Вакцина против Хепатитиса Б (ХБ)
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се вакцином против хепатитиса Б (у даљем тексту: HB) произведеном методом генетског инжењеринга код:
– новорођенчади и одојчади,
– деце која похађају 6. разред основне школе, а која до тада нису вакцинисана, као и након тога код свих неимунизованих и непотпуно имунизованих лица до навршених 18 година живота.
Активна имунизација се спроводи давањем три дозе HB вакцине (примарна серија) која се даје као појединачна вакцина (Euvax B).
Прва доза HB вакцине се даје у породилишту у року од 24 сата по рођењу, а за новорођенчад рођену ван породилишта у територијално надлежној здравственој установи што пре по рођењу.
Друга доза HB вакцине даје се у размаку не краћем од месец дана, а трећа у размаку не краћем од шест месеци након прве дозе.
Активна имунизација се сматра правовременом ако се спроведе до навршених 12 месеци живота.
Непотпуно имунизована деца након навршених 12 месеци живота треба да приме недостајуће дозе вакцине. У случају да дође до прекида серије апликовања, не треба понављати дозе. Уколико се прекид направи после дате прве дозе, другу дозу треба дати што пре, а трећу у размаку не краћем од 8 недеља од друге и не краћем од 16 недеља од прве дозе.
Вакцинација деце у 6. разреду основне школе, односно до навршених 18 година живота, спроводи се са три дозе појединачне HB (Euvax B) вакцине по шеми 0, 1 и 6 месеци.
Вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић, у зависности од узраста у коме се прима вакцина, у количини од 0,5 ml до навршених 15 година живота, односно 1 ml од 16. година живота у складу са сажетком карактеристика лека.
Активна имунизација против хепатитиса Б лица изложена инфекцији
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се преекспозиционо код:
1. полних партнера HBsAg позитивних лица,
2. кућних контаката HBsAg позитивних лица,
3. интравенских наркомана,
4. лица у установама за извршење кривичних санкција,
5. штићеника установа за ометене у развоју.
6. лица запослених у здравственим установама.
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се са три дозе HB вакцине (Euvax B) по шеми: 0, 1, 6 месеци од утврђивања индикације.
Активна и пасивна имунизација против хепатитиса Б спроводи се постекспозиционо код:
1. новорођенчади HBsAg позитивних мајки,
2. лица која су имала акцидент са инфективним материјалом,
3. трудница са оштећењем јетре, ако су биле експониране инфекцији.
Активна имунизација се спроводи са четири дозе HB вакцине по шеми 0, 1, 2, 12 месеци.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица обавезно се заштићују и интра-мускуларним давањем хепатитис Б имуноглобулина (у даљем тексту: HBIg), одмах по рођењу, односно одмах по акциденту, у складу са сажетком карактеристика лека. HBIg се даје истовремено са првом дозом вакцине, у наспрамни екстремитет.
Активна имунизација против хепатитиса Б лица у посебном ризику
1) лица на хемодијализи;
2) инсулин зависних болесника од шећерне болести;
3) оболелих од хемофилије и других болести које захтевају примену деривата крви;
4) хроничних обољења јетре и бубрега;
5) пресађивање јетре и бубрега;
6) HIV позитивних лица;
7) HCV позитивних лица;
8) лица са мултиплом склерозом која започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога .
– новорођенчади и одојчади,
– деце која похађају 6. разред основне школе, а која до тада нису вакцинисана, као и након тога код свих неимунизованих и непотпуно имунизованих лица до навршених 18 година живота.
Активна имунизација се спроводи давањем три дозе HB вакцине (примарна серија) која се даје као појединачна вакцина (Euvax B).
Прва доза HB вакцине се даје у породилишту у року од 24 сата по рођењу, а за новорођенчад рођену ван породилишта у територијално надлежној здравственој установи што пре по рођењу.
Друга доза HB вакцине даје се у размаку не краћем од месец дана, а трећа у размаку не краћем од шест месеци након прве дозе.
Активна имунизација се сматра правовременом ако се спроведе до навршених 12 месеци живота.
Непотпуно имунизована деца након навршених 12 месеци живота треба да приме недостајуће дозе вакцине. У случају да дође до прекида серије апликовања, не треба понављати дозе. Уколико се прекид направи после дате прве дозе, другу дозу треба дати што пре, а трећу у размаку не краћем од 8 недеља од друге и не краћем од 16 недеља од прве дозе.
Вакцинација деце у 6. разреду основне школе, односно до навршених 18 година живота, спроводи се са три дозе појединачне HB (Euvax B) вакцине по шеми 0, 1 и 6 месеци.
Вакцина се даје интрамускуларно у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић, у зависности од узраста у коме се прима вакцина, у количини од 0,5 ml до навршених 15 година живота, односно 1 ml од 16. година живота у складу са сажетком карактеристика лека.
Активна имунизација против хепатитиса Б лица изложена инфекцији
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се преекспозиционо код:
1. полних партнера HBsAg позитивних лица,
2. кућних контаката HBsAg позитивних лица,
3. интравенских наркомана,
4. лица у установама за извршење кривичних санкција,
5. штићеника установа за ометене у развоју.
6. лица запослених у здравственим установама.
Активна имунизација против хепатитиса Б спроводи се са три дозе HB вакцине (Euvax B) по шеми: 0, 1, 6 месеци од утврђивања индикације.
Активна и пасивна имунизација против хепатитиса Б спроводи се постекспозиционо код:
1. новорођенчади HBsAg позитивних мајки,
2. лица која су имала акцидент са инфективним материјалом,
3. трудница са оштећењем јетре, ако су биле експониране инфекцији.
Активна имунизација се спроводи са четири дозе HB вакцине по шеми 0, 1, 2, 12 месеци.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица обавезно се заштићују и интра-мускуларним давањем хепатитис Б имуноглобулина (у даљем тексту: HBIg), одмах по рођењу, односно одмах по акциденту, у складу са сажетком карактеристика лека. HBIg се даје истовремено са првом дозом вакцине, у наспрамни екстремитет.
Активна имунизација против хепатитиса Б лица у посебном ризику
1) лица на хемодијализи;
2) инсулин зависних болесника од шећерне болести;
3) оболелих од хемофилије и других болести које захтевају примену деривата крви;
4) хроничних обољења јетре и бубрега;
5) пресађивање јетре и бубрега;
6) HIV позитивних лица;
7) HCV позитивних лица;
8) лица са мултиплом склерозом која започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога .
