Vakcina protiv Hepatitisa B (HB)
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu: HB) proizvedenom metodom genetskog inženjeringa kod:
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.
Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.
Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:
1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku
1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.
Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.
Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:
1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku
1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .
