Chlamydia trachomatis: симптоми, дијагностика и лечење

Chlamydia trachomatis je gram-negativna bakterija koja izaziva različite infekcije kod ljudi. Najpoznatija je kao uzročnik seksualno prenosivih bolesti, ali može izazvati i druge infekcije.

Osobine

Chlamydia trachomatis je striktno intracelularna bakterija, što znači da živi i razmnožava se unutar ćelija domaćina. Ima jedinstveni dvofazni životni ciklus sa infektivnim oblikom- elementarnim telom (EB) i replikativnim oblikom-retikulatnim telom (RB). EB ulazi u ćeliju domaćina, gde se transformiše u RB, koji se zatim razmnožava i diferencira nazad u EB, omogućavajući širenje infekcije.

Prenošenje

Chlamydia trachomatis se najčešće prenosi seksualnim kontaktom, uključujući vaginalni, analni i oralni seks. Takođe se može preneti sa majke na dete tokom porođaja, što može dovesti do neonatalnog konjunktivitisa ili neonatalne pneumonije.

Bolesti

Chlamydia trachomatis izaziva nekoliko značajnih infekcija:

1.    Genitalna infekcija: Najčešća seksualno prenosiva infekcija koja može dovesti do pojave uretritisa, cervicitisa, proktitisa, epididimitisa i salpingitisa. Simptomi često uključuju bol tokom mokrenja, abnormalni vaginalni ili uretralni iscedak, bol u donjem delu stomaka, bol tokom seksualnog odnosa. Međutim, vrlo često infekcija hlamidijom ne daje nikakve simptome zbog čega se bakterija naziva „stelt patogenom“.

2.    Trahom: Hronična infekcija oka koja može dovesti do slepila. Najčešće se javlja u siromašnim, ruralnim oblastima bez adekvatne higijene.

3.    Neonatalne infekcije: Prolazak novorođenčeta kroz inficirani porođajni kanal majke može rezultirati nastankom neonatalnog konjuktivitisa ili pneumonije.

Dijagnostika

Dijagnostikovanje Chlamydia trachomatis infekcije uključuje nekoliko metoda:

1.    Testovi amplifikacije nukleinske kisline (PCR): Ovi testovi su najosetljiviji, najčešće korišćeni i predstavljaju „zlatni standard“ za detekciju Chlamydia trachomatis. Uzorci mogu biti uzeti iz genitalnih, rektalnih briseva ili iz urina.

2.    Metoda direktne imunofluorescencije (DIF): Ova metoda je manje osetljiva u odnosu na PCR i veoma subjektivna, što u slučaju hroničnih infekcija može dati lažno negativan rezultat.

3.    Kultivacija: Retko se primenjuje zbog tehničke složenosti i potrebe za specijalizovanim laboratorijama.

4.    Serologija: Koristi se ređe jer nije toliko pouzdana za dijagnozu akutnih genitalnih infekcija. Može biti korisna kod sistemskih i dugotrajnih infekcija, poput trahoma, kao dopunska dijagnostička metoda.

Prevencija i lečenje

Prevencija uključuje upotrebu prezervativa tokom seksualnog odnosa, redovno testiranje seksualno aktivnih osoba i edukaciju o bezbednom ponašanju tokom intimnih odnosa. Lečenje obično uključuje antibiotike kao što su azitromicin ili doksiciklin. Pravovremeno i adekvatno lečenje je važno kako bi se sprečile komplikacije i širenje infekcije.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje možete obaviti testiranje na Chlamydia trachomatis PCR metodom.    

 Више информација можете пронаћи на овом линку https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1233-pcr-testiranje-na-polno-prenosive-bolesti