Nedelja imunizacije 2018. - „Zaštićeni zajedno“

U svetu se svake godine registruje 2-3 miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih osoba, a najviše kod dece ispod 5 godina života. Procenjuje se da svake godine ostane nevakcinisano 18,7 miliona dece.

Nedelja imunizacije u Evropskom regionu je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu u saradnji sa zemljama članicama i partnerima u cilju povećanja obuhvata i izgradnje pozitivnih stavova u vezi neophodnosti imunizacije. Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti. Učinite sve da Vi i članovi Vaše porodice budete pravovremeno i potpuno vakcinisani.

Dečija paraliza

Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva dečije paralize na globalnom nivou u 2017. godini iznosio je 17 u odnosu na 350.000 iz 1988. godine (redukcija 99%). Ovo je do sada najmanji broj registrovanih slučajeva dečije paralize i svi su izazvani divljim virusom poliomijelitisa tip 1. Poliomijelitis se endemski održava samo u dve zemlje u svetu (Pakistan, Avganistan) i u njima su prijavljeni svi slučajevi u odnosu na 125 zemalja 1988. godine, kada je započet proces iskorenjivanja ove bolesti. U Nigeriji se beleže poslednji slučajevi dečije paralize izazvani polio virusom tip 3 (2012. godine). Tip 2 virusa dečije paralize se ne registruje od 1999. godine u svetu, a od aprila 2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu isključili su iz dalje primene vakcinu koja sadrži vakcinalni polio virus tip 2.

Zahvaljujući globalnim naporima i strategijama u procesu iskorenjivanja dečije paralize, procenjuje se da je svake godine u poslednjih 10 godina sprečeno registrovanje po 200.000 novih slučajeva bolesti u svetu. Procenjuje se da je oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do 5 godina života sprečeno zahvaljujući primeni vakcine i vitamina A , gde je bilo potrebno.

Male boginje

Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine. 

U 2016. godini, 85% dece u svetu je primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73% 2000. godine. U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 84%, a procenjuje se da je i sprečeno 20,4 miliona smrtnih ishoda primenom vakcine kao najisplativije javno zdravstvene mere. U 2016. godini je registrovano 89.780 smrtnih ishoda morbila (većinu čine deca ispod 5 godian života), prvi put u istoriji ispod 100.000. Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.

U prethodnim godinama, zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice epidemije se šire iz zemlje u zemlju. Od početka epidemije morbila u Rumuniji početkom 2016. godine do kraja marta 2018. godine prijavljeno je 11.036 slučajeva sa 40 smrtnih ishoda (osobe koje su bile imunokompromitovane ili sa nekim komorbiditetom). Bebe ispod godinu dana i mala deca (1-4) su najviše zastupljeni uzrast u obolevanju (2/3 svih slučajeva), a 98% slučajeva je nevakcinisano. Epidemije morbila regisztovane su i u Italiji, Ukrajini, Grčkoj, Nemačkoj, Srbiji, Tadžikistanu, Francuskoj , Ruskoj Federaciji Belgiji V. Britaniji, Bugarskoj, itd.

U 1997. godini je bila registrovana poslednja veća epidemija morbila u Republici Srbiji, na teritoriji Kosova i Metohije sa 3948 obolelih i 7 smrtnih ishoda. Stopa incidencije nakon 1998. godine kontinuirano beleži trend opadanja sa 7,21 do najniže registrovane vrednosti od 0,03/100 000 u 2005. i 2006. godini, da bi došlo do porasta u 2007. godini zbog epidemije morbila u Vojvodini (2,68/100.000). Nakon ove epidemije, zbog pada obuhvata i nagomilavanja osetljive populacije, registrujemo nove epidemije 2010/2011 (stopa incidencije 4,93/100.000), kao i 2014/2015 godine (stopa incidencije 5,35/100.000). U toku je najveća epidemija morbila u Srbiji, nakon 25 godina, sa prvim smrtnim ishodima posle 20 godina, koja je počela u oktobru 2017. godine i koja sredinom aprila 2018. beleži preko 4600 obolelih, sa 13 smrtnih ishoda.

Imunizacija mora biti prioritet zbog 7 ključnih razloga:

1. Imunizacija spašava živote
2. Imunizacija je osnovno pravo, ali nije dostupno svima
3. Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje
4. Zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod
5. Zarazne bolesti se mogu kontrolisati i odstraniti
6. Imunizacija je isplativa javno zdravstvena mera
7. Deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti bezbednu, efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu

Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne “vide“oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.