Savetovalište za imunizaciju
Imunizacija je regulisana Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl.Glasnik Republike Srbije br. 15/2016, 68/2020 i136/2020), Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 11/2018, 14/2018, 45/2018, 48/2018, 58/2018, 104/2018, 6/2021, 52/2021 i 66/2022), Pravilnikom o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti (,,Službeni glasnik RS " broj 65/2020, 23/2023), Stručnim metodološkim uputstvom za sprovođenje imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima („"Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 107/2012, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon), Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja („Sl.glasnik RS“, br. 44/2017 i 58/2018) i Uputstvom za nadzor nad neželjenim događajem nakon imunizacije.
Imunizacija protiv određenih zaraznih bolesti obuhvata:
- obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta;
- obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima;
- obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica u posebnom riziku;
- obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;
- obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju;
- preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta;
- preporučena aktivna i pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama;
- preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju.
Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze
- Vakcinacija protiv tuberkuloze sprovodi se prilikom otpuštanja iz porodilišta BCG vakcinom.
- Deca koja nisu mogla biti vakcinisana u porodilištu, odnosno do navršena dva meseca života moraju se vakcinisati do navršenih 12 meseci života. (u porodilištu).
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu: HB) proizvedenom metodom genetskog inženjeringa kod:
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.
Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.
Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:
1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.
Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku
1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .
Aktivna imunizacija protiv dečije paralize
Aktivna imunizacija protiv dečije paralize se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života. Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom polio vakcinom (IPV), koja se se daje kao pojedinačna vakcina ili kombinovana sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija). Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca života. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno, do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primenom odgovarajuće IPV u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvorovalentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama pojedinačne IPV (Imovax Polio) do navršenih 18 godina života.
IPV (pojednačna i kombinovana) se daje intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Dodatne aktivnosti u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez dečije paralize sprovodiće se na osnovu odluka Ministarstva zdravlja, odnosno Nacionalnog koordinacionog komiteta za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa, Republičke stručne komisije za zarazne bolesti i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, shodno preporukama SZO. Obavezna vanredna imunizacija protiv dečije paralize lica u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa sprovodiće se OPV ili IPV.
Aktivna imunizacija protiv difterje, tetanusa i velikog kašlja
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Treća revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane dT vakcine (Ditevaksal-T za odrasle) u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.
Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Hemofilusom influence tipa b
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Hemofilusom influence tip b sprovodi se kod dece uzrasta od navršenih dva meseca života.Primarna vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze kombinovane petova-lentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje i treba je završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života.
Revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života, godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci davanjem jedne doze kombinovane vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim).
Kombinovana vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femora-lne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta, u količini od 0,5 ml.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele
Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane žive vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele – MMR vakcina (M-M-R-VaxPRO) i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života.Revakcinacija (druga doza) protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se primenom MMR vakcine (M-M-R-VaxPRO) pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.
Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanje dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja može se započeti i kod dece uzrasta od šest do 12 meseci života prema epidemiološkim indikacijama. U tom slučaju ponovna vakcinacija sprovodi se jednom dozom vakcine u uzrastu od navršenih 15 do 24 meseca života.
Osetljive kontakte obolelih od morbila, potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.
Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se i kod lica ženskog pola, bez prethodno stečenog imuniteta, koja planiraju trudnoću.
MMR vakcina se daje duboko subkutano ili intramuskularno u dozi od 0,5 ml u predeo deltoidne regije.
Pored opštih kontraindikacija, posebne kontraindikacije za MMR vakcinu su:
1. imunodeficijentna stanja usled malignih bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili radijacijom i druga stanja imunosupresije,
2. trudnoća.
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije (PCV10 – Synflorix ili PCV13 – Prevenar 13) kod dece uzrasta od navršena dva meseca života.Kod dece kod kojih primarna vakcinacija počinje da se sprovodi od 1.1.2023. godine primenjuju se dve doze PCV vakcine sa razmakom od najmanje osam nedelja, pri čemu je preporuka da se druga doza daje istovremeno sa trećom dozom vakcine Pentaxim. Primarnu vakcinaciju treba završiti do navršenih šest meseci života.
Kod dece kod kojih je primarna vakcinacija započeta pre 1.1.2023. godine treba završiti primarnu seriju od tri doze PCV vakcine, sa razmakom između doza od najmanje četiri nedelje.
Revakcinacija se sprovodi jednom dozom PCV vakcine u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije.
Ukoliko se primarna serija ne sprovede do navršenih 6 meseci života, aktivna imunizacija se sprovodi predviđenim brojem doza PCV za uzrastdo navršena 24 meseca života odnosno do 59 meseci kod sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece rođene posle 01.01.2018. godine.(Tabela 1)
| Uzrast u kome se započinje vakcinacija | Primarna vakcinacija | Revakcinacija |
| Do navršenih 12 meseci |
2 doze PCV10 ili PCV13 u razmaku od najmanje 8 nedelja |
1 doza PCV10 ili PCV13 najranije nakon 6 meseci od kompletiranja primarne serije |
| 12 - 23 meseca |
2 doze PCV10 ili PCV13 u razmaku od najmanje 8 nedelja |
/ |
| 24 meseca i stariji |
2 doze PCV10 u razmaku od najmanje 8 nedelja ili 1 doza PCV13 |
/ |
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokokusom pneumonije lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom u sledećim slučajevima:
– anatomska ili funkcionalna asplenija i srpasta anemija;
– nefrotski sindrom;
– simptomatska i asimptomatska HIV infekcija;
– transplantacija organa i tkiva;
– maligna oboljenja;
– hronične kardiovaskularne i plućne bolesti;
– šećerna bolest;
– hronična oboljenja jetre;
– hronična oboljenja bubrega;
– stanja koja dovode do isticanja likvora;
– ugradnje kohlearnih implantata;
– stanja oslabljenog imuniteta;
– osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa;
– česte respiratorne infekcije i otitisi;
– deca koja žive u kolektivnom smeštaju;
– neimunizovana deca od navršene dve godine do navršenih pet godina, koja pohađaju predškolsku ustanovu.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod nepokretnih štićenika u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite,
– kod starijih od 65 godina koji žive u kolektivnom smeštaju.
Kod osoba koje su prethodno primile PCV13, a kod kojih je indikovano i davanje PPV23, PCV23 se daje nakon 8 nedelja od PPV13.
Kod osoba koje su prethodno primile PPV23, a kod kojih je indikovano i davanje PCV13, PCV13 se daje nakon najmanje 12 meseci od PPV23.
Kod osoba sa splenektomijom, odnosno funkcionalnom asplenijom kod kojih je indikovana primena pneumokokne konjugovane (Prevenar 13) i meningokokne konjugo-vane četvorovalentne vakcine (Menactra) prvo treba dati pneumokoknu konjugovanu vakcinu, a potom meningokoknu konjugovanu vakcinu u razmaku ne kraćem od 4 nedelje. Simultana primena ovih vakcina se ne preporučuje, jer konjugovana meningokokna vakcina može da interferira sa produkcijom antitela na pneumokoknu konjugovanu vakcinu.
Vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta, a prema sažetku karakteristika leka.
