Alergeni i kako se zaštiti
U ispoljavanju kliničke slike alergijskog rinitisa najznačajniju ulogu imaju inhalacioni, odnosno respiracioni alergeni, koji su najčešće u kontaktu sa respiratornom sluznicom.
Polenska kijavica (hay fever), poznata i pod nazivom senska groznica ili alergijski rinitis, je uzrokovana alergijskom reakcijom i predstavlja zapaljenje sluzokože koja oblaže nos i grlo. Kod genetski predisponiranih osoba imuni sistem pogrešno identifikuje najčešće bezopasne čestice odredjenih supstanci kao nešto sto je strano i štetno. Imuni sistem tada počinje proizvodnju antitela protiv ovih čestica. Sledeći put kada se dođe u kontakt sa tom supstancom, antitela prepoznaju ove supstance i pokreću imuni sistem za oslobađanje hemijskih supstanci, kao što je histamin, u krvotok. Ove supstance su odgovorne za nastanak kliničke slike alergijskog rinitisa.
Polensku kijavicu uglavnom izazivaju poleni trave, drveća ili korova, grinje, dlake kućnih ljubimaca kao i budj iz spoljašnje sredine. Simptomi polenske kijavice se javljaju ubrzo nakon kontakta sa alergenom.
To su: svrab u nosu, često kijanje, zapušen nos i česta sekrecija iz nosa, nadražene, crvene i suzne oči, slivanje sekreta iz nosa u grlo vrlo često sa osećajem težine u predelu sinusa.
Vreme u godini može biti faktor
Simptomi senske groznice mogu da počnu ili se pogoršaju u određenom periodu godine, izazvani polenima drveća, trave ili korova. Ako su pacijenti osetljivi na alergene u stambenom prostoru, kao što su grinje, bubašvabe, budj ili dlake kućnih ljubimaca, simptomi se mogu javljati tokom cele godine.
Iako alergijski rinitis može da počne u bilo kom zivotnom dobu, najčešće počinje u detinjstvu ili ranom zrelom dobu. Intenzitet simptoma može da se menja tokom života pacijenata a najčešće se smanjuje postepeno kod starijih što nije uvek slučaj.
Alergijski rinitis može biti sezonski ili intermitentni i perenialni ili perzistentni.
U najznačajnije sezonske alergene spadaju poleni, plesni i insekti
Za većinu perenialnih alergijskih rinitisa najodgovorniji alergen je kućna prašina, buđ, epitel životinja i neki biljni produkti.
Tri su osnovna terapijska postupka u lečenju alergijskog rinitisa.
1) Preventivne mere
2) Farmakoterapija
3) Imunoterapija
Preventivne mere
- Izbegavanje kontakta sa alergenom uglavnom nije moguće pa se savetuje nošenje pogodnih maski da bi se smanjila izloženost alergenima. U slučaju senzibilizacije na kućnu prašinu neophodno je da sredina u kojoj boravi pacijent ima u svom okruženju što manje stvari koje privlaće prašinu, korišćenje podnih prostirki koje se lako mogu prati. Smanjenju buđi u zatvorenim prostorijama doprinose aparati za uklanjanje vlage u vazduhu. Zatvarati prozore u jutarnjim satima jer je tada koncentracija polena najveća. Kada se vratite iz šetnje istuširajte se, skinite odeću.
- Vodite dnevnik alergijskih simptoma. Kada pokušavate da identifikujete šta vam izaziva ili pogoršava simptome alergije, pokušajte da pratite sve vaše aktivnosti, i zapišite ono što se vama učini da pomaze ili pogoršava stanje. To može da bude od pomoći vašem doktoru kako bi se brže detektovali izazivači I okidači, a time i primenile najbolje mere za sprečavanje iIi lečenje alergije u konkretnom slučaju.
- Nosite medicinsku alert narukvicu. Ako ste ikada imali tešku alergijsku reakciju, narukvica medicinski alert (ili ogrlica) omogućava da drugi ljudi znaju da imate ozbiljne alergije i u slučaju da se one pojave (na primer anafilaksija sa gubitkom svesti) mogu odreagovati na pravi način.
Kada se obratiti lekaru:
- Ako su Vaši simptomi javljaju u određenom periodu godišnjeg doba ili pak traju cele godine
- Ako pored postojećih simptoma imate pridružene bolesti kao što su: polipi nosa, astmu ili česte upale sinusa.
Pravilno lečenje alergijskog rinitisa može da ublaži Vaše tegobe, kao i da da spreči nastanak bronhijalne astme.
Faktori rizika
Sledeći faktori mogu da povećaju rizik za pojavu ili pogoršanje alergijskog rinitisa:
- Osobe koje imaju druge alergije ili astmu
- Osobe koje su nasledno predisponirane sa alergijama ili astmom
- Osobe koje žive ili rade u okruženju koje se stalno izlaže alergenima - kao što su životinjske dlake
Komplikacije
Problemi koji se mogu povezati sa alergijskim rinitisom uključuju:
- Smanjen kvalitet života. Visoka temperatura može da ometa pacijente u fizičkim aktivnostima i da doprinese smanjenju produktivnosti na poslu.
- Za mnoge ljude, simptomi senske groznice mogu dovesti do izostanaka s posla ili škole.
- Loše spavanje - Simptomi alergijskog rinitisa dovode do lošeg spavanja i nesanice.
- Pogoršanje astme - Ako pacijent ima astmu, polenska kijavica može da pogorša simptome i znakove, kao što su kašalj i pištanje.
- Sinusitis - Dugotrajni alergijski rinitis moze da poveća osetljivost sinusa i dovede do infekcije ili upale sluzokože koja oblaže sinuse.
- Infekcija uva - Kod dece, alergijski rinitis je veoma često uzrok infekcije u srednjem uvu (otitis media)
