Новембар месец и превенција насиља над децом и женама

Сваке године у новембру месецу широм света обележавају се два веома значајна датума посвећена великом јавно здравственом проблему који је данас, захваљујући деценијским напорима у подизању свести коначно добио непходну пажњу и доспео у фокус опште и стручне јавности, а то је проблем насиља над децом и женама, са својим бројним психофизичким, често и фаталним последицама.

19. НОВЕМБАР – Светски дан превенције насиља над децом

Светски дан превенције насиља над децом је годишња глобална кампања подизања свести за стварање културе спречавања настанка свих видова злостављања и занемаривања деце - од физичког насиља до све присутнијег насиља путем дигиталних медија. Овај значајан датум први пут је обележен 2000. године, његово покретање је иницирала међународна организација Фондација Светски самит жена (ВВСФ), и од тада се обележава сваког 19. новембра (у синергији са годишњицом Конвенције о правима детета). Током 2001. године покренута је и Међународна коалиција са циљем унапређења постојећих програма и развоја нових мера превенције. Ова Коалиција, коју предводи Фондација Светског самита жена (ВВСФ), данас уједињује преко 930 владиних и невладиних организација у више од 135 земаља, које све обележавају 19. новембар локалним и националним активностима и догађајима и предузимају различите мере у циљу спречавања настанка и ублажавања последица насиља над децом.   
  

Према дефиницији садржаној у члану 19. Конвенције о правима детета насиље представља „све облике физичког или психолошког насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање” (УНИЦЕФ). У Националној стратегији за превенцију и заштиту деце од насиља и домаћем законодавству користи се дефиниција СЗО према којој „злоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког, односно емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог опстанка, развоја или достојанства у контексту односа одговорности, поверења или моћи” (Светска здравствена организација, 1999).

  
•    Свако друго дете узраста 2-17 година у свету искуси неки вид насиља.
•    На сваких 7 минута једно дете умре од последица насиља.
•    Скоро 3 од 4 детета узраста 2-4 године (300 милиона деце у свету) трпи поновљено физичко кажњавање или психичко насиље од стране родитеља или старатеља.
•    Готово 120 милиона девојчица узраста испод 20 година је искусило неки вид присилног сексуалног контакта.

Насиље оставља бројне физичке, емоционалне и социјалне последице, како по саму жртву, тако и по њену породицу и окружење.

♦ Особе које су у детињству биле 4 и више пута изложене насиљу имају готово 7 пута већу шансу да у каснијем животу поново постану жртве или чак почиониоци насилних радњи, и готово 30 пута већу шансу да изврше самоубиство. ♦ Дечаци који су искусили физичко или сексуално насиље имају чак 14 пута већу шансу да у будућности буду починиоци партнерског насиља, док девојчице које су искусиле овај вид насиља у будућности имају 16 пута већу шансу да буду жртве насиља од стране партнера.

Ова шокантна статистика може се значајно смањити континуираним подизањем свести опште и стручне јавности о присутности овога проблема, као и циљаном акцијом на националном нивоу која подразумева спровођење адекватних истраживања и анализа о величини овог проблема, вођење адекватне евиденције, као и доношење и примену одговарајуће законске регулативе.

За више инфомација о овом датуму и активностима о превенцији насиља над децом можете посетити: https://www.woman.ch/19-days-of-activism-prevention-kit/world-day-for-prevention-of-child-abuse-19-nov/ и https://www.who.int/activities/preventing-violence-against-children

25. НОВЕМБАР- Међународни дан борбе против насиља над женама

Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се 25. новембра, с циљем указивања на значај и величину овог проблема. Овај датум је први пут обележен 1999. године одлуком Уједињених нација, у знак сећања на сестре Мирабел, политичке активисткиње које су тог датума давне 1960. године убијене у Доминиканској Републици по наређењу диктатора Рафаел Трухиља.

Обележавањем Међународног дана борбе против насиља над женама сваке године започиње и тзв. Наранџаста кампања „16 дана активизма против родно заснованог насиља“ која траје до Међународног дана људских права, 10. децембра, како би се скренула пажња јавности да жене не смеју да трпе и крију насиље, већ да морају бити заштићене, а насилници најоштрије кажњени.
      
Упркос повећању свести јавности и нешто бољем решавању проблема, насиље над женама и даље представља један од најраспрострањенијих облика кршења људских права. Оно се интензивирало услед пандемије КОВИД-19, а актуелна глобална климатска криза, политички конфликти и економска несигурност додатно повећавају овај проблем.

Најзаступљенији облици насиља над женама су насиље у партнерским односима (физичко, психолошко, сексуално и економско) и сексуално узнемиравање. Према проценама на глобалном нивоу отприлике свака трећа жена у неком тренутку свог живота доживи физичко или сексуално насиље, најчешће од стране свог партнера. Свако четврто дете узрста до 5 година живи са мајком која је жртва неког облика парнерског насиља.

Такви облици насиља не погађају само одрасле жене, већ подаци указују да у свету готово четвртина девојака у периоду касне адолесценције доживи физичко или сексуално насиље.

Чак 38% убистава жена почињено је од стране њеног бившег или садашњег партнера.

Према истраживању ОЕЦД у нашој земљи, 45% анкетираних жена које су биле у партнерским односима изјављују да су доживеле насиље од стране партнера након своје 15. године живота. Код већине је то насиље било психичко (44% испитаних жена, у поређењу са просеком ЕУ од 43%), али 17% жена каже да су искусиле физичко насиље, а 5% да су доживеле сексуално насиље. Извор: https://www.osce.org/sr/secretariat/419756

Зашто је битна превенција насиља над женама?

Жртве насиља, било да је у питању један насилни инцидент или хронично трпљење насиља, често имају повећану потребу за указивањем здравствене помоћи. Чак и кад нису фаталне, последице насиља по здравље жртве су веома често озбиљне и дуготрајне.

Бројна истраживања и анализе указују да:

♦ 42% жртава пријављује неку телесну повреду услед насиља,

♦ Приликом насилних односа чешће је заражавање полно преносивим болестима,

♦ Жртве насиља два пута чешће болују од депресије,

♦ Међу жртвама насиља учесталија је злоупотреба алкохола и других психоактивних супстанци.

Осим наведених, здравствене последице насиља могу укључивати и честе или интензивне главобоље, интензивне болове у различитим деловима тела, сметње са пробавом, као и смањену покретљивост.

Насиље над женама представља препреку постизању једнакости, развоја, мира као и остваривању људских права жена и девојака. Пети УН циљ одрживог развоја, који се односи на постизање равноправности полова и оснаживање жена и девојака, не може се испунити без заустављања насиља над њима, које мора бити постигнуто како освешћивањем сваког појединца да препозна, не трпи и да пријави насиље над собом или у овом окружењу, тако и креирањем националних механизама који ће жртвама насиља пружити одгварајућу подршку, а починиоце казнити на адекватан начин.

За више инфомација о овом датуму и активностима о превенцији насиља над женама можете посетити: https://www.un.org/en/observances/ending-violence-against-women-day и https://www.unwomen.org/en