Вакцина против респираторног синцицијалног вируса
Моноклонска антитела (Палавизумаб) - вакцина
Пасивна имунизација лица у посебном ризику од инфекције изазване РСВ спроводи се Паливизумабом (хуманизовано моноклонско антитело (ИгГ11К) произведено применом рекомбинантне ДНА технологије.
Пасивна имунизација паливизумабом спроводи се код:
- деце која су рођена пре 29. недеље (<29 0/6 дана) која на почетку РСВ сезоне имају < 12 месеци;
- деце која су рођена пре 32. недеље гестације (<32 0/6 дана) која на почетку РСВ сезоне имају < 6 месеци;
- деце са хроничном плућном болести/бронхопулмоналном дисплазијом која на почетку РСВ сезоне имају < 12 месеци;
- деце са хроничном плућном болести/бронхопулмоналном дисплазијом која на почетку РСВ сезоне имају < 24 месеца, уколико је претходних шест месеци пре почетка РСВ сезоне била неопходна терапија (примена кисеоника, хронична примена кортикостериода, бронходилататора и /или диуретика);
- деце са урођеним срчаним манама компликованим значајним хемодинамским поремећајима која на почетку РСВ сезоне имају < 12 месеци;
- ван наведених индикација, по конзилијарној одлуци три лекара субспецијалисте у терцијарној педијатријској установи (неонатолог, пулмолог, кардиолог) иминопрофилакса се може применити у складу са принципима добре клиничке праксе и индикацијама заснованим на медицинским доказима.
Може се дати истовремено са вакцинама које се дају према календару имунизације.
Паливизумаб се апликује у највише 5 доза са размаком од месец дана између доза, почев од почетка сезоне РСВ или пре њеног почетка (почетак 40. календарске недеље тј. почетак октобра). Уколико се започиње са применом касније током сезоне РСВ (нпр. одојчад рођена током сезоне РСВ) дозе треба дати до краја 8. календарске недеље (крај фебруара) поштујући размак од месец дана.
Паливизумаб се примењује у здравственим установама за лечење деце на терцијарном нивоу здравствене заштите, по кохортном принципу.
Контраиндикације за примену паливизумаба су:
- потврђена анафилактичка реакција на претходну дозу или на неку од компоненти паливизумаба,
- потврђена анафилактичка реакција на друга хуманизована моноклонска антитела.
Вакцина против стрептококуса пнеумоние
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније
Активна имунизација против обољења изазаваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније (PCV10 – Synflorix, односно PCV13 – Prevenar 13) код деце узраста од навршена два месеца живота.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе вакцине у размацима не краћим од четири недеље до навршених шест месеци живота.
Ревакцинација се спроводи једном дозом PCV10 или PCV13 у другој години живота, најраније шест месеци након комплетирања примарне серије.
Уколико се примарна серија не спроведе до навршених шест месеци живота, активна имунизација се спроводи предвиђеним бројем доза PCV10 или PCV13 за узраст, до навршена 24 месеца живота, односно до 59 месеци код све невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце рођене после 1.1.2018. године (табела 1).
Табела 1. Обавезна активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококoкусом пнеумоније лица у посебном ризику
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном пнеумококном вакцином и полисахаридном пнеумококном вакцином у следећим случајевима:
– анатомска или функционална аспленија и српаста анемија;
– нефротски синдром;
– симптоматска и асимптоматска HIV инфекција;
– трансплантација органа и ткива;
– малигна обољења;
– хроничне кардиоваскуларне и плућне болести;
– шећерна болест;
– хронична обољења јетре;
– хронична обољења бубрега;
– стања која доводе до истицања ликвора;
– уградње кохлеарних имплантата;
– стања ослабљеног имунитета;
– особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога;
– честе респираторне инфекције и отитиси;
– деца која живе у колективном смештају;
– неимунизована деца од навршене две године до навршених пет година, која похађају предшколску установу.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код непокретних штићеника у установама здравствене и социјалне заштите,
– код старијих од 65 година који живе у колективном смештају.
Код особа које су претходно примиле PCV13, а код којих је индиковано и давање PPV23, PCV23 се даје након 8 недеља од PPV13.
Код особа које су претходно примиле PPV23, а код којих је индиковано и давање PCV13, PCV13 се даје након најмање 12 месеци од PPV23.
Код особа са спленектомијом, односно функционалном аспленијом код којих је индикована примена пнеумококне коњуговане (Prevenar 13) и менингококне коњуго-ване четворовалентне вакцине (Menactra) прво треба дати пнеумококну коњуговану вакцину, а потом менингококну коњуговану вакцину у размаку не краћем од 4 недеље. Симултана примена ових вакцина се не препоручује, јер коњугована менингококна вакцина може да интерферира са продукцијом антителa на пнеумококну коњуговану вакцину.
Вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста, а према сажетку карактеристика лека.
Активна имунизација против обољења изазаваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније (PCV10 – Synflorix, односно PCV13 – Prevenar 13) код деце узраста од навршена два месеца живота.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе вакцине у размацима не краћим од четири недеље до навршених шест месеци живота.
Ревакцинација се спроводи једном дозом PCV10 или PCV13 у другој години живота, најраније шест месеци након комплетирања примарне серије.
Уколико се примарна серија не спроведе до навршених шест месеци живота, активна имунизација се спроводи предвиђеним бројем доза PCV10 или PCV13 за узраст, до навршена 24 месеца живота, односно до 59 месеци код све невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце рођене после 1.1.2018. године (табела 1).
Табела 1. Обавезна активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније
|
Примарна вакцинација |
Ревакцинација |
|
|
3 дозе PCV10/PCV13 у размаку од најмање 4 недеље |
1 доза нараније након 6 месеци од комплетирања примарне серије |
|
7–11 месеци |
2 дозе PCV10/PCV13 у размаку од најмање 4 недеље |
1 доза нараније након 6 месеци од комплетирања примарне серије |
|
12 месеци и касније |
2 дозе PCV10 у размаку од најмање 8 недеља или 1 доза PCV13 |
/ |
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококoкусом пнеумоније лица у посебном ризику
Активна имунизација против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније спроводи се коњугованом полисахаридном пнеумококном вакцином и полисахаридном пнеумококном вакцином у следећим случајевима:
– анатомска или функционална аспленија и српаста анемија;
– нефротски синдром;
– симптоматска и асимптоматска HIV инфекција;
– трансплантација органа и ткива;
– малигна обољења;
– хроничне кардиоваскуларне и плућне болести;
– шећерна болест;
– хронична обољења јетре;
– хронична обољења бубрега;
– стања која доводе до истицања ликвора;
– уградње кохлеарних имплантата;
– стања ослабљеног имунитета;
– особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога;
– честе респираторне инфекције и отитиси;
– деца која живе у колективном смештају;
– неимунизована деца од навршене две године до навршених пет година, која похађају предшколску установу.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код непокретних штићеника у установама здравствене и социјалне заштите,
– код старијих од 65 година који живе у колективном смештају.
Код особа које су претходно примиле PCV13, а код којих је индиковано и давање PPV23, PCV23 се даје након 8 недеља од PPV13.
Код особа које су претходно примиле PPV23, а код којих је индиковано и давање PCV13, PCV13 се даје након најмање 12 месеци од PPV23.
Код особа са спленектомијом, односно функционалном аспленијом код којих је индикована примена пнеумококне коњуговане (Prevenar 13) и менингококне коњуго-ване четворовалентне вакцине (Menactra) прво треба дати пнеумококну коњуговану вакцину, а потом менингококну коњуговану вакцину у размаку не краћем од 4 недеље. Симултана примена ових вакцина се не препоручује, јер коњугована менингококна вакцина може да интерферира са продукцијом антителa на пнеумококну коњуговану вакцину.
Вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml), у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста, а према сажетку карактеристика лека.
Вакцина против тетануса (ТТ)
Активна и пасивна имунизација против тетануса код повређених лица
Имунизација против тетануса повређених лица спроводи се вакцином која садрзи ТТ компоненту и хуманим антитетанусним имуноглобулином (ХТИг) на следећи начин:
- лица са доказом да су потпуно вакцинисана и ревакцинисана против тетануса за свој узраст (најмање 4 дозе вакцине са компонентом против тетануса), а од последње дозе до повреде је прошло мање од 10 година, не добијају ни вакцину ни ХТИг;
- лица која су потпуно вакцинисана и ревакцинисана против тетануса за свој узраст, а од последње дозе до повреде је прошло више од 10 година, добијају једну дозу вакцине и 250И.Ј. ХТИг, одмах по повређивању.
-лица која нису вакцинисана, лица која су непотпуно вакцинисана или немају доказе о имунизацији против тетануса, добијају прву дозе вакцине одмах, другу дозу у размаку не краћем од месец дана, а трећу дозу најраније шест месеци након друге дозе. Ова лица добијају и ХТИг са првом дозом вакцине, одмах по повређивању.
За прву дозу могу се користити све вакцине које садрже ТТ компоненту (ТТ, Тд, Тдап, ДТ) у зависности од узраста. За другу и трећу дозу могу се користити ТТ или дТ/ДТ зависно од узраста.
Вакцина и ХТИг се дају истовремено, интрамускуларно у наспрамне екстремитете, у делтоидни мишић или антеролатерални део феморалне регије у зависности од узраста лица које прима вакцину.
Код експониране новорођенчади (порођај ван здравствене установе без стручне медицинске помоћи) даје се само ХТИг.
Активна имунунизација против тетануса спроводи се у надлежним здравственим установама и установама ван здравственог система (код чијих је корисника индиковано давање), у координацији са територијално надлежним ИЈЗ/ЗЈЗ.
Вакцина против великог кашља (ДТаП, ИПВ, ХИБ)
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца живота применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља, са или без компонената против других заразних, у складу са Календаром имунизације.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Комбиноване вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml) у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Посебне контраиндикације за вакцине које садрже пертусис компоненту су еволутивне болести централног нервног система (неконтролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресивна енцефалопатија).
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца живота применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља, са или без компонената против других заразних, у складу са Календаром имунизације.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Комбиноване вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml) у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Посебне контраиндикације за вакцине које садрже пертусис компоненту су еволутивне болести централног нервног система (неконтролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресивна енцефалопатија).
Вакцина против дифтерије (у оквиру комбинованих вакцина ДТаП, ИПВ,ХИБ)
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца живота применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља, са или без компонената против других заразних, у складу са Календаром имунизације.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Трећа ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване dT вакцинe (Ditevaksal-T за одрасле) у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.
Комбиноване вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml) у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Посебне контраиндикације за вакцине које садрже пертусис компоненту су еволутивне болести централног нервног система (неконтролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресивна енцефалопатија).
Активна имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља се спроводи код лица од навршена два месеца живота применом комбинованих вакцина које у свом саставу садрже компоненте против дифтерије, тетануса и великог кашља, са или без компонената против других заразних, у складу са Календаром имунизације.
Примарна вакцинација се спроводи са три дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) у размацима који не смеју бити краћи од четири недеље. Активна имунизација се започиње када дете наврши два месеца. Примарну серију треба завршити правовремено до навршених шест месеци живота. Код непотпуно имунизованих и неимунизованих лица старијих од шест месеци имунизација се спроводи примарном серијом применом одговарајуће комбиноване вакцине у складу са Календаром имунизације и сажетком карактеристика лека. Непотпуно имунизовани примају недостајуће дозе, а неимунизовани потпуну примарну серију комбиноване вакцине.
Прва ревакцинација се спроводи у другој години живота применом једне дозе комбиноване петовалентне вакцине DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), односно годину дана након завршетка примарне серије, а најраније по истеку шест месеци.
Друга ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване четворо-валентне вакцине (DTaP-IPV, Tetraxim) пре уписа у први разред основне школе или изузетно током првог разреда основне школе.
Трећа ревакцинација се спроводи применом једне дозе комбиноване dT вакцинe (Ditevaksal-T за одрасле) у завршном разреду основне школе, а најкасније до навршених 18 година живота.
Комбиноване вакцине се дају интрамускуларно у одговарајућој дози (0,5 ml) у антеролатерални део феморалне регије или делтоидни мишић у зависности од узраста детета.
Посебне контраиндикације за вакцине које садрже пертусис компоненту су еволутивне болести централног нервног система (неконтролисана епилепсија, инфантилни спазми, прогресивна енцефалопатија).
Вакцина против грипа
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризику
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризику од тешке клиничке слике и компликација се спроводи код:
1. трудница;
2. лица старијих од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест и гојазност са BMI> 40),
– бубрежном дисфункцијом,
– хемоглобинопатијом,
– хроничним неуролошким поремећајима,
– лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са HIV/AIDS, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
– извршеном трансплантацијом ткива и органа/током припреме за трансплантацију (за трансплантацију хематопоетских матичних ћелија,
3. лица старијих од 65 година;
4. чланова породице особа у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
– код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама.
Активна имунизација лица запослених у здравственим установама:
• запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом/посебном ризику од компликација грипа
• запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота,
• запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плућних, бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд),
• запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени у здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.
За имунизацију се користе инактивисане инфлуенца вакцине (тровалентна или четворовалентна, сплит или субјунит).
Имунизација се спроводи са једном или две дозе вакцине, зависно од узраста, у складу са сажетком карактеристика лека, пред почетак сезоне грипа.
Вакцина се даје у количини од 0,5 ml, интрамускуларно или дубоко субкутано у складу са сажетком карактеристика лека.
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризику од тешке клиничке слике и компликација се спроводи код:
1. трудница;
2. лица старијих од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест и гојазност са BMI> 40),
– бубрежном дисфункцијом,
– хемоглобинопатијом,
– хроничним неуролошким поремећајима,
– лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са HIV/AIDS, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
– извршеном трансплантацијом ткива и органа/током припреме за трансплантацију (за трансплантацију хематопоетских матичних ћелија,
3. лица старијих од 65 година;
4. чланова породице особа у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
– код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
– код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама.
Активна имунизација лица запослених у здравственим установама:
• запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом/посебном ризику од компликација грипа
• запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота,
• запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плућних, бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд),
• запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени у здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.
За имунизацију се користе инактивисане инфлуенца вакцине (тровалентна или четворовалентна, сплит или субјунит).
Имунизација се спроводи са једном или две дозе вакцине, зависно од узраста, у складу са сажетком карактеристика лека, пред почетак сезоне грипа.
Вакцина се даје у количини од 0,5 ml, интрамускуларно или дубоко субкутано у складу са сажетком карактеристика лека.
Вакцина против варичеле
Активна имунизација против варичеле спроводи се живом атенуираном вакцином против варичеле после навршених 12 месеци живота код осетљивих лица, без претходно стеченог имунитета:
1. лица женског пола којa планирају трудноћу;
2. деце у 6. разреду основне школе;
3. контаката особе оболеле од варичеле унутар три, а најкасније пет дана од изложености извору инфекције;
4. кућних контаката лица која су у високом ризику од тешких облика варичеле (нпр. контакти превремено рођенe децe (током трајања Програма), деце са леукемијом или солидним туморима итд.;
5. лица код којих се планира трансплантација ткива или органа (изузев трансплантације хематопетских матичних ћелија, видети одељак 3.9);
6. особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога (видети одељак 3.8);
7. лица које су оболеле од атопијског дерматитиса, екцема, неуродерматитиса и сл.
Код наведених категорија лица у посебном ризику примењују се две дозе вакцине у размаку од шест недеља.
8. клинички стабилне HIV инфициране деце или одраслих са CD4+ лимфоцитима >15% укључујући и оне који примају високо активну ретровирусну терапију.
Примењују се две дозе вакцине, у размаку од најмање три месеца.
Вакцина се даје субкутано у делтоидни мишић, у дози од 0,5 ml.
Поред општих контраиндикација за примену вакцине против варичеле, посебне контраиндикације су примарна или стечена имунодефицијенција са укупним бројем лимфоцита мањим од 1200/mm3, или присуство осталих знакова недостатка одговара- јућег целуларног имунитета као што су леукемија, лимфоми, крвне дискразије, клинички манифестна HIV инфекција, имуносупресивна терапија (укључујући високе дозе кортикостероида, антиметаболике, алкилирајућа једињења и радијацију).
Вакцина садржи помоћну супстанцу сорбитол, па је ретко наследно обољење, интолеранција на фруктозу, такође контраиндикација за вакцинацију.
1. лица женског пола којa планирају трудноћу;
2. деце у 6. разреду основне школе;
3. контаката особе оболеле од варичеле унутар три, а најкасније пет дана од изложености извору инфекције;
4. кућних контаката лица која су у високом ризику од тешких облика варичеле (нпр. контакти превремено рођенe децe (током трајања Програма), деце са леукемијом или солидним туморима итд.;
5. лица код којих се планира трансплантација ткива или органа (изузев трансплантације хематопетских матичних ћелија, видети одељак 3.9);
6. особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога (видети одељак 3.8);
7. лица које су оболеле од атопијског дерматитиса, екцема, неуродерматитиса и сл.
Код наведених категорија лица у посебном ризику примењују се две дозе вакцине у размаку од шест недеља.
8. клинички стабилне HIV инфициране деце или одраслих са CD4+ лимфоцитима >15% укључујући и оне који примају високо активну ретровирусну терапију.
Примењују се две дозе вакцине, у размаку од најмање три месеца.
Вакцина се даје субкутано у делтоидни мишић, у дози од 0,5 ml.
Поред општих контраиндикација за примену вакцине против варичеле, посебне контраиндикације су примарна или стечена имунодефицијенција са укупним бројем лимфоцита мањим од 1200/mm3, или присуство осталих знакова недостатка одговара- јућег целуларног имунитета као што су леукемија, лимфоми, крвне дискразије, клинички манифестна HIV инфекција, имуносупресивна терапија (укључујући високе дозе кортикостероида, антиметаболике, алкилирајућа једињења и радијацију).
Вакцина садржи помоћну супстанцу сорбитол, па је ретко наследно обољење, интолеранција на фруктозу, такође контраиндикација за вакцинацију.
Вакцина против трбушног тифуса (Тyphoid)
Активна имунизација против трбушног тифуса
Активна имунизација се спроводи код одраслих и деце старије од две године живота мртвом полисахаридном вакцином у једној дози.
Активна имунизација се спроводи код:
- контаката лица која живе у заједничком домаћинству са клицоношама трбушног тифуса;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.
Ревакцинација се спроводи у случају постојања континуиране изложености, након три године од вакцинације.
Активна имунизација се спроводи код одраслих и деце старије од две године живота мртвом полисахаридном вакцином у једној дози.
Активна имунизација се спроводи код:
- контаката лица која живе у заједничком домаћинству са клицоношама трбушног тифуса;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.
Ревакцинација се спроводи у случају постојања континуиране изложености, након три године од вакцинације.
Вакцина против хепатитиса А (ХАВ)
Активна имунизација против хепатитиса А
Активна имунизација се спроводи инактивисаном вакцином против хепатитиса А у једној дози код:
- лица са хроничним обољењима јетре;
- интравенских корисника дрога;
- пресађивања јетре;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.;
- мушкараца који имају сексуалне односе са другим мушкарцима.
Ради постизања дуготрајне заштите, примењује се друга доза вакцине, која се даје најраније шест до 12 месеци након прве дозе.
Активна имунизација се спроводи инактивисаном вакцином против хепатитиса А у једној дози код:
- лица са хроничним обољењима јетре;
- интравенских корисника дрога;
- пресађивања јетре;
- лица које раде у лошим хигијенским условима - запослени у комуналним предузећима на уклањању комуналног отпада, канализацији, сахрањивању и сл.;
- мушкараца који имају сексуалне односе са другим мушкарцима.
Ради постизања дуготрајне заштите, примењује се друга доза вакцине, која се даје најраније шест до 12 месеци након прве дозе.