Novembar mesec i prevencija nasilja nad decom i ženama

Svake godine u novembru mesecu širom sveta obeležavaju se dva veoma značajna datuma posvećena velikom javno zdravstvenom problemu koji je danas, zahvaljujući decenijskim naporima u podizanju svesti konačno dobio nephodnu pažnju i dospeo u fokus opšte i stručne javnosti, a to je problem nasilja nad decom i ženama, sa svojim brojnim psihofizičkim, često i fatalnim posledicama.

19. NOVEMBAR – Svetski dan prevencije nasilja nad decom

Svetski dan prevencije nasilja nad decom je godišnja globalna kampanja podizanja svesti za stvaranje kulture sprečavanja nastanka svih vidova zlostavljanja i zanemarivanja dece - od fizičkog nasilja do sve prisutnijeg nasilja putem digitalnih medija. Ovaj značajan datum prvi put je obeležen 2000. godine, njegovo pokretanje je inicirala međunarodna organizacija Fondacija Svetski samit žena (VVSF), i od tada se obeležava svakog 19. novembra (u sinergiji sa godišnjicom Konvencije o pravima deteta). Tokom 2001. godine pokrenuta je i Međunarodna koalicija sa ciljem unapređenja postojećih programa i razvoja novih mera prevencije. Ova Koalicija, koju predvodi Fondacija Svetskog samita žena (VVSF), danas ujedinjuje preko 930 vladinih i nevladinih organizacija u više od 135 zemalja, koje sve obeležavaju 19. novembar lokalnim i nacionalnim aktivnostima i događajima i preduzimaju različite mere u cilju sprečavanja nastanka i ublažavanja posledica nasilja nad decom.
  

Prema definiciji sadržanoj u članu 19. Konvencije o pravima deteta nasilje predstavlja „sve oblike fizičkog ili psihološkog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje” (UNICEF). U Nacionalnoj strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i domaćem zakonodavstvu koristi se definicija SZO prema kojoj „zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog, odnosno emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog opstanka, razvoja ili dostojanstva u kontekstu odnosa odgovornosti, poverenja ili moći” (Svetska zdravstvena organizacija, 1999).

  
•    Svako drugo dete uzrasta 2-17 godina u svetu iskusi neki vid nasilja.

•    Na svakih 7 minuta jedno dete umre od posledica nasilja.

•    Skoro 3 od 4 deteta uzrasta 2-4 godine (300 miliona dece u svetu) trpi ponovljeno fizičko kažnjavanje ili psihičko nasilje od strane roditelja ili staratelja.

•    Gotovo 120 miliona devojčica uzrasta ispod 20 godina je iskusilo neki vid prisilnog seksualnog kontakta.

Nasilje ostavlja brojne fizičke, emocionalne i socijalne posledice, kako po samu žrtvu, tako i po njenu porodicu i okruženje.

♦ Osobe koje su u detinjstvu bile 4 i više puta izložene nasilju imaju gotovo 7 puta veću šansu da u kasnijem životu ponovo postanu žrtve ili čak počionioci nasilnih radnji, i gotovo 30 puta veću šansu da izvrše samoubistvo. ♦ Dečaci koji su iskusili fizičko ili seksualno nasilje imaju čak 14 puta veću šansu da u budućnosti budu počinioci partnerskog nasilja, dok devojčice koje su iskusile ovaj vid nasilja u budućnosti imaju 16 puta veću šansu da budu žrtve nasilja od strane partnera.

Ova šokantna statistika može se značajno smanjiti kontinuiranim podizanjem svesti opšte i stručne javnosti o prisutnosti ovoga problema, kao i ciljanom akcijom na nacionalnom nivou koja podrazumeva sprovođenje adekvatnih istraživanja i analiza o veličini ovog problema, vođenje adekvatne evidencije, kao i donošenje i primenu odgovarajuće zakonske regulative.

Za više infomacija o ovom datumu i aktivnostima o prevenciji nasilja nad decom možete posetiti:https://www.woman.ch/19-days-of-activism-prevention-kit/world-day-for-prevention-of-child-abuse-19-nov/ i https://www.who.int/activities/preventing-violence-against-children

25. NOVEMBAR- Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se 25. novembra, s ciljem ukazivanja na značaj i veličinu ovog problema. Ovaj datum je prvi put obeležen 1999. godine odlukom Ujedinjenih nacija, u znak sećanja na sestre Mirabel, političke aktivistkinje koje su tog datuma davne 1960. godine ubijene u Dominikanskoj Republici po naređenju diktatora Rafael Truhilja.

Obeležavanjem Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama svake godine započinje i tzv. Narandžasta kampanja „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ koja traje do Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, kako bi se skrenula pažnja javnosti da žene ne smeju da trpe i kriju nasilje, već da moraju biti zaštićene, a nasilnici najoštrije kažnjeni.
      
Uprkos povećanju svesti javnosti i nešto boljem rešavanju problema, nasilje nad ženama i dalje predstavlja jedan od najrasprostranjenijih oblika kršenja ljudskih prava. Ono se intenziviralo usled pandemije KOVID-19, a aktuelna globalna klimatska kriza, politički konflikti i ekonomska nesigurnost dodatno povećavaju ovaj problem.

Najzastupljeniji oblici nasilja nad ženama su nasilje u partnerskim odnosima (fizičko, psihološko, seksualno i ekonomsko) i seksualno uznemiravanje. Prema procenama na globalnom nivou otprilike svaka treća žena u nekom trenutku svog života doživi fizičko ili seksualno nasilje, najčešće od strane svog partnera. Svako četvrto dete uzrsta do 5 godina živi sa majkom koja je žrtva nekog oblika parnerskog nasilja.

Takvi oblici nasilja ne pogađaju samo odrasle žene, već podaci ukazuju da u svetu gotovo četvrtina devojaka u periodu kasne adolescencije doživi fizičko ili seksualno nasilje.

Čak 38% ubistava žena počinjeno je od strane njenog bivšeg ili sadašnjeg partnera.

Prema istraživanju OECD u našoj zemlji, 45% anketiranih žena koje su bile u partnerskim odnosima izjavljuju da su doživele nasilje od strane partnera nakon svoje 15. godine života. Kod većine je to nasilje bilo psihičko (44% ispitanih žena, u poređenju sa prosekom EU od 43%), ali 17% žena kaže da su iskusile fizičko nasilje, a 5% da su doživele seksualno nasilje. Izvor: https://www.osce.org/sr/secretariat/419756

Zašto je bitna prevencija nasilja nad ženama?

Žrtve nasilja, bilo da je u pitanju jedan nasilni incident ili hronično trpljenje nasilja, često imaju povećanu potrebu za ukazivanjem zdravstvene pomoći. Čak i kad nisu fatalne, posledice nasilja po zdravlje žrtve su veoma često ozbiljne i dugotrajne.

Brojna istraživanja i analize ukazuju da:

♦ 42% žrtava prijavljuje neku telesnu povredu usled nasilja,

♦ Prilikom nasilnih odnosa češće je zaražavanje polno prenosivim bolestima,

♦ Žrtve nasilja dva puta češće boluju od depresije,

♦ Među žrtvama nasilja učestalija je zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Osim navedenih, zdravstvene posledice nasilja mogu uključivati i česte ili intenzivne glavobolje, intenzivne bolove u različitim delovima tela, smetnje sa probavom, kao i smanjenu pokretivljost.

Nasilje nad ženama predstavlja prepreku postizanju jednakosti, razvoja, mira kao i ostvarivanju ljudskih prava žena i devojaka. Peti UN cilj održivog razvoja, koji se odnosi na postizanje ravnopravnosti polova i osnaživanje žena i devojaka, ne može se ispuniti bez zaustavljanja nasilja nad njima, koje mora biti postignuto kako osvešćivanjem svakog pojedinca da prepozna, ne trpi i da prijavi nasilje nad sobom ili u ovom okruženju, tako i kreiranjem nacionalnih mehanizama koji će žrtvama nasilja pružiti odgvarajuću podršku, a počinioce kazniti na adekvatan način.

Za više infomacija o ovom datumu i aktivnostima o prevenciji nasilja nad ženama možete posetiti:https://www.un.org/en/observances/ending-violence-against-women-day i https://www.unwomen.org/en