Светски дан срца 29. септембар 2017. - „Ојачајте своје срце”
Светски дан срца се обележава 29. септембра сваке године и представља симбол светске платформе за борбу против кардиоваскуларних болести. Овај важан датум из Календара јавног здравља има за циљ да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти у свету и да истакне значај активности које појединци, удружења и заједнице могу предузети да спрече и контролишу ова обољења.
Процењује се да у свету око 17,5 милиона људи умре од кардиоваскуларних болести сваке године, те да ће до 2030. године тај број порасти на чак 23 милиона. Светска федерација за срце истиче да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
У складу са тим, ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ојачајте своје срце”, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.
Иако деца представљају најздравију популациону групу, чак су и она под одређеним ризиком за појаву болести срца и крвних судова. Наиме, ове болести могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајањем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Одређене непрепознате и нелечене заразне болести код деце су посебан проблем, јер могу да изазову трајна оштећења срца, која често захтевају хируршко лечење.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2015. године у Србији умрло је 54.376 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 52,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у нашој земљи. Исхемијске болести срца, заједно са цереброваскуларним болестима, водећи су узроци смрти у овој групи обољења.
У Београду је 2016. године од акутног инфаркта миокарда лечено 3.297 становника, док је број умрлих особа од исте болести био 825.
О кардиоваскуларним болестима
У кардиоваскуларне болести спадају исхемијска болест срца, исхемијска болест цереброваскуларног система и периферна артеријска оклузивна болест. Најзаступљеније кардиоваскуларне болести су коронарне срчане болести (нпр. срчани удар) и цереброваскуларне болести (нпр. мождани удар).
Основни узрок кардиоваскуларних болести у 95% случајева је атеросклероза, а симптоми се јављају када је процес у одмаклој фази.
Кардиоваскуларне болести се могу превенирати. Превенција КВБ подразумева процену ризика код сваког пацијента. Лекари опште праксе би требало да спроведу скрининг и превентивне процедуре.
Постоји више начина подела фактора ризика за настанак КВБ. Један од њих је подела на факторе ризика на које се не може деловати, дакле непроменљиве факторе (узраст, пол и наслеђе) и факторе на које се може деловати, те се на тај начин КВБ могу превенирати. Најзначајнији од њих су повишен крвни притисак, пушење, повишен ЛДЛ-холестерол, низак ХДЛ-холестерол, дијабетес мелитус, гојазност, неадекватна исхрана, физичка неактивност и др.
