Nedelja imunizacije u Evropi 2022.

Nedelja imunizacije u Evropi 24.4 – 30.4.2022. godine je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.

Ove godine obeležava se sedamnaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO, pod sloganom „Dug život za sve” sa ciljem da se svima u svakoj zemlji omogući podjednaka dostupnost vakcina, što bi koreliralo sa dugim i zdravim životom. Duže od dva veka vakcine doprinose bezbednijem svetu, od prve vakcine protiv velikih boginja do najnovijih mRNA koje se koriste u prevenciji teških oblika COVID-19. Pandemija COVID-19 je doprinela porastu politizacije imunizacije i padu obuhvata imunizacije dece u mnogim zemljama. Program imunizacije je prekinut u Ukrajini i sva deca koja su napustila zemlju potrebno je da budu vakcinisana gde god bila. I u ovim uslovima, održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen.

Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2021. godini iznosio je pet (174 je prijavljeno u 2020. godini). Svi slučajevi su izazvani tipom 1 divljeg virusa poliomijelitisa (eng. WPV1). Polio se endemski i dalje održava u dve zemlje (Pakistan i Avganistan). Tip 2 virusa dečije paralize je iskorenjen 2015. godine, a tip 3 virusa dečije paralize 2019. godine (poliomijelitis izazvan tipom 2 virusa se ne registruje od 1999. godine, a tipom 3 od 2012. godine). Od aprila 2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu isključile su iz dalje primene vakcinu koja sadrži vakcinalni polio virus tip 2. Od 2021. godine OPV se više ne primenjuje u našoj zemlji, a poslednja revakcinacija protiv ove bolesti sprovodi se kod dece pred polazak u školu. U 2022. godini navršavaju se 24 godine od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine. Ukrajinska kriza sa migracijom sa teritorija gde je registrovano epidemijsko javljanje cVDV2, a prekinuto sprovođenje započete kampanje imunizacije u februaru ove godine predstavlja javnozdravstveni rizik za Evropski region SZO.

U prvoj polovini 2021. godine u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 70 slučajeva morbila iz 15 od 51 zemlje koje dostavljaju nedeljne nulte izveštaje, što se dovodi u vezu sa podprijavljivanjem zbog laboratorijskog nadzora nad COVID-19. U poređenju sa podacima iz istog perioda 2019. i 2020. godine regustruje se redukcija slučajeva od 86,9%, odnosno 99,4%. Nije registrovan nijedan smrtni ishod od ove bolesti. Dominantni genotipovi su D8 i B3. Najveći broj obolelih je u uzrastu od 1 - 4 godine (36%), a ispod jedne godine i preko 20 po 24%, dok je 50% nevakcinisano, a druga polovina vakcinisana sa jednom dozom vakcine. Registrovana je hospitalizacija kod 25% slučajeva. Kako je u periodu 2010 – 2019. godine registrovano 148.279 slučajeva morbila, sa epidemijskim talasima 2010 – 2012. i 2017 – 2019, redukcija broja obolelih u 2021. godini, kao i podprijavljivanje se može objasniti primenom medicisnkih i nemedicinskih mera u prevenciji COVID - 19 (fizičke distance, maski, zatvaranja škola, ostajanja kod kuće, zabranom masovnih događaja, zatvaranjem granica i drugih mera u prevenciji COVID - 19).

Epidemija malih boginja i importovanje divljeg virusa dečje paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti Evropskog regiona SZO, tako da je neophodno intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa i planovima za eliminaciju morbila - dostizanje i održavanje visokog obuhvata 95% ili više sa 2 doze MMR vakcine, odnosno 3 doze IPV vakcine. Aktivnosti podrazumevaju reviziju kartoteka, imunizaciju propuštenih godišta i dalje održavanje i unapređenje sistema aktivnog epidemiološkog nadzora.

Danas su nam na raspolaganju vakcine za prevenciju više od 20 životno ugrožavajućih bolesti, koje omogućavaju ljudima da žive duže i kvalitetnije, sprečavajući 2 do 3 miliona smrtnih ishoda svake godine, od bolesti kao što su: difterija, tetanus, veliki kašalj, grip, osipne groznice i dr. Imunizacija je ključna komponenta primarne zdravstvene zaštite i nesporno ljudsko pravo, istovremeno i jedno od najboljih ulaganja u zdravstvo koje novac može kupiti.

Vakcine su takođe ključne za prevenciju i kontrolu izbijanja zaraznih bolesti. One podržavaju globalnu zdravstvenu sigurnost i biće važno sredstvo u borbi protiv antimikrobne rezistencije. Ipak, uprkos ogromnom napretku, previše ljudi širom sveta - uključujući skoro 20 miliona novorođenčadi svake godine - nema dovoljan pristup vakcinama. Pokrivenost globalnom vakcinacijom - udeo dece, na svetskom nivou, koja primaju preporučene vakcine - ostala je ista tokom poslednjih nekoliko godina. U nekim zemljama napredak je zaustavljen ili je čak evidentan pad u obuhvatu imunizacijom i postoji stvarni rizik da će to potkopati dosadašnja dostignuća.

Poruke Nedelje imunizacije u Evropskom regionu SZO

Donosioci odluka treba da kreiraju profesionalni, edukativni i socijalni sistem podjednake dostupnosti vakcina.

• Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinama za roditelje. Izgradnjom poverenja u vakcine spašavaju se životi.
• Svaki roditelj treba da igra ključnu ulogu u zaštiti svoje dece izborom da ih vakciniše. Svako dete zaslužuje da bude zaštićeno od vakcinama preventabilnih bolesti.
• Istraživači na polju vakcina spasili su milione života razvojem bezbednih i efikasnih vakcina.
• Radeći na tome da svako dete primi potrebne vakcine bivamo zaslužni za kreiranje budućnosti bez vakcinama preventabilnih bolesti.
• Vakcine štite od bolesti, spašavaju živote i stvaraju osnovu za dug i zdrav život.
• Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti ne štite se samo vakcinisani, već i oni oko njih.
• Zahvaljujuću vakcinaciji, broj slučajeva dečije paralize je od 1988. godine redukovan za 99%. Zajedno možemo iskoreniti polio.
• Morbili su jedna od najzaraznijih bolesti. Nevakcisana deca ispod pet godina života su u najvećem riziku od obolevanja i komplikacija, uključujući smrtni ishod. Vakcinacijom možemo eliminisati morbile.
• Rubela infekcija kod trudnica može izazvati pobačaj ili kongenitalne malfomacije ploda. Vakcinacijom u detinjstvu štiti se osoba ceo život.
• Vakcina protiv hepatitisa B je 95% efikasna u prevenciji infekcije, razvoju hronične bolesti i karcinoma jetre uzrokovane hepatitisom B.

Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.