Насиље над децом и женама - јавно здравствени изазов који захтева мобилизацију читаве заједнице

Према дефиницији садржаној у Конвенцији о правима детета насиље представља „све облике физичког или психолошког насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање” (УНИЦЕФ).

У Националној стратегији за превенцију и заштиту деце од насиља и домаћем законодавству користи се дефиниција Светске здравствене организације према којој „злоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког, односно емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог опстанка, развоја или достојанства у контекст односа одговорности, поверења или моћи” (СЗО, 1999).

Дефиниције се могу разликовати, али суштина је иста, а то је да насиље оставља бројне физичке, емоционалне и социјалне последице, како по саму жртву, тако и по њену породицу и окружење.

У свету...

Свако друго дете узраста 2-17 година у свету искуси неки вид насиља.
На сваких 7 минута једно дете умре од последица насиља.
Скоро 3 од 4 детета узраста 2-4 године (300 милиона деце у свету) трпи поновљено физичко кажњавање или психичко насиље од стране родитеља или старатеља.
Готово 120 милиона девојчица узраста до 20 година је искусило неки вид присилног сексуалног контакта

А доказано је да...

Особе које су у детињству биле 4 и више пута изложене насиљу имају готово 7 пута већу шансу да у каснијем животу поново постану жртве или чак почиониоци насилних радњи, и готово 30 пута већу шансу да изврше самоубиство.
Дечаци који су искусили физичко или сексуално насиље имају чак 14 пута већу шансу да у будућности буду починиоци партнерског насиља, док девојчице које су искусиле овај вид насиља у будућности имају 16 пута већу шансу да буду жртве насиља од стране партнера.

Када је у питању насиље над женама, оно, упркос видљивом повећању свести опште и професионалне јавности, и даље представља један од најраспрострањенијих облика кршења људских права које је узело маха током пандемије вируса COVID-19, а економска криза, политичка нестабилост и ратни конфликти у свету додатно интензивирају овај проблем.

Најзаступљенији облици насиља над женама су насиље у партнерским односима (физичко, психолошко, сексуално и економско) и сексуално узнемиравање. Процењено је да готово свака трећа жена у свету у неком тренутку свог живота искуси физичко или сексуално насиље, најчешће од стране партнера, док свако четврто дете узраста до 5 година живи са мајком која је жртва неког вида партнерског насиља. Такви облици насиља не погађају само одрасле жене - подаци указују да у свету готово четвртина девојака у периоду касне адолесценције доживи физичко или сексуално насиље. Чак 38% убистава жена почињено је од стране њеног бившег или садашњег партнера.

Жртве насиља, било да је у питању један насилни инцидент или хронично трпљење насиља, често имају повећану потребу за указивањем здравствене помоћи. Чак и кад нису фаталне, последице насиља по здравље жртве су веома често озбиљне и дуготрајне.

Бројна истраживања и анализе указују да:

Приближно 42% жртава пријављује неку телесну повреду услед насиља.
Приликом насилних односа чешће је заражавање полно преносивим болестима.
Жртве насиља два пута чешће болују од депресије.
Међу жртвама насиља знатно је учесталија злоупотреба алкохола и других психоактивних супстанци.

Ова поражавајућа статистика може се значајно смањити континуираним подизањем свести опште и стручне јавности о присутности овога проблема, односно освешћивањем сваког појединца да препозна, да не трпи и да пријави насиље над собом или у свом окружењу, као и циљаном акцијом на националном нивоу која подразумева спровођење циљаних истраживања и анализа, вођење адекватне евиденције, као и благовремено доношење и примену одговарајуће законске регулативе – односно креирање националних механизама који ће жртвама насиља пружити одговарајућу подршку, а починиоце казнити на адекватан начин.

Један од начина и прилика да се шира јавност образује по овом питању, да се покрене политичка воља и прибаве ресурси са решавање проблема насиља, као и да се измери и обележи све што је до тог тренутка постигнуто, јесте и обележавање међународних дана посвећених превенцији насиља Сваке године, у новембру месецу, па све до готово половине децембра, широм света различитим активностима се обележава неколико значајних датума датума посвећених овом великом јавно здравственом проблему.

Уједињене нације су 18. новембар прогласиле за Светски дан за превенцију и лечење од сексуалне експлоатације, злостављања и насиља над децом. Овај дан има за циљ да повећа свест о трауми услед и након сексуалног злостављања деце на глобалном нивоу , уз наду да ће владе земаља предузети мере за борбу против истог. (Више о дану на https://www.un.org/en/observances/child-sexual-exploitation-prevention-and-healing-day)

Већ дуги низ година 19. новембар обележава се као Светски дан превенције насиља над децом на иницијативу међународне организације Фондација Светски самит жена (ВВСФ), и представља годишњу глобалну кампању подизања свести у циљу стварања културе спречавања настанка свих видова злостављања и занемаривања деце - од физичког насиља до све присутнијег насиља путем дигиталних медија (Више о дану на:https://www.woman.ch/19-days-of-activism-prevention-kit/world-day-for-prevention-of-child-abuse-19-nov/ и https://www.who.int/activities/preventing-violence-against-children)

Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се сваког 25. новембра и обележавањем овог датума започиње и тзв. Наранџаста кампања „16 дана активизма против родно заснованог насиља“ која траје до Међународног дана људских права, 10. децембра, како би се скренула пажња јавности да жене не смеју да трпе и крију насиље, већ да морају бити заштићене, а насилници најоштрије кажњени.

(За више инфомација о активностима превенције насиља над женама можете посетити: https://www.un.org/en/observances/ending-violence-against-women-day и https://www.unwomen.org/en)