Инфекције пнеумококом
Пнеумокок је бактерија која припада групи стрептокока (Стрептококус пнеумоније), а име је добила по типичном обољењу које изазива, а то је упала плућа - пнеумонија.Пнеумокок је уобичајени становник горњих делова респираторног тракта. Налази се најчешће на слузокожи носа као колонизатор у оквиру нормалне флоре. Дужина трајања колонизације варира и дужа је код деце. Почиње већ у првим месецима живота, а посебно је честа током зимских месеци. Највиши ниво колонизације је забележен код одојчади и деце предшколског узраста (до 70%), а затим постепено опада. Код одраслих особа износи око 10%, а виши је код оних окружених децом. Клицоноштво је посебно често код особа у колективима (обданишта, касарне). Колонизација пнеумококом се не лечи и детету без симптома пнеумококне болести се не дају антибиотици.
Једини резервоар пнеумокока је човек. Инкубациони период је кратак и износи 1 до 3 дана. Пнеумокок се преноси директним путем, капљицама или контактом са респираторним секретом оболелог. Дужина заразности је непозната, а највероватније траје све време присутности бактерија у респираторном секрету , а престаје 24-48 сати након антибиотске терапије. Најчешће изазива спорадично оболевање, а могуће су епидемије у затвореним колективима.
Пнеумокок може довести до појаве локалне и инвазивне инфекције. Најчешће клиничке манифестације су упала синуса, упала средњег ува, упала плућа, менингитис и инвазивна пнеумококна болест када су бактерије присутне у крви (сепса). За пнеумококне инфекције је карактеристично интензивно гнојење. Запаљење средњег ува је често код мале деце и може довести до пуцања бубне опне.
Део популације који је у већем ризику од развоја инфекција пнеумококом су деца млађа од 2 године и старији од 65 година. Фактори ризика за настанак болести су ослабљен имуни систем, хронична обољења срца, јетре и бубрега, недостатак слезине, шећерна болест, пушење, алкохолизам, имуносупресивна и зрачна терапија, трансплантација органа...Ризик имају деца у колективном смештају узраста испод пет, а посебно испод три године, деца која су потхрањена и живе у лошим хигијенским условима.Лечење пнеумококних болести се спроводи антибиотицима. Избор антибиотика зависи од узраста пацијената, тежине клиничке слике, и осетљивости соја на антибиотике. Због значајног процента резистентних изолата пнеумокока, неопходно је урадити антибиограм.
Мере превенције су: вакцинација, избегавање густог смештаја у колективима, изолација болесника са пеницилин резистентним сојевима, дезинфекција респираторног секрета оболелих у болничкој средини.
Прва вакцина која је направљена за превенцију пнеумококних оболења је полисахаридног типа и већ је дуго у примени. Даје се старијој деци и одраслим особама. Друга, новија вакцина је коњугована и даје се и код млађих од две године. Постоје три типа коњуговане пнеумоконе вакцине: 7-, 10- и 13-валентна. Ова вакцина се налази у Србији у календару обавезне имунизације деце од другог месеца живота. Пнеумококна коњугована вакцина треба да се даје и особама којима је одстрањена слезина, а препоручује се давање и особама старијим од 65 година. Вакцинација трудница са хроничним обољењима пружа заштиту детета у првих 6 месеци живота.
