Svetski dan srca 29. septembar 2017. - „Ojačajte svoje srce”
Svetski dan srca se obeležava 29. septembra svake godine i predstavlja simbol svetske platforme za borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. Ovaj važan datum iz Kalendara javnog zdravlja ima za cilj da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti u svetu i da istakne značaj aktivnosti koje pojedinci, udruženja i zajednice mogu preduzeti da spreče i kontrolišu ova oboljenja.
Procenjuje se da u svetu oko 17,5 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti svake godine, te da će do 2030. godine taj broj porasti na čak 23 miliona. Svetska federacija za srce ističe da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
U skladu sa tim, ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ojačajte svoje srce”, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije i kontrole faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.
Iako deca predstavljaju najzdraviju populacionu grupu, čak su i ona pod određenim rizikom za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Naime, ove bolesti mogu da se jave i pre rođenja, a rizik raste tokom detinjstva usvajanjem loših životnih navika, kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i izloženost duvanskom dimu. Određene neprepoznate i nelečene zarazne bolesti kod dece su poseban problem, jer mogu da izazovu trajna oštećenja srca, koja često zahtevaju hirurško lečenje.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2015. godine u Srbiji umrlo je 54.376 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 52,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u našoj zemlji. Ishemijske bolesti srca, zajedno sa cerebrovaskularnim bolestima, vodeći su uzroci smrti u ovoj grupi oboljenja.
U Beogradu je 2016. godine od akutnog infarkta miokarda lečeno 3.297 stanovnika, dok je broj umrlih osoba od iste bolesti bio 825.
O kardiovaskularnim bolestima
U kardiovaskularne bolesti spadaju ishemijska bolest srca, ishemijska bolest cerebrovaskularnog sistema i periferna arterijska okluzivna bolest. Najzastupljenije kardiovaskularne bolesti su koronarne srčane bolesti (npr. srčani udar) i cerebrovaskularne bolesti (npr. moždani udar).
Osnovni uzrok kardiovaskularnih bolesti u 95% slučajeva je ateroskleroza, a simptomi se javljaju kada je proces u odmakloj fazi.
Kardiovaskularne bolesti se mogu prevenirati. Prevencija KVB podrazumeva procenu rizika kod svakog pacijenta. Lekari opšte prakse bi trebalo da sprovedu skrining i preventivne procedure.
Postoji više načina podela faktora rizika za nastanak KVB. Jedan od njih je podela na faktore rizika na koje se ne može delovati, dakle nepromenljive faktore (uzrast, pol i nasleđe) i faktore na koje se može delovati, te se na taj način KVB mogu prevenirati. Najznačajniji od njih su povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL-holesterol, nizak HDL-holesterol, dijabetes melitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost i dr
