Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2012. godine je oko 4,7 miliona žena umrlo od nezaraznih bolesti pre navršenih 70 godina života, većina njih u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Do prevremene smrtnosti su dovele posledice saobraćajnih nezgoda, upotrebe duvana, zloupotrebe alkohola, droga i drugih supstanci ali i gojaznost - više od 50 % žena u Evropi i Americi ima prekomernu telesnu težinu.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, opterećenje malignim bolestima u svetu pokazuje nastavak višegodišnjeg rastućeg trenda. Ovakva globalna kretanja za posledicu imaju sve veće zauzeće ličnih i sistemskih resursa koji se koriste za potrebe dijagnostike malignih bolesti, kao i lečenja i nege obolelih. Izdvajajući se kao jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, uticaj koji maligne bolesti iskazuju delom je i posledica ukupnog porasta broja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života, kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.

Ušli smo u treću godinu pandemije izazvane virusom SARS-CoV-19. Iako pokušavamo da živimo „novu normalnost“, strah od zaražavanja i težnja da se maksimalno zaštitimo, vodi ka redukovanju mnogih životnih aktivnosti što opet dovodi do toga da i dalje dosta vremena provodimo u ušuškanim ali zatvorenim kućnim prostorima. Upravo zato, ni povrede u kući nisu retke, a najčešće se kućnim uslovima dešavaju opekotine.

Gradski zavod za javno zdravlje obavio je tokom 2021. godine redovnu kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće na 32 javne česme sa izvorskom vodom u užoj i široj zoni grada. Ova kontrola se realizuje u okviru Programa monitoringa kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Beograda, finansiranog od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.
Da bi voda mogla da se koristi za piće mora da bude zdravstveno bezbedna, tj. ispravna i u pogledu fizičko - hemijskih i u pogledu mikrobioloških osobina, odnosno da ispunjava uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

Kada se radi o izvorskoj vodi koja ne prolazi tretman prečišćavanja i završne dezinfekcije, najčešći problem koji se registruje je mikrobiološka neispravnost, a evidentiraju se i fizičko - hemijska odstupanja.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd učestvuje u međunarodnom projektu „Poređenje resursa različitih subjekata u vanrednim situacijama“ (CRxSiSS - Comparing Resources for Subjects in Severe Situation, ERASMUS), zajedno sa partnerima iz Španije, Italije, Portugalije, Slovenije. Pored Gradskog zavoda učesnici su i Univerzitet u Malagi, Španija, sa svojim Univerzitetskim programom za starije odrasle osobe, zatim Privatni institut koji kreira kurseve i aktivnosti promocije kulturne svesti u oblasti obrazovanja odraslih iz Španije, Narodni univerzitet iz Udina, Italija, koji sarađuje sa opštinskim i regionalnim vlastima, Organizacija specijalizovana za mobilnost odraslih u oblasti preduzetništva i interkulturalnosti iz Portugalije, kao i Institucija koja razvija socijalne programe za očuvanje okoline i odgovornu potrošnju - GEA iz Slovenije.

Veliko nam je zadovoljstvo da vas pozovemo da se upoznate sa Bebbo mobilnom aplikacijom. To je nova verzija interaktivnog vodiča kroz roditeljstvo i razvoj malog deteta. Bebbo je podrška roditeljima u prvim godinama života njihovog deteta, kako bi pratili rast i razvoj, brinuli o zdravlju, ishrani deteta, pravovremenim pedijatrijskim pregledima i vakcinaciji, ali i brinuli o sebi. Unapređenu aplikaciju „HaloBeba – Vaš saputnik u roditeljstvu“ razvili UNICEF u Srbiji i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, zajedno sa telefonskim savetovalištem Halo beba, u saradnji sa fondacijom Nordeus i dostupna je u više od 11 zemalja i teritorija, na 19 jezičkih varijanti.

Podizanje svesti o malignim bolestima u dečjem uzrastu, važan je zadatak koji se obavlja združeno sa ciljem pružanja podrške naporima za obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i neophodne pomoći roditeljima i porodicama. Međunarodni dan dece obolele od raka (15. februar) ustanovljen je 2002. godine radi ujedinjavanja aktivnosti i slanja jasne poruke u kontekstu prethodno pobrojanih ciljeva. Utemeljivač obeležavanja ovog datuma bila je Međunarodna konfederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka, dok je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji postao 2013. godine.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. Nova trogodišnja kampanja pokrenuta je 2022. godine, a sa ciljem da se jasno ukaže na novonastale, aktuelne i globalne probleme koji opterećuju sve učesnike u procesu prevencije, dijagnostike i lečenja malignih bolesti.

Pandemija COVID-19 odrazila se na vrlo sličan način u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju malignih bolesti. Zapaženo je da je u brojnim zemljama došlo do manjih ili većih poremećaja u radu ovih medicinskih službi, što se odrazilo na sprovođenje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno usložnjavanje procesa lečenja i pružanja nege pacijentima. Uticaj koji će pandemija COVID-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od raka, osećaće se, prema procenama stručnjaka, i u godnama koje dolaze. Stoga, važnost pružanja dodatne podrške pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na ojačavanju celokupnog sistema zdravstvene zaštite imaće presudan značaj za očuvanje i unapređenje kvaliteta života pacijenata.