Infekcije pneumokokom
Pneumokok je bakterija koja pripada grupi streptokoka (Streptokokus pneumonije), a ime je dobila po tipičnom oboljenju koje izaziva, a to je upala pluća - pneumonija.
Pneumokok je uobičajeni stanovnik gornjih delova respiratornog trakta. Nalazi se najčešće na sluzokoži nosa kao kolonizator u okviru normalne flore. Dužina trajanja kolonizacije varira i duža je kod dece. Počinje već u prvim mesecima života, a posebno je česta tokom zimskih meseci. Najviši nivo kolonizacije je zabeležen kod odojčadi i dece predškolskog uzrasta (do 70%), a zatim postepeno opada. Kod odraslih osoba iznosi oko 10%, a viši je kod onih okruženih decom. Kliconoštvo je posebno često kod osoba u kolektivima (obdaništa, kasarne). Kolonizacija pneumokokom se ne leči i detetu bez simptoma pneumokokne bolesti se ne daju antibiotici.
Jedini rezervoar pneumokoka je čovek. Inkubacioni period je kratak i iznosi 1 do 3 dana. Pneumokok se prenosi direktnim putem, kapljicama ili kontaktom sa respiratornim sekretom obolelog. Dužina zaraznosti je nepoznata, a najverovatnije traje sve vreme prisutnosti bakterija u respiratornom sekretu , a prestaje 24-48 sati nakon antibiotske terapije. Najčešće izaziva sporadično obolevanje, a moguće su epidemije u zatvorenim kolektivima.
Pneumokok može dovesti do pojave lokalne i invazivne infekcije. Najčešće kliničke manifestacije su upala sinusa, upala srednjeg uva, upala pluća, meningitis i invazivna pneumokokna bolest kada su bakterije prisutne u krvi (sepsa). Za pneumokokne infekcije je karakteristično intenzivno gnojenje. Zapaljenje srednjeg uva je često kod male dece i može dovesti do pucanja bubne opne.
Pneumokok je uobičajeni stanovnik gornjih delova respiratornog trakta. Nalazi se najčešće na sluzokoži nosa kao kolonizator u okviru normalne flore. Dužina trajanja kolonizacije varira i duža je kod dece. Počinje već u prvim mesecima života, a posebno je česta tokom zimskih meseci. Najviši nivo kolonizacije je zabeležen kod odojčadi i dece predškolskog uzrasta (do 70%), a zatim postepeno opada. Kod odraslih osoba iznosi oko 10%, a viši je kod onih okruženih decom. Kliconoštvo je posebno često kod osoba u kolektivima (obdaništa, kasarne). Kolonizacija pneumokokom se ne leči i detetu bez simptoma pneumokokne bolesti se ne daju antibiotici.
Jedini rezervoar pneumokoka je čovek. Inkubacioni period je kratak i iznosi 1 do 3 dana. Pneumokok se prenosi direktnim putem, kapljicama ili kontaktom sa respiratornim sekretom obolelog. Dužina zaraznosti je nepoznata, a najverovatnije traje sve vreme prisutnosti bakterija u respiratornom sekretu , a prestaje 24-48 sati nakon antibiotske terapije. Najčešće izaziva sporadično obolevanje, a moguće su epidemije u zatvorenim kolektivima.
Pneumokok može dovesti do pojave lokalne i invazivne infekcije. Najčešće kliničke manifestacije su upala sinusa, upala srednjeg uva, upala pluća, meningitis i invazivna pneumokokna bolest kada su bakterije prisutne u krvi (sepsa). Za pneumokokne infekcije je karakteristično intenzivno gnojenje. Zapaljenje srednjeg uva je često kod male dece i može dovesti do pucanja bubne opne.
Deo populacije koji je u većem riziku od razvoja infekcija pneumokokom su deca mlađa od 2 godine i stariji od 65 godina. Faktori rizika za nastanak bolesti su oslabljen imuni sistem, hronična oboljenja srca, jetre i bubrega, nedostatak slezine, šećerna bolest, pušenje, alkoholizam, imunosupresivna i zračna terapija, transplantacija organa...Rizik imaju deca u kolektivnom smeštaju uzrasta ispod pet, a posebno ispod tri godine, deca koja su pothranjena i žive u lošim higijenskim uslovima.
Lečenje pneumokoknih bolesti se sprovodi antibioticima. Izbor antibiotika zavisi od uzrasta pacijenata, težine kliničke slike, i osetljivosti soja na antibiotike. Zbog značajnog procenta rezistentnih izolata pneumokoka, neophodno je uraditi antibiogram.
Mere prevencije su: vakcinacija, izbegavanje gustog smeštaja u kolektivima, izolacija bolesnika sa penicilin rezistentnim sojevima, dezinfekcija respiratornog sekreta obolelih u bolničkoj sredini.
Prva vakcina koja je napravljena za prevenciju pneumokoknih obolenja je polisaharidnog tipa i već je dugo u primeni. Daje se starijoj deci i odraslim osobama. Druga, novija vakcina je konjugovana i daje se i kod mlađih od dve godine. Postoje tri tipa konjugovane pneumokone vakcine: 7-, 10- i 13-valentna. Ova vakcina se nalazi u Srbiji u kalendaru obavezne imunizacije dece od drugog meseca života. Pneumokokna konjugovana vakcina treba da se daje i osobama kojima je odstranjena slezina, a preporučuje se davanje i osobama starijim od 65 godina. Vakcinacija trudnica sa hroničnim oboljenjima pruža zaštitu deteta u prvih 6 meseci života.
Lečenje pneumokoknih bolesti se sprovodi antibioticima. Izbor antibiotika zavisi od uzrasta pacijenata, težine kliničke slike, i osetljivosti soja na antibiotike. Zbog značajnog procenta rezistentnih izolata pneumokoka, neophodno je uraditi antibiogram.
Mere prevencije su: vakcinacija, izbegavanje gustog smeštaja u kolektivima, izolacija bolesnika sa penicilin rezistentnim sojevima, dezinfekcija respiratornog sekreta obolelih u bolničkoj sredini.
Prva vakcina koja je napravljena za prevenciju pneumokoknih obolenja je polisaharidnog tipa i već je dugo u primeni. Daje se starijoj deci i odraslim osobama. Druga, novija vakcina je konjugovana i daje se i kod mlađih od dve godine. Postoje tri tipa konjugovane pneumokone vakcine: 7-, 10- i 13-valentna. Ova vakcina se nalazi u Srbiji u kalendaru obavezne imunizacije dece od drugog meseca života. Pneumokokna konjugovana vakcina treba da se daje i osobama kojima je odstranjena slezina, a preporučuje se davanje i osobama starijim od 65 godina. Vakcinacija trudnica sa hroničnim oboljenjima pruža zaštitu deteta u prvih 6 meseci života.