Vakcina protiv respiratornog sincicijalnog virusa
Monoklonska antitela (Palavizumab) - vakcina
Pasivna imunizacija lica u posebnom riziku od infekcije izazvane RSV sprovodi se Palivizumabom (humanizovano monoklonsko antitelo (IgG11K) proizvedeno primenom rekombinantne DNA tehnologije.
Pasivna imunizacija palivizumabom sprovodi se kod:
- dece koja su rođena pre 29. nedelje (<29 0/6 dana) koja na početku RSV sezone imaju < 12 meseci;
- dece koja su rođena pre 32. nedelje gestacije (<32 0/6 dana) koja na početku RSV sezone imaju < 6 meseci;
- dece sa hroničnom plućnom bolesti/bronhopulmonalnom displazijom koja na početku RSV sezone imaju < 12 meseci;
- dece sa hroničnom plućnom bolesti/bronhopulmonalnom displazijom koja na početku RSV sezone imaju < 24 meseca, ukoliko je prethodnih šest meseci pre početka RSV sezone bila neophodna terapija (primena kiseonika, hronična primena kortikosterioda, bronhodilatatora i /ili diuretika);
- dece sa urođenim srčanim manama komplikovanim značajnim hemodinamskim poremećajima koja na početku RSV sezone imaju < 12 meseci;
- van navedenih indikacija, po konzilijarnoj odluci tri lekara subspecijaliste u tercijarnoj pedijatrijskoj ustanovi (neonatolog, pulmolog, kardiolog) iminoprofilaksa se može primeniti u skladu sa principima dobre kliničke prakse i indikacijama zasnovanim na medicinskim dokazima.
Može se dati istovremeno sa vakcinama koje se daju prema kalendaru imunizacije.
Palivizumab se aplikuje u najviše 5 doza sa razmakom od mesec dana između doza, počev od početka sezone RSV ili pre njenog početka (početak 40. kalendarske nedelje tj. početak oktobra). Ukoliko se započinje sa primenom kasnije tokom sezone RSV (npr. odojčad rođena tokom sezone RSV) doze treba dati do kraja 8. kalendarske nedelje (kraj februara) poštujući razmak od mesec dana.
Palivizumab se primenjuje u zdravstvenim ustanovama za lečenje dece na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, po kohortnom principu.
Kontraindikacije za primenu palivizumaba su:
- potvrđena anafilaktička reakcija na prethodnu dozu ili na neku od komponenti palivizumaba,
- potvrđena anafilaktička reakcija na druga humanizovana monoklonska antitela.
Vakcina protiv streptokokusa pneumonie
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonijeAktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije (PCV10 – Synflorix, odnosno PCV13 – Prevenar 13) kod dece uzrasta od navršena dva meseca života.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze vakcine u razmacima ne kraćim od četiri nedelje do navršenih šest meseci života.
Revakcinacija se sprovodi jednom dozom PCV10 ili PCV13 u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije.
Ukoliko se primarna serija ne sprovede do navršenih šest meseci života, aktivna imunizacija se sprovodi predviđenim brojem doza PCV10 ili PCV13 za uzrast, do navršena 24 meseca života, odnosno do 59 meseci kod sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece rođene posle 1.1.2018. godine (tabela 1).
Tabela 1. Obavezna aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokokusom pneumonije lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom u sledećim slučajevima:
– anatomska ili funkcionalna asplenija i srpasta anemija;
– nefrotski sindrom;
– simptomatska i asimptomatska HIV infekcija;
– transplantacija organa i tkiva;
– maligna oboljenja;
– hronične kardiovaskularne i plućne bolesti;
– šećerna bolest;
– hronična oboljenja jetre;
– hronična oboljenja bubrega;
– stanja koja dovode do isticanja likvora;
– ugradnje kohlearnih implantata;
– stanja oslabljenog imuniteta;
– osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa;
– česte respiratorne infekcije i otitisi;
– deca koja žive u kolektivnom smeštaju;
– neimunizovana deca od navršene dve godine do navršenih pet godina, koja pohađaju predškolsku ustanovu.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod nepokretnih štićenika u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite,
– kod starijih od 65 godina koji žive u kolektivnom smeštaju.
Kod osoba koje su prethodno primile PCV13, a kod kojih je indikovano i davanje PPV23, PCV23 se daje nakon 8 nedelja od PPV13.
Kod osoba koje su prethodno primile PPV23, a kod kojih je indikovano i davanje PCV13, PCV13 se daje nakon najmanje 12 meseci od PPV23.
Kod osoba sa splenektomijom, odnosno funkcionalnom asplenijom kod kojih je indikovana primena pneumokokne konjugovane (Prevenar 13) i meningokokne konjugo-vane četvorovalentne vakcine (Menactra) prvo treba dati pneumokoknu konjugovanu vakcinu, a potom meningokoknu konjugovanu vakcinu u razmaku ne kraćem od 4 nedelje. Simultana primena ovih vakcina se ne preporučuje, jer konjugovana meningokokna vakcina može da interferira sa produkcijom antitela na pneumokoknu konjugovanu vakcinu.
Vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta, a prema sažetku karakteristika leka..
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze vakcine u razmacima ne kraćim od četiri nedelje do navršenih šest meseci života.
Revakcinacija se sprovodi jednom dozom PCV10 ili PCV13 u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije.
Ukoliko se primarna serija ne sprovede do navršenih šest meseci života, aktivna imunizacija se sprovodi predviđenim brojem doza PCV10 ili PCV13 za uzrast, do navršena 24 meseca života, odnosno do 59 meseci kod sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece rođene posle 1.1.2018. godine (tabela 1).
Tabela 1. Obavezna aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije
| Uzrast u kome se započinje vakcinacija | Primarna vakcinacija |
Revakcinacija |
| do navršenih 6 meseci |
3 doze PCV10/PCV13 u razmaku od najmanje 4 nedelje |
1 doza naranije nakon 6 meseci od kompletiranja primarne serije |
| 7–11 meseci |
2 doze PCV10/PCV13 u razmaku od najmanje 4 nedelje |
1 doza naranije nakon 6 meseci od kompletiranja primarne serije |
| 12 meseci i kasnije |
2 doze PCV10 u razmaku od najmanje 8 nedelja ili 1 doza PCV13 |
/ |
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokokusom pneumonije lica u posebnom riziku
Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom u sledećim slučajevima:
– anatomska ili funkcionalna asplenija i srpasta anemija;
– nefrotski sindrom;
– simptomatska i asimptomatska HIV infekcija;
– transplantacija organa i tkiva;
– maligna oboljenja;
– hronične kardiovaskularne i plućne bolesti;
– šećerna bolest;
– hronična oboljenja jetre;
– hronična oboljenja bubrega;
– stanja koja dovode do isticanja likvora;
– ugradnje kohlearnih implantata;
– stanja oslabljenog imuniteta;
– osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa;
– česte respiratorne infekcije i otitisi;
– deca koja žive u kolektivnom smeštaju;
– neimunizovana deca od navršene dve godine do navršenih pet godina, koja pohađaju predškolsku ustanovu.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod nepokretnih štićenika u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite,
– kod starijih od 65 godina koji žive u kolektivnom smeštaju.
Kod osoba koje su prethodno primile PCV13, a kod kojih je indikovano i davanje PPV23, PCV23 se daje nakon 8 nedelja od PPV13.
Kod osoba koje su prethodno primile PPV23, a kod kojih je indikovano i davanje PCV13, PCV13 se daje nakon najmanje 12 meseci od PPV23.
Kod osoba sa splenektomijom, odnosno funkcionalnom asplenijom kod kojih je indikovana primena pneumokokne konjugovane (Prevenar 13) i meningokokne konjugo-vane četvorovalentne vakcine (Menactra) prvo treba dati pneumokoknu konjugovanu vakcinu, a potom meningokoknu konjugovanu vakcinu u razmaku ne kraćem od 4 nedelje. Simultana primena ovih vakcina se ne preporučuje, jer konjugovana meningokokna vakcina može da interferira sa produkcijom antitela na pneumokoknu konjugovanu vakcinu.
Vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta, a prema sažetku karakteristika leka..
Vakcina protiv tetanusa
Aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povređenih lica
Imunizacija protiv tetanusa povređenih lica sprovodi se vakcinom koja sadrzi TT komponentu i humanim antitetanusnim imunoglobulinom (HTIg) na sledeći način:
- lica sa dokazom da su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast (najmanje 4 doze vakcine sa komponentom protiv tetanusa), a od poslednje doze do povrede je prošlo manje od 10 godina, ne dobijaju ni vakcinu ni HTIg;
- lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do povrede je prošlo više od 10 godina, dobijaju jednu dozu vakcine i 250I.J. HTIg, odmah po povređivanju.
-lica koja nisu vakcinisana, lica koja su nepotpuno vakcinisana ili nemaju dokaze o imunizaciji protiv tetanusa, dobijaju prvu doze vakcine odmah, drugu dozu u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treću dozu najranije šest meseci nakon druge doze. Ova lica dobijaju i HTIg sa prvom dozom vakcine, odmah po povređivanju.
Za prvu dozu mogu se koristiti sve vakcine koje sadrže TT komponentu (TT, Td, Tdap, DT) u zavisnosti od uzrasta. Za drugu i treću dozu mogu se koristiti TT ili dT/DT zavisno od uzrasta.
Vakcina i HTIg se daju istovremeno, intramuskularno u naspramne ekstremitete, u deltoidni mišić ili anterolateralni deo femoralne regije u zavisnosti od uzrasta lica koje prima vakcinu.
Kod eksponirane novorođenčadi (porođaj van zdravstvene ustanove bez stručne medicinske pomoći) daje se samo HTIg.
Aktivna imununizacija protiv tetanusa sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim IJZ/ZJZ.
Vakcina protiv velikog kašlja (DTaP, IPV, HIB)
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).
Vakcina protiv difterije (u okviru kombinovanih vakcina DTaP, IPV,HIB)
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Treća revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane dT vakcine (Ditevaksal-T za odrasle) u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.
Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).
Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.
Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.
Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.
Treća revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane dT vakcine (Ditevaksal-T za odrasle) u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.
Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.
Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).
Vakcina protiv gripa
Aktivna imunizacija protiv gripa lica u posebnom riziku od teške kliničke slike i komplikacija se sprovodi kod:
1. trudnica;
2. lica starijih od šest meseci života sa:
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest i gojaznost sa BMI> 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
– izvršenom transplantacijom tkiva i organa/tokom pripreme za transplantaciju (za transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija,
3. lica starijih od 65 godina;
4. članova porodice osoba u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
– kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama:
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima koji su u visokom/posebnom riziku od komplikacija gripa
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima uzrasta preko 65 godina života,
• zaposleni koji boluju od hroničnih bolesti (kardiovaskularnih, plućnih, bubrežnih, metaboličkih, hemoglobinopatija, imunosupresija itd),
• zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja je trudnica, kao i zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koji pružaju usluge zdravstvene zaštite trudnicama.
Za imunizaciju se koriste inaktivisane influenca vakcine (trovalentna ili četvorovalentna, split ili subjunit).
Imunizacija se sprovodi sa jednom ili dve doze vakcine, zavisno od uzrasta, u skladu sa sažetkom karakteristika leka, pred početak sezone gripa.
Vakcina se daje u količini od 0,5 ml, intramuskularno ili duboko subkutano u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
1. trudnica;
2. lica starijih od šest meseci života sa:
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest i gojaznost sa BMI> 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
– izvršenom transplantacijom tkiva i organa/tokom pripreme za transplantaciju (za transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija,
3. lica starijih od 65 godina;
4. članova porodice osoba u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
– kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Aktivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama:
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima koji su u visokom/posebnom riziku od komplikacija gripa
• zaposleni u ustanovama koji rade sa pacijentima uzrasta preko 65 godina života,
• zaposleni koji boluju od hroničnih bolesti (kardiovaskularnih, plućnih, bubrežnih, metaboličkih, hemoglobinopatija, imunosupresija itd),
• zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja je trudnica, kao i zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koji pružaju usluge zdravstvene zaštite trudnicama.
Za imunizaciju se koriste inaktivisane influenca vakcine (trovalentna ili četvorovalentna, split ili subjunit).
Imunizacija se sprovodi sa jednom ili dve doze vakcine, zavisno od uzrasta, u skladu sa sažetkom karakteristika leka, pred početak sezone gripa.
Vakcina se daje u količini od 0,5 ml, intramuskularno ili duboko subkutano u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Vakcina protiv varičele
Aktivna imunizacija protiv varičele sprovodi se živom atenuiranom vakcinom protiv varičele posle navršenih 12 meseci života kod osetljivih lica, bez prethodno stečenog imuniteta:
1. lica ženskog pola koja planiraju trudnoću;
2. dece u 6. razredu osnovne škole;
3. kontakata osobe obolele od varičele unutar tri, a najkasnije pet dana od izloženosti izvoru infekcije;
4. kućnih kontakata lica koja su u visokom riziku od teških oblika varičele (npr. kontakti prevremeno rođene dece (tokom trajanja Programa), dece sa leukemijom ili solidnim tumorima itd.;
5. lica kod kojih se planira transplantacija tkiva ili organa (izuzev transplantacije hematopetskih matičnih ćelija, videti odeljak 3.9);
6. osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa (videti odeljak 3.8);
7. lica koje su obolele od atopijskog dermatitisa, ekcema, neurodermatitisa i sl.
Kod navedenih kategorija lica u posebnom riziku primenjuju se dve doze vakcine u razmaku od šest nedelja.
8. klinički stabilne HIV inficirane dece ili odraslih sa CD4+ limfocitima >15% uključujući i one koji primaju visoko aktivnu retrovirusnu terapiju.
Primenjuju se dve doze vakcine, u razmaku od najmanje tri meseca.
Vakcina se daje subkutano u deltoidni mišić, u dozi od 0,5 ml.
Pored opštih kontraindikacija za primenu vakcine protiv varičele, posebne kontraindikacije su primarna ili stečena imunodeficijencija sa ukupnim brojem limfocita manjim od 1200/mm3, ili prisustvo ostalih znakova nedostatka odgovara- jućeg celularnog imuniteta kao što su leukemija, limfomi, krvne diskrazije, klinički manifestna HIV infekcija, imunosupresivna terapija (uključujući visoke doze kortikosteroida, antimetabolike, alkilirajuća jedinjenja i radijaciju).
Vakcina sadrži pomoćnu supstancu sorbitol, pa je retko nasledno oboljenje, intolerancija na fruktozu, takođe kontraindikacija za vakcinaciju.
1. lica ženskog pola koja planiraju trudnoću;
2. dece u 6. razredu osnovne škole;
3. kontakata osobe obolele od varičele unutar tri, a najkasnije pet dana od izloženosti izvoru infekcije;
4. kućnih kontakata lica koja su u visokom riziku od teških oblika varičele (npr. kontakti prevremeno rođene dece (tokom trajanja Programa), dece sa leukemijom ili solidnim tumorima itd.;
5. lica kod kojih se planira transplantacija tkiva ili organa (izuzev transplantacije hematopetskih matičnih ćelija, videti odeljak 3.9);
6. osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa (videti odeljak 3.8);
7. lica koje su obolele od atopijskog dermatitisa, ekcema, neurodermatitisa i sl.
Kod navedenih kategorija lica u posebnom riziku primenjuju se dve doze vakcine u razmaku od šest nedelja.
8. klinički stabilne HIV inficirane dece ili odraslih sa CD4+ limfocitima >15% uključujući i one koji primaju visoko aktivnu retrovirusnu terapiju.
Primenjuju se dve doze vakcine, u razmaku od najmanje tri meseca.
Vakcina se daje subkutano u deltoidni mišić, u dozi od 0,5 ml.
Pored opštih kontraindikacija za primenu vakcine protiv varičele, posebne kontraindikacije su primarna ili stečena imunodeficijencija sa ukupnim brojem limfocita manjim od 1200/mm3, ili prisustvo ostalih znakova nedostatka odgovara- jućeg celularnog imuniteta kao što su leukemija, limfomi, krvne diskrazije, klinički manifestna HIV infekcija, imunosupresivna terapija (uključujući visoke doze kortikosteroida, antimetabolike, alkilirajuća jedinjenja i radijaciju).
Vakcina sadrži pomoćnu supstancu sorbitol, pa je retko nasledno oboljenje, intolerancija na fruktozu, takođe kontraindikacija za vakcinaciju.
Vakcina protiv trbušnog tifusa (Typhoid)
Aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa
Aktivna imunizacija se sprovodi kod odraslih i dece starije od dve godine života mrtvom polisaharidnom vakcinom u jednoj dozi.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod:
- kontakata lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa kliconošama trbušnog tifusa;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.
Revakcinacija se sprovodi u slučaju postojanja kontinuirane izloženosti, nakon tri godine od vakcinacije.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod odraslih i dece starije od dve godine života mrtvom polisaharidnom vakcinom u jednoj dozi.
Aktivna imunizacija se sprovodi kod:
- kontakata lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa kliconošama trbušnog tifusa;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.
Revakcinacija se sprovodi u slučaju postojanja kontinuirane izloženosti, nakon tri godine od vakcinacije.
Vakcina protiv hepatitisa A
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa A
Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom vakcinom protiv hepatitisa A u jednoj dozi kod:
- lica sa hroničnim oboljenjima jetre;
- intravenskih korisnika droga;
- presađivanja jetre;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.;
- muškaraca koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima.
Radi postizanja dugotrajne zaštite, primenjuje se druga doza vakcine, koja se daje najranije šest do 12 meseci nakon prve doze.
Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom vakcinom protiv hepatitisa A u jednoj dozi kod:
- lica sa hroničnim oboljenjima jetre;
- intravenskih korisnika droga;
- presađivanja jetre;
- lica koje rade u lošim higijenskim uslovima - zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.;
- muškaraca koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima.
Radi postizanja dugotrajne zaštite, primenjuje se druga doza vakcine, koja se daje najranije šest do 12 meseci nakon prve doze.
