Chlamydia trachomatis: симптоми, дијагностика и лечење

Chlamydia trachomatis је грам-негативна бактерија која изазива различите инфекције код људи. Најпознатија је као узрочник сексуално преносивих болести, али може изазвати и друге инфекције.

Особине

Chlamydia trachomatis је стриктно интрацелуларна бактерија, што значи да живи и размножава се унутар ћелија домаћина. Има јединствени двофазни животни циклус са инфективним обликом- елементарним телом (EB) и репликативним обликом-ретикулатним телом (RB). EB улази у ћелију домаћина, где се трансформише у RB, који се затим размножава и диференцира назад у EB, омогућавајући ширење инфекције.

Преношење

Chlamydia trachomatis се најчешће преноси сексуалним контактом, укључујући вагинални, анални и орални секс. Такође се може пренети са мајке на дете током порођаја, што може довести до неонаталног коњунктивитиса или неонаталне пнеумоније.

Болести

Chlamydia trachomatis изазива неколико значајних инфекција:

1.    Генитална инфекција: Најчешћа сексуално преносива инфекција која може довести до појаве уретритиса, цервицитиса, проктитиса, епидидимитиса и салпингитиса. Симптоми често укључују бол током мокрења, абнормални вагинални или уретрални исцедак, бол у доњем делу стомака, бол током сексуалног односа. Међутим, врло често инфекција хламидијом не даје никакве симптоме због чега се бактерија назива „стелт патогеном“.

2.    Трахом: Хронична инфекција ока која може довести до слепила. Најчешће се јавља у сиромашним, руралним областима без адекватне хигијене.

3.    Неонаталне инфекције: Пролазак новорођенчета кроз инфицирани порођајни канал мајке може резултирати настанком неонаталног коњуктивитиса или пнеумоније.

Дијагностика

Дијагностиковање Chlamydia trachomatis инфекције укључује неколико метода:

1.    Тестови амплификације нуклеинске кислине (PCR): Ови тестови су најосетљивији, најчешће коришћени и представљају „златни стандард“ за детекцију Цхламyдиа трацхоматис. Узорци могу бити узети из гениталних, ректалних брисева или из урина.

2.    Метода директне имунофлуоресценције (DIF): Ова метода је мање осетљива у односу на ПЦР и веома субјективна, што у случају хроничних инфекција може дати лажно негативан резултат.

3.    Култивација: Ретко се примењује због техничке сложености и потребе за специјализованим лабораторијама.

4.    Серологија: Користи се ређе јер није толико поуздана за дијагнозу акутних гениталних инфекција. Може бити корисна код системских и дуготрајних инфекција, попут трахома, као допунска дијагностичка метода.

Превенција и лечење

Превенција укључује употребу презерватива током сексуалног односа, редовно тестирање сексуално активних особа и едукацију о безбедном понашању током интимних односа. Лечење обично укључује антибиотике као што су азитромицин или доксициклин. Правовремено и адекватно лечење је важно како би се спречиле компликације и ширење инфекције.

У Градском заводу за јавно здравље можете обавити тестирање на Chlamydia trachomatis PCR методом.    

 Више информација можете пронаћи на овом линку
https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1233-pcr-testiranje-na-polno-prenosive-bolesti