Savetovalište za lajmsku bolest

LAJMSKA BOLEST je infektivno oboljenje  čiji je uzročnik bakterija borelija burgdorferi. Zaražavanje ljudi  nastaje  ubodom krpelja roda Iksodes koji su prenosioci ove bakterije.Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi.

U našoj zemlji lajmska bolest je otkrivena aprila 1987. godine na području Beograda, od kada se  neprekidno sprovodi izučavanje i praćenje ove prirodno-žarišne  bakterijske infekcije. Istovremeno u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu otvoreno je i Savetovalište za lajmsku bolest. Prema podacima ovog Savetovališta do kraja 2017. godine bolest je utvrđena kod oko 6.400 stanovnika Beograda, među kojima je preko 70,0% imalo ubod  krpelja na zelenim površinama Beograda. VIŠE O TOME...


UBOD KRPELJA - VAŽNE NAPOMENE
 
Ubod krpelja je bezbolan, najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana.

Mogućnost sprečavanje infekcije	Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom  pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom.
Pre odstranjivanja krpelja	Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i dr. Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.
Odstranjivanje krpelja iz kože	Najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.). Krpelj se uhvati pincetom  što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj odigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite  preostali deo već se obavezno obratite lekaru.
Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja	Sprovodi se u trajanju 3 meseca. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno - ordinirajući lekar ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.
Prepoznavanje i otkrivanje prvih simptoma i znakova lajmske bolesti	Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja - erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije : povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom  pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa.
Nejasni simptomi i znaci posle uboda krpelja	Obavezno se obratiti ordinirajućem lekaru ili lekaru u Savetovalištu za lajmsku bolest
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze	Podatak o ubodu krpelja i/ili boravak u prirodi na području gde ima krpelja zaraženih uzročnikom  lajmske bolesti, simptomi i znaci lajmske bolesti rezultati seroloških ispitivanja (pomoćna dijagnostička metoda).

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno  1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda.  Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78% obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8%, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1% i 4,3% obolelih. Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8% osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca..

Detaljnija obaveštenja možete dobiti u

Savetovalištu za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje,

Bul. despota Stefana 54a, Beograd

Tel.: 011 2078 677

Dr sc. med. Nevenka Pavlović, specijalista epidemiologije
Dr Ivana Begović-Lazarević, specijalista epidemiologije