Недеља имунизације 2018. - „Заштићени заједно“
У свету се сваке године региструје 2-3 милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних особа, а највише код деце испод 5 година живота. Процењује се да сваке године остане невакцинисано 18,7 милиона деце.
Недеља имунизације у Европском региону је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова у вези неопходности имунизације. Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови Ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.
Дечија парализа
Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева дечије парализе на глобалном нивоу у 2017. години износио је 17 у односу на 350.000 из 1988. године (редукција 99%). Ово је до сада најмањи број регистрованих случајева дечије парализе и сви су изазвани дивљим вирусом полиомијелитиса тип 1. Полиомијелитис се ендемски одржава само у две земље у свету (Пакистан, Авганистан) и у њима су пријављени сви случајеви у односу на 125 земаља 1988. године, када је започет процес искорењивања ове болести. У Нигерији се бележе последњи случајеви дечије парализе изазвани полио вирусом тип 3 (2012. године). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2.
Захваљујући глобалним напорима и стратегијама у процесу искорењивања дечије парализе, процењује се да је сваке године у последњих 10 година спречено регистровање по 200.000 нових случајева болести у свету. Процењује се да је око 1,5 милиона смртних исхода деце узраста до 5 година живота спречено захваљујући примени вакцине и витамина А , где је било потребно.
Мале богиње
Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало око 2,6 милиона особа сваке године.
У 2016. години, 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% 2000. године. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 84%, а процењује се да је и спречено 20,4 милиона смртних исхода применом вакцине као најисплативије јавно здравствене мере. У 2016. години је регистровано 89.780 смртних исхода морбила (већину чине деца испод 5 годиан живота), први пут у историји испод 100.000. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.
У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу. Од почетка епидемије морбила у Румунији почетком 2016. године до краја марта 2018. године пријављено је 11.036 случајева са 40 смртних исхода (особе које су биле имунокомпромитоване или са неким коморбидитетом). Бебе испод годину дана и мала деца (1-4) су највише заступљени узраст у оболевању (2/3 свих случајева), а 98% случајева је невакцинисано. Епидемије морбила регисзтоване су и у Италији, Украјини, Грчкој, Немачкој, Србији, Таџикистану, Француској , Руској Федерацији Белгији В. Британији, Бугарској, итд.
У 1997. години је била регистровaнa последњa већа епидемијa морбилa у Републици Србији, нa територији Косовa и Метохије сa 3948 оболелих и 7 смртних исходa. Стопa инциденције нaкон 1998. године континуирaно бележи тренд опaдaњa сa 7,21 до нaјниже регистровaне вредности од 0,03/100 000 у 2005. и 2006. години, да би дошло до пораста у 2007. години због епидемије морбила у Војводини (2,68/100.000). Након ове епидемије, због пада обухвата и нагомилавања осетљиве популације, региструјемо нове епидемије 2010/2011 (стопa инциденције 4,93/100.000), као и 2014/2015 године (стопa инциденције 5,35/100.000). У току је највећа епидемија морбила у Србији, након 25 година, са првим смртним исходима после 20 година, која је почела у октобру 2017. године и која средином априла 2018. бележи преко 4600 оболелих, са 13 смртних исхода.
Имунизација мора бити приоритет због 7 кључних разлога:
- Имунизација спашава животе
- Имунизација је основно право, али није доступно свима
- Епидемије представљају озбиљне претње
- Заразне болести могу да изазову смртни исход
- Заразне болести се могу контролисати и одстранити
- Имунизација је исплатива јавно здравствена мера
- Деци у здравственим системима треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину
Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не “виде“оболели од тих болести, већ само они који нису имали прилику да оболе, јер су вакцинисани.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.