Недеља имунизације у Eвропи 2022.
Недeља имунизације у Европи 24.4 – 30.4.2022. године је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године.
Ове године обележава се седамнаеста по реду недеља имунизације у Европском региону СЗО, под слоганом „Дуг живот за све” са циљем да се свима у свакој земљи омогући подједнака доступност вакцина, што би корелирало са дугим и здравим животом. Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету, од прве вакцине против великих богиња до најновијих mRNA које се користе у превенцији тешких облика COVID-19. Пандемија COVID-19 је допринела порасту политизације имунизације и паду обухвата имунизације деце у многим земљама. Програм имунизације је прекинут у Украјини и сва деца која су напустила земљу потребно је да буду вакцинисана где год била. И у овим условима, одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2021. години износио је пет (174 је пријављено у 2020. години). Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса (енг. WPV1). Полио се ендемски и даље одржава у две земље (Пакистан и Авганистан). Тип 2 вируса дечије парализе је искорењен 2015. године, а тип 3 вируса дечије парализе 2019. године (полиомијелитис изазван типом 2 вируса се не региструје од 1999. године, а типом 3 од 2012. године). Од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључиле су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2. Од 2021. године ОПВ се више не примењује у нашој земљи, а последња ревакцинација против ове болести спроводи се код деце пред полазак у школу. У 2022. години навршавају се 24 године од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године. Украјинска криза са миграцијом са територија где је регистровано епидемијско јављање cVDV2, а прекинуто спровођење започете кампање имунизације у фебруару ове године представља јавноздравствени ризик за Европски регион СЗО.
У првој половини 2021. године у Европском региону СЗО пријављено је 70 случајева морбила из 15 од 51 земље које достављају недељне нулте извештаје, што се доводи у везу са подпријављивањем због лабораторијског надзора над COVID-19. У поређењу са подацима из истог периода 2019. и 2020. године регуструје се редукција случајева од 86,9%, односно 99,4%. Није регистрован ниједан смртни исход од ове болести. Доминантни генотипови су Д8 и Б3. Највећи број оболелих је у узрасту од 1 - 4 године (36%), а испод једне године и преко 20 по 24%, док је 50% невакцинисано, а друга половина вакцинисана са једном дозом вакцине. Регистрована је хоспитализација код 25% случајева. Како је у периоду 2010 – 2019. годинe регистровано 148.279 случајева морбила, са епидемијским таласима 2010 – 2012. и 2017 – 2019, редукција броја оболелих у 2021. години, као и подпријављивање се може објаснити применом медициснких и немедицинских мера у превенцији COVID - 19 (физичке дистанце, маски, затварања школа, остајања код куће, забраном масовних догађаја, затварањем граница и других мера у превенцији COVID - 19).
Епидемија малих богиња и импортовање дивљег вируса дечје парализе представљају и даље заједничке претње у области заразних болести Европског региона СЗО, тако да је неопходно интензивирати све активности предвиђене плановима за одржавање статуса земље без полиомијелитиса и плановима за елиминацију морбила - достизање и одржавање високог обухвата 95% или више са 2 дозе ММР вакцине, односно 3 дозе IPV вакцине. Активности подразумевају ревизију картотека, имунизацију пропуштених годишта и даље одржавање и унапређење система активног епидемиолошког надзора.
Данас су нам на располагању вакцине за превенцију више од 20 животно угрожавајућих болести, које омогућавају људима да живе дуже и квалитетније, спречавајући 2 до 3 милиона смртних исхода сваке године, од болести као што су: дифтерија, тетанус, велики кашаљ, грип, осипне грознице и др. Имунизација је кључна компонента примарне здравствене заштите и неспорно људско право, истовремено и једно од најбољих улагања у здравство које новац може купити.
Вакцине су такође кључне за превенцију и контролу избијања заразних болести. Онe подржавају глобалну здравствену сигурност и биће важно средство у борби против антимикробне резистенције. Ипак, упркос огромном напретку, превише људи широм света - укључујући скоро 20 милиона новорођенчади сваке године - нема довољан приступ вакцинама. Покривеност глобалном вакцинацијом - удео деце, на светском нивоу, која примају препоручене вакцине - остала је иста током последњих неколико година. У неким земљама напредак је заустављен или је чак евидентан пад у обухвату имунизацијом и постоји стварни ризик да ће то поткопати досадашња достигнућа.
Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО
Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.
Ове године обележава се седамнаеста по реду недеља имунизације у Европском региону СЗО, под слоганом „Дуг живот за све” са циљем да се свима у свакој земљи омогући подједнака доступност вакцина, што би корелирало са дугим и здравим животом. Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету, од прве вакцине против великих богиња до најновијих mRNA које се користе у превенцији тешких облика COVID-19. Пандемија COVID-19 је допринела порасту политизације имунизације и паду обухвата имунизације деце у многим земљама. Програм имунизације је прекинут у Украјини и сва деца која су напустила земљу потребно је да буду вакцинисана где год била. И у овим условима, одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2021. години износио је пет (174 је пријављено у 2020. години). Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса (енг. WPV1). Полио се ендемски и даље одржава у две земље (Пакистан и Авганистан). Тип 2 вируса дечије парализе је искорењен 2015. године, а тип 3 вируса дечије парализе 2019. године (полиомијелитис изазван типом 2 вируса се не региструје од 1999. године, а типом 3 од 2012. године). Од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључиле су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2. Од 2021. године ОПВ се више не примењује у нашој земљи, а последња ревакцинација против ове болести спроводи се код деце пред полазак у школу. У 2022. години навршавају се 24 године од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године. Украјинска криза са миграцијом са територија где је регистровано епидемијско јављање cVDV2, а прекинуто спровођење започете кампање имунизације у фебруару ове године представља јавноздравствени ризик за Европски регион СЗО.
У првој половини 2021. године у Европском региону СЗО пријављено је 70 случајева морбила из 15 од 51 земље које достављају недељне нулте извештаје, што се доводи у везу са подпријављивањем због лабораторијског надзора над COVID-19. У поређењу са подацима из истог периода 2019. и 2020. године регуструје се редукција случајева од 86,9%, односно 99,4%. Није регистрован ниједан смртни исход од ове болести. Доминантни генотипови су Д8 и Б3. Највећи број оболелих је у узрасту од 1 - 4 године (36%), а испод једне године и преко 20 по 24%, док је 50% невакцинисано, а друга половина вакцинисана са једном дозом вакцине. Регистрована је хоспитализација код 25% случајева. Како је у периоду 2010 – 2019. годинe регистровано 148.279 случајева морбила, са епидемијским таласима 2010 – 2012. и 2017 – 2019, редукција броја оболелих у 2021. години, као и подпријављивање се може објаснити применом медициснких и немедицинских мера у превенцији COVID - 19 (физичке дистанце, маски, затварања школа, остајања код куће, забраном масовних догађаја, затварањем граница и других мера у превенцији COVID - 19).
Епидемија малих богиња и импортовање дивљег вируса дечје парализе представљају и даље заједничке претње у области заразних болести Европског региона СЗО, тако да је неопходно интензивирати све активности предвиђене плановима за одржавање статуса земље без полиомијелитиса и плановима за елиминацију морбила - достизање и одржавање високог обухвата 95% или више са 2 дозе ММР вакцине, односно 3 дозе IPV вакцине. Активности подразумевају ревизију картотека, имунизацију пропуштених годишта и даље одржавање и унапређење система активног епидемиолошког надзора.
Данас су нам на располагању вакцине за превенцију више од 20 животно угрожавајућих болести, које омогућавају људима да живе дуже и квалитетније, спречавајући 2 до 3 милиона смртних исхода сваке године, од болести као што су: дифтерија, тетанус, велики кашаљ, грип, осипне грознице и др. Имунизација је кључна компонента примарне здравствене заштите и неспорно људско право, истовремено и једно од најбољих улагања у здравство које новац може купити.
Вакцине су такође кључне за превенцију и контролу избијања заразних болести. Онe подржавају глобалну здравствену сигурност и биће важно средство у борби против антимикробне резистенције. Ипак, упркос огромном напретку, превише људи широм света - укључујући скоро 20 милиона новорођенчади сваке године - нема довољан приступ вакцинама. Покривеност глобалном вакцинацијом - удео деце, на светском нивоу, која примају препоручене вакцине - остала је иста током последњих неколико година. У неким земљама напредак је заустављен или је чак евидентан пад у обухвату имунизацијом и постоји стварни ризик да ће то поткопати досадашња достигнућа.
Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО
Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.
- Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
- Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
- Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
- Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
- Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
- Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
- Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити полио.
- Морбили су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход. Вакцинацијом можемо елиминисати морбиле.
- Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
- Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.