Epidemiološki nadzor nad gripom za 49. nedelju

Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a) na teritoriji Beograda u periodu 02.12.-08.12.2024. godine od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolele su 12.924 osobe sa brojem novoobolelih od 768,6 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 397 (23,6 novoobolelih na 100.000 stanovnika).

U odnosu na prethodnu (48.) izveštajnu nedelju (25.11. – 01.12.2024.) broj obolelih od ARI je veći za 1,1% (12.779), a broj obolelih od OSG je manji za 1,97% (405).

Među obolelima od ARI najviše je osoba uzrasta 5-19 (37,02%), 20-64 godina (31,0%) i uzrasta do 4 godine (24,4%). Osobe starosti 65 i više godina su bile zastupljene sa 7,6%. Najveća incidencija ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (3.754,8/100.000) i od 5-19 godina (1.917,6/100.000).

Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa OSG najviše je osoba dobne grupe 5-19 godina (139 – 35,0%), 30-64 godina (128 – 32,2%) i dece uzrasta od 0-4 godine (72 – 18,1%). Udeo osoba starijih od 65 godina i osoba uzrasta 20-29 je 7,3% (po 29). Najveća incidencija OSG beleži se za uzrast 0-4 godine (85,4/100.000) i za uzrast 5-19 godina (55,7/100.000).

U periodu 02.12.-08.12.2024. godine na teritoriji Beograda ni u jednom uzorku nije potvrđeno prisustvo virusa gripa.

            Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.   

Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima.

Kampanja "PoMoziSebi - PoslušajMojSavet"

Pms pomozi sebiPredmenstrualni sindrom (PMS) je veoma često stanje koje pogađa veliki broj žena u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, odnosno  u  danima koji prethode menstruaciji. Iako tačan uzrok PMS-a nije u potpunosti poznat, smatra se da su fluktuacije hormona, poput estrogena i progesterona, ključni faktori koji utiču na pojavu simptoma. Karakteriše ga niz fizičkih i emocionalnih simptoma,  od kojih su  najčešći  nadutost, promene raspoloženja, pojačan apetit, umor i razdražljivost. Simptomi PMS-a  mogu varirati od blagog osećaja nelagode do veoma izraženih tegoba koje  otežavaju ili u potpunosti onemogućavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Više tekstova o ovoj temi

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351