar infekcije. Virus se izlučuje putem fecesa u spoljašnju sredinu, pa se samim tim može nazvati oralno-fekalnom infekcijom. Virus se najviše izlučuje u spoljašnju sredinu na kraju inkubacionog perioda, koji prosečno iznosi 28 dana. Pojavom žutice smanjuje se zaraznost.

Zastupljenost virusa zavisi od higijenskih prilika i stepen endemičnosti nekog područja.

Preventivne mere podrazumevaju podizanje svesti o ličnoj i opštoj higijeni, regulisanom načinu vodosnabdevanja, higijenskoj pripremi namirnica i pravilnoj dispoziciji otpadnih voda. Dobijanje vakcine protiv Hepatitisa A značajno je unapredilo prevenciju ove bolesti.

Postoje invazivne i neinvazivne infekcije bakterijom "streptococcus pneumoniae – pneumokokom". Oboljenje se može manifestovati kao zapaljenje pluća, zapaljenje moždanih ovojnica, sepsa, zapaljenje srčane maramice, zapaljenje uha i dr. Akutnu infekciju pluća karakteriše brzo i otežano disanje, kašalj, temperatura, groznica, gubitak apetita. Infekcija se širi u direktnom kontaktu preko sekreta disajnih puteva obolele osobe. Otpornost uzročnika na antibiotike je ozbiljan i rastući problem. Vakcinacija je sprecifična mera prevencije ove bolesti.

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom.

Rubeola je akutna bolest uzrokovana virusom koji se prenosi kapljicama i u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa i ždrela inficiranih osoba. Simptomi bolesti su blagi i kod dece i kod odraslih, a 25-50% inficiranih nema simptome. Inkubacija iznosi obično 14-23 dana, nakon čega dolazi do pojave temperature, malaksalosti, ospe i uvećanja određenih limfnih žlezda. Ospa kod rubela infekcije je bleđa i nije u slivenoj formi, kao kod malih boginja.

Infekcija virusom rubele tokom trudnoće može zahvatati sve organe ploda i izazvati pobačaj, kongenitalne anomalij ili mrtvoređenost. Više od 90% fetusa majki koje su inficirane tokom prvih 11 nedelja trudnoće razviće teške defekte koji čine kongenitalni rubela sindrom (KRS). Manifestacije KRS mogu biti prolazne (npr. purpura), trajne malformacije (npr. gluvoća, defekti CNS, kongenitalne srčane mane, katarakta) ili kasne manifestacije (npr. šećerna bolest, zapaljenja štitne žlezde, autizam). Oštećenje sluha se javlja u 70-90% slučajeva i u 50& dece to je jedini znak KRS.